Врапци џивџани на моравском коридору

Врабац, код нас познат као покућар, или домаћи врабац је најмногобројнија врста птица Европе, самим тим и ових наших простора. Укупна бројност популације на европском континенту, на основу података IUCN Црвене листе, износи између 130 и 270 милиона јединки. Као грабљивиџце отимају туђи стамбени простор и претстављају праву мору за ласте и плаве птице. Ипак, спадају у угрожену врсту птица станарица код нас и у свету.

       Колоније врабаца срећу се дуж моравског тока и изван воденог пространства највеће српске реке у великом броју током целе године. Не одлазе, гнезде се и деле судбину човека и у суровим условима кад природа замре. Гмижу по земљи у потрази за граном, лете ваздушним простором изнад грања и кућа, зауставе се да одахну. Гласни су и неуморни у чаврљању. Ако их тада приметите помислите да су уморни и гладни. Поклоните им мало пажње - због вашег добра и равнотеже у природи.

Велика биолошка разноврсност у приобаљу највеће српске реке

Богат биљни и животињски свет чине Мораву још привлачнијом за живот на њеним обалама и још занимљњивијом за посматрање њеног лењог тока кроз широку поморавску равницу

       Рибе, мекушци, плашташи, водоземци и гмизавци, птице певачице, лептири и двокрилци господаре воденим, ваздушним и травнатим простором дуж читавог водотока највеће српске реке у којој се огледа све што расте, гмиже, плива и промиче крај ње пратећи њен успорени ток ка Дунаву. Богата биљна и животињска разноврсност красе јој корито и обале, живописни летећи створови, распеване птице, шаролико растиње празник су за очи, лењи ток умирујући за заморене душе које би да оставе у њеним водама све бриге и тегобе које су донели са собом надајући се душевном миру на растанку.

Морава је богата разноврсним биљним и животињским врстама

Богатство и разноликост биљног и животињског света у долини Велике Мораве и њеним водама задивљује биологе и љубитеље природе. Неке ретке врсте могу се наћи у њеном ареалу.

         Овом темом бави се др Слободан Ивић, стоматолог по професији, биолог и љубитељ птица, добар познавалац биљног и животињског света на нашим просторима. Као страствени орнитолог и признати стручњак у овој области члан је бројних националних и међународних организација и друштава проучавање и заштиту птица и природе. Аутор је на стотине текстова које објављује у светским часописима, значајан допринос дао је у раду на Другом европском атласу птица гнездарица (ЕBBА2) и на Атласу птица гнездарица Србије.

Глобално отопљење угрожава воде Србије

Морава је овог лета на историјском минимуму. Дуж читавог тока формирани су спрудови на речном корито, виде се остврвца а биљни и животињски свет угрожава мањак кисеоника

     Водостај река овог лета у Србији и свету је веома низак, у неким подручјима на историјском минимуму, а у малим водотоцима корита су сасвим пресушила. Велика Морава је у августу на историјском минимуму све до Љубичева. Разлог су мале количине падавима и веома високе температуре које нас прате током целог лета. Према информацијама Хидрометеоролошког завода повремени пљускови на неким локацијама само привремено повећавају ниво воде који се већ након 24 сата услед тропских врућина поново спушта до најниже коте и количину воде враћа у пређашње стање. Оваква хидрометеоролошка ситуација утиче на живи свет и доводи биљке и животиње речних водотокова у ситуацију да се боре за преживљавање. Дуготрајна суша и високе температуре формирале су острва и острвца на највећој српској реци кроз читаво Поморавље, чини се да је реку могуће прећи дугим корацима без опасности од утапања.

Цркве и манастири дуж тока Велике Мораве

Златенац, Добрешево, Радошин и брвнара у Гложанима вековима опстају на воденом путу кроз Србију захваљујући бризи верника и жељи народа да очува традицију...

На десној обали Велике Мораве, јужно од Свилајинца, а западно од Деспотовца и манастира Манасије, у Доњој Ресави, налази се шест манастира насталих вероватно у истом раздобљу - крајем 14. и почетком 15. века - када и манастири Раваница и Манасија (Ресава).

Манастири ресавске Свете Горе

       Дуж Велике Мораве, у њеном средишњем току, у срцу ресавског краја, смештено је мноштво средњевековних манастира због чега је Ресавска Света гора сматрана светим местом и вековима након њиховог настанка остала једно од најпосећених дестинацаја значајних за очување православља.

         На десној обали Велике Мораве, јужно од Свилајинца, а западно од Деспотовца и манастира Манасије, у Доњој Ресави, налази се шест манастира насталих вероватно у истом раздобљу - крајем 14 и почетком 15 века - када и манастири