Пеликан на водама Дунава

Призор како пеликан гура кљун у воду и у раширеним маказама држи птицу коју усмерава ка кеси испод кљуна је нешто најлепше што љубитељи птица могу да виде на Дунаву. То је могуће од прошле године када су уочени на неколико локација примерци ретке врсте ових птица – кудрави пеликани.

         Прошле године и годину раније из Друштва за заштиту и проучавање птица објављене су информације да је на подручју Србије виђено неколико примерака ретких птица чије се бројчано стање смањује у свету. На Сјеничко пештерској висоравни уочена је нова врста птица за подручје Србије, азијски златни вивак, а по први пут је током гнездилишне сезоне у Србији потврђено присуство малог барског петлића.

Европски викенд посматрања птица организује се ове године 1. и 2. Oктобра

       Птице селице увелико у формацијски дефинисаним јатима напуштају територију Србије. Овај чудесан и опасан подухват догађа се два пута годишње – у пролеће када долазе на наша станишта и у у јесен када иду пут југа. Са подмлатком се враћају у станишта одакле су дошли да најаве пролеће. Отприлике једна од пет свих врста птица на свету се сели. Лако је уочљиво да имају предводнике који воде групу добро познатим путем и искусне летаче на крају колоне који мотре да се јато не оспе. Природа је уредила њихов долазак и одлазак, па ипак остаје недоумица шта их води правим миграционим путем – инстикт или памћење. Шта год да је непогрешиво слећу на одредишта, у повратку и одласку.

Уништавање станишта разлог одумирања угрожених биљних и животињских врста

На моравском коридору и у Србији више не лети петаест врста птица

         Петнаест врста птица већ је ишчезло у Србији, међу којима су рушевац, белоглава патка, мала дропља, црни стрвинар и источни трстењак. Још неколико врста је критично угрожено укључујући и чувеног орла крсташа, велику дропљу и морског жалара.

Воденим путем кроз Србију

Забрањено је прикупљање и убирање пужева, жаба, пијавица, шумских корњача и поскока на ширем подручју Србије – објава Министарства заштите животне средине на снази од ове године потврдила је да друштво показује већу бригу за угрожене врсте него раније

         Негде на почетку пролећа, кад је кренула природа да се буди после зимског сна, објављена је охрабеујућа информација која је подстакла љубитеље природе да мењају донекле сумњичав став по питању заштите угрожених биљних и животињских врста. У целој Србији званичним актом који је проследило Министарство заштите животне средине забрањено је сакупљање осам заштићених врста флоре и фауне. Забрана се односи на барску перунику, трепљасти планински и румелијски кантарион, црну чемерику, као и медицинску пијавицу, шумску корњачу и поскока.

Угрожене и заштићене биљне врсте у Србији

          Суочавамо се последњих деценија са сложеним проблемима који у све већој мери загађују ваздух, воду и земљиште око нас, због чега је угрожено здравље целокупног еколошког бића – људи, биљака и животиња. Шта друштво чини да би се заштитиле угрожене биљне и животињске врсте, спречило девастирање природе, зауставило уништавање природних добара, питање је чији би одговор могао да комплетну слику стања у екосистему. С обзиром на чињеницу да су и биљке и животиње све угроженије, долази се до закључка да заједница не чини све што је у њеној моћи да би се уништавање природе зауставило.

 Угрожене биљне и животињске врсте у моравској долини

         Значај река и њихова неизмерна вредност не огледа се само у богатству вода и коришћењу воденог тока за изградњу хидроцентрала или успостављање воденог саобраћаја. Далеко значајније је право људи на чисте реке и здраву животну средину па из тих разлога може се говорити о значају река са више аспеката, првенствено из перспективе улоге човека у њеном очувању истовремено и загађењу.

         Како не смемо заборавити изузетно велики привредни и еколошки значај водених токова, тако никако небисмо смели занемарити ни културно-социолошки значај река које су обележиле развојни пут народа који гравитирају њиховом току. Тако је Велика Морава симбол свега великог, разноврсног, лепог, неопходног, пожељног за све Србе, не само оне који се хране њеним животним соковима и напајају водом којом их поји сваки поток, речица и река у њеном сливу.