Доживети стоту

Портрет свестраног уметника

Јован Илић – Јова (1949 – 2004), дугогодишњи члан Позоришта „Масука“, један је од оних глумаца из плејаде Масукиних великана сцене, који је дозволио да га кроз живот свом снагом води уметност. Вишеструко надарен био је по опредељењу глумац, по таленту рецитатор, по унутрашњим поривима поета, ревносни ученик који је као учитељ из добрих намера стечена знања здушно преносио на млађе. Подучавао је као цењени ментор децу и школску омладину казивању стихова, режирао представе за њих, покретао културне манифестације,осликаво камење и ћерамиде, уређивао летње позорнице,правио склуптуре у камену...Писао афоризме, објављивао сатиричне приче, сачувао позоришну документацију од заборава.

Доживети стоту

Девет и по деценија позоришта „Масука“

Владимир Тасић (1940 – 1994) је био и остао један је од наших најуспешнијих и најталентованих глумаца аматера, шаљивчина с краја прошлог века, један од најомиљених глумаца у аматерској дружини Позоришта „Масука“, владалац позоришном сценом пуне четири деценије. Није имао надимак по коме би га памтиле нове генерације, али је са неодољивим сценским шармом умео да плени, био протагонист незаборавних улога по којима остаје у вечном сећању следбеника. Био је харизматичан, духовит, упечатљов и незабораван са свим глумачким карактеристикама које чине уметника бесмртним. Несташан младић послератне боемије остао је целог свог живота лола бекрија, забављач, комичар... један је од најталентованијих глумаца који су се нашли на позорници од кад постоји Позориште „Масука“.

Доживети стоту

95 година Позоришта „Масука“

Живка министрака, улога је по којој памтимо Љиљану Станимировић чије је дело у позоришном аматеризму Србије вишеструко значајно. Најдуже је била управница плањанског позоришта, покренула је неколико значајних манифестација у области културе и уметности, као активан друштвено-политички радник увек на страни глумаца и уметника...

Ако је Жанка Стокић запамћена као најбоља „госпођа министарка“ на српској позоришној сцени, и ако се са искремним пијететом сећамо још и Мире Ступице, Мирјане Карановић, Радмиле Живковић, Оливере Марковић, Ружицe Сокић, Милене Дравић... у истим ролама, са симпатијама, крајње промишљено и оправдано обазриво, потпуно свесни разлика у систему вредности, настављамо овај непрекидни низ нашом госпођом министарком у тумачењу Љиљане Станимировић (1947 – 2021). За њу су, 1992. године, када се одевена у Живкине хаљине шетала сценом Позоришта „Масука“, с разлогом рекли, сви бољи познаваоци позоришног аматеризма, да је била најбоља у својој класи.

Грађанске иницијативе

Пројекат Стамбене заједнице Јована Дучића 5, који се односи на уређење простора испред улаза зграде у Великој Плани, подржан је на конкурсу „Мењамо заједно 2024.“ Удружења Про.Ток 21 из Смедерева у оквиру делатности Градског развојног дома Смедерево.

Међу овогодишњим победницима другог циклуса конкурса „Мењамо заједно“, који је и ове године окупио велики број грађанских иницијатива из Подунавског и Браничевског округа, по позиву Удружења Про.Ток 21 из Смедерева, нашла се Стамбена заједница Јована Дучића 5 из Велике Плане са пројектном идејом уређења простора испред улаза зграде. Конкурс је имао за циљ да подржи локалне активисте у стварању позитивних промена у својим заједницама, кроз иновативне и одрживе пројекте.

Доживети стоту

Владимир Ђурић Ћале одиграо је на позоришној сцени „Масука“ 76 улога, као ујка Благоје се у пет различитих верзија поклањао публици 253 пута. Добитник је многобројних друштвених признања и награда, од којих су му биле најдраже три кулске на Републичком фестивалу позоришног аматеризма Србије.

Више од половине свог живота глумци - легенде великоплањанског позоришта посветили су позоришној уметности. Свако од њих даривао је позоришту четири до пет деценија неплаћеног рада исписујући историју храма уметности који девет и по деценија чврсто стоји на својим темељима. За њих је позориште било друга кућа, глума прва љубав, сцена широко поље за комуникацију са светом, улоге прилика да у туђим ципелама проживе најдубље емоције и пренесу их другима. За њих је живот у складу са Талијином уметноћу испуњење сна, катарза кроз коју пролазе ослобођени стега и окова наметнутих силом прилика. Један од њих, Владимир Ђурић Ћале, дао је позоришту 76 улога, а за узврат добио смирај душе, радост у срцу и здрав дух у здрављем угроженом телу.

Послератни развој Аматерског позоришта Велика Плана

Доживети стоту

После ослобођења, касних четрдесетих и педесетих година, буди се и напредује културни живот у малим срединама. По налогу власти и жељи народа у ослобођеним градовима и варошима обнављају се позоришта, расту нова културно-уметничка друштва, организују се омладина у секције, припремају приредбе, јавни наступи на којима учествују све генерације жељене друштвених догађања. Организују се такмичења,одлазе глумци на турнеје, наступају гостујућа позоришта.