Новим пројектом “Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба” УГ „Свет речи“ из Велике Плане поново повезује Балкан

УГ „Свет речи“ пројектом “Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба” уз подршку Еразмус плус програма едукацијама средњошколаца из бивших југословенских република скреће пажњу јавности региона на проблеме са којима се сусрећу адолесценти у свим срединама на балканским просторима. Пројектом размене ученика који се спероводи у сарадњи са сличним организацијама из Хрватске и Северне Македоније, 36 младих из 3 партнерске земље на обуци у фебруару 2024. године, у Великој Плани, унапредиће знања и вештине за ненасилну комуникацију. Едуковани учесници пренеће знања вршњацима и подучити их како се конфликти могу решавати мирним путем без насиља. Савладавањем жирафећег језика стећиће вештине ненасилне комуникације.

(Project Title in English: Language of requests, Giraffe: Lets learn it! Nonviolent communication as a way of peaceful conflict solving)

Претходног викенда 05-07.10.2023.године, у хотелу “Вир” у Великој Плани, у оквиру Ерзмус плус пројекта “Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба”, Удружење грађана “Свет речи” организовало је Припремни састанак са представницима партнерских организација из Хрватске и Северне Македоније.

У КОРАК С ВРЕМЕНОМ 

Предложено радикално решење на чекању, спорадично школе уводе забрану која се поштује на почетку школске године

На крају лета, пред почетак школске године, покрене се полемика у медијима шта то ново предлажу надлежне службе Министарства просвете и шта новине доносе. Ове године, делимично због немилог догађаја у ОШ „Владислав Рибника“, већим делом због притиска стручне јавности која упозорава на штетне последице прекомерног конзумирања паметних справа, поново се јавност усталасала у намери да се нађе прави одговор на питање да ли је потребно забранити употребу мобилних телефона у школама. Европа као и у свему што доноси напредак иде испред нас. 

У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

Нама је радни дан пун, немамо времена да гледамо у екран. Много је начина да деци време проведено у вртићу буде здраво одрастање без екрана...

Директорка вртића, Марија Старчевић, говорећи о штетном утицају екрана на развој и ментално здравље предшколаца, истиче да је примена модерних дигиталних апарата у овом колективу сведена на оправдани минимум који не лишава децу да прате савремене токове живота али их и не оптерећујe у најрањивијем периоду развоја личности. Tелевизори су избачени из боравака, користе се само у заједничким просторијама када је планом и програмом предвиђено да их употребе као наставно средњтво. У том случају је оправдано да се одгледа нека емисија са едукативним садржајем, екранизације неке бајке са провереним уметничким вредностима и слични садржаји који подстичу њихов развој. И тада се води рачуна да се не прекорачи оптимално време боравка испреед екрана.

У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

Педагог, Марија Старчевић, директорка Предшколске установе „Дечије царство“ о екранизму и штетним последицама ове раширене појаве код предшколаца

У стручној терминологији психотерапеута постоји нови израз "екранизам" који је резултат научних сазнања о негативном утицају екрана на мозак, а психолози-психотерапеути тврде како има помоћи да се појава заустави и предупреде последице применом одговарајућих терапија и рационалним трошењем слободног времена.

Истражујући у оквиру теме, радећи на пројекту који има за циљ да родитељима, деци, омладини и широј јавности представи опасности које собом носи претерана употреба екрана, дошли смо до информација које упозоравају и опомињу, истовремено сугеришу већу бригу и редовну контролу дечијег интересовања и трошења слободног времена. Школски и дечији психолози, психотерапеути па и педагози често истичу да им се последњих година све већи број родитеља јавља за помоћ зато што њихова малолетна деца имају проблем зависности од рачунара и других уређаја, а да они не успевају сами да га реше.

У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

Екранизам je болест савременог доба свих генерација – са овом констатацијом стручњака у области менталног здравља слаже се све већи број пасионираних корисника модерне технмологије чак и прави (потврђени) зависници од екрана и технике увиђају проблем који им у све већој мери заокупља пажњу.  

Интернет зависност, зависност од видео – игара и свих облика екрана Светска здравствена организација је 2018. године званично уврстила у 11. Међународни регистар као “онлајн болест”. У прилог овој констатацији иде и чињеница да ова пошаст модерног доба има способност да развије неколико хиљада пута већу зависност од психоактивних супстанци, и да изазивањем патолошког стања, утиче на многа психичка оштећења и оставља последице које се манифестују у свим сферама живота. Трагови су уочљиви, наводе стручњаци, кроз породичне и друштвене односе, исхрану, спавање, истовремено утичу на професионалне или образовне активности.