Млади о (зло)употреби телефона
У корак с временом – екранизам дигитални аутизам
За и против вештачке интелигенције
У Србији је потребно време за све промене. Припреме дуго трају, тешко се прихватају све новине, а да ли смо у праву или не када нешто желимо да применимо налик остатку света дуго се води полемика како ће се тако нешто примити код нас. Иста ствар се догађа и са забраном или ограничењем употребе мобилних телефона у школама. Тренутно је велики проблем то што у неким школама забрана може да функционише као правило понашања, а у неким не може никако. Неки родитељи су се определили да се телефони остављају кад се дође у школу, други су против наметнутих забрана што ствара велику конфузију и управо зато по школама важе, или не важе предложена правила. Када би надлежне службе усмерене на образовање деце и омладине одредиле тачно шта се сме, а шта је забрањено, поступак би био олакшан, сматра већина грађана заинтересована за ову тему.
Када би се увело стриктно правило шта сме да се користи, односно не сме, сви заједно, деца, родитељи и просветни радници, са њима и организатори наставе би знали како да се поставе у датим околностима. Деца би у свим школама унапред знала шта се од њих тражи, како да се владају и понашају везано за телефоне и на тај начин се научила поштовању правила.