У корак с временом

Eкранизам - дигитални аутизам

Претерана употреба мобилних телефона, таблета, лаптопа и осталих паметних уређаја може код деце да развије низ негативних утицаја на мозак.  Један од њих је такозвани "екранизам", поремећај сличан аутизму, на који све чешће упозоравају стручњаци за ментално здравље деце и омладине. У дигиталном свету готово је немогуће замислити живот без модерне технологије, вешталка интелигенција је одавно ушла у наше домове, заробила нас и одузела нам слободу кретања. Везали смо се за екране, ако их не гледамо у кућама, носимо их са собом – телефоне, таблете, паметне сатове... Није ни чудо што и најмлађи чланови наших породица пре узму мобилни у руке него што проходају и проговоре. Колико штете тиме наносимо себи и деци често нисмо ни свесни. Управо закаснели говор може бити једна од последица прекомерне употребе паметних уређаја, а све чешће чујемо од старијих да деца касно проговоре, тек после треће године, да су асоцијална, раздражљива и да су окренута у већој мери екранима него игри са вршњацима.

  У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

Колико времена и када деца могу да проведу испред екрана, зависи од узраста, склоности и паметног распореда дневних обавеза које укључују социјалне, когнитивне и физичке активности

Шта треба да знамо када деци уводимо правила за коришћење паметних телефона и осталих справа са екранима. Правила мотају да буду примењива, оправдана и утемрљена да би деци било јасно због чега морају да се поштују. Стручњаци кажу да деца до 2 године уопште не би требало да се сусрећу са модерном технологијом. За децу од 2 до 5 година дозвољено је коришћење модерних справа највише сат времена дневно, а за децу преко 6 година требало би установити индивидуална правила која зависе од тога да ли ће време проведено испред крана угрозити дететове социјалне, когнитивне и физичке активности.

Стручњаци о штетном утицају екрана на психо-физички развој детета

У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

“Дигитални детокс” је део терапије која подразумева суздржавања од коришћења електронских уређаја са циљем редукције стреса, усредсређивања на социјалне интеракције и повезивање са природом у реалном животу.

Ако је дете у раној животној доби изложено претераном утицају екрана претрпеће велике последице по ментално здравље. Док гледа садржај оно увежбава комуникацију са сликом коју му екран шаље. У првим контактима детета са екраном дете покушава да успостави комуникацију са покретним сликама што му не успева из разумљивих разлога. Будући да оно што је на екрану не узвраћа, дете се затвара у себе и постаје несигурно. Ствара свој имагинарни свет који га штити од спољашњих утицаја. На родитеље промене код детета не остављају у раном развојном периоду значајан утисак, нису свесни последица због чега не реагују и не спашавају дете од негативног утицаја који на малишане оставља модерна технологија. Понекад буде касно када се уоче симптоми екранизма, штета је већ направљена, али и тада може да се укаже помоћ детету тако што ће се позвати стручњак у помоћ, применити одговарајућа терапија и започети одвикавање од екрана. “Дигитални детокс” је део терапије која подразумева суздржавања од коришћења електронских уређаја са циљем редукције стреса, усредсређивања на социјалне интеракције и повезивање са природом у реалном животу.

 У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

Шта кажу стручњаци о утицају екрана на децу и последицама које трпе због превелике изложености модерним технологијама

Потешкоће које видимо у функционисању детета у његовим првим годинама живота често су изазване дуготрајним боравком испред екрана. Дуготрајно се сматра све што је дуже од пола сата, с тим да неуропедијатри кажу да до дететове треће године то не би требало бити ни пола сата. Деца која су била испред екрана четири, пет или више сати укупно током дана у великом су ризику да осете последице превеликој изложености модерним справама. Дете гледа у мобилни или таблет ујутро док једе, док мама направи ручак, након што мало одспава опет је испред екрана, па поново док једе.

Често видимо децу, па чак и мале бебе, како се забављају гледајући у паметне телефоне, таблете и друге екране, а оно о чему многи родитељи не размишљају је, да време проведено испред њих, може оставити велике последице по дечије здравље.

У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

Како екранизам виде наши суседи, представници цивилног сектора у Хрватској који едукацијама и бригом о младима инсистирају на заштити менталног здравља

Мирела Алагић из Белог Манастира, представница цивилног сектора, као стручњак у области социјалне заштите радећи са децом и омладином пренела је своја искуства везана за насиље међу вршњацима и злоупотребу телефона. Екранизам је видљив у Хрватској, препознат као нарастајућа опасност због чега се борба против најновијег облика зависности младих води интензивно последњих година. У кампању против екранизма укључене су институције, невладине организације и грађани. Родитељима се са свих аспеката скреће пажња на појаву која може да остави трајне последице по ментално здравље деце.

Због све веће отуђености младих уочавају се проблеми са менталним здрављем. Деца и млади октенути виртуелном свету имају проблем са сналажењем, прилагођавањем у друштвом, поштовањем друштвених норми, повучена су и потиштена, неретко агресивна и склона насиљу – врше насиље или га подносе. Из разговора са Мирелом Алагић, председницом Удруге “Пројект грађанске демократске иницијативе” из Белог Манастира, сазнајемо да се у суседној држави примећују слични друштвени токови и појаве са којима се суочава остатак света, самим тим и суседи у окружењу.

У корак с временом

Како се у суседним државама, бившим југословенским република, гледа на појаву екранизма, облик зависности од екрана који је свуда у свету препознат као претња будућим генерацијама

Прошлог месеца УГ „Свет речи“ промовисало је нови пројекат у области менталног здравља младих који има за циљ ненасилну комуникацију. Партнери на пројеку међународног значаја су организације цивилног сектора из Хрватске и Северне Македоније. На припремном састсанку анализиране су пројектне активности и обављене неопходне консултације за сусрет младих из региона чиме се јавности скреће пажња на потребу да се удруженим снагама отпочне борба у бившим југословенским републикама против насилчног понашања међу младима.

Један од разлога пораста вршњачког насиља код нас и у земљама у окружењу, свакако је отуђеност млађих генерација, недостатак емпатије, окренутост виртуелном свету и све мања брига родитеља о деци и њиховим потребасма. Истакнуто је на овом скупу да се насиље не разликује у великој мери по својим појавним облицима у школама на територији Хрватске, Србије или Македоније, једино су изражени у мањем или већем облику по срединама у којима су млади препуштетни сами себи, лишени родитељске пажње и љубави.