Ивана Радић др пољопривредних наука промовише у свету здраву храну српског порекла

МЛАДИ И УСПЕШНИ 

Знањем и саветима подржава мале пољопривреднике и локалне традиционалне произвођаче

Др Ивана Радић Јеан научница у области пољопривреде једна је од светски признатих стручњака која промовише у Србији иширом света Slow Food организацију која подржава мале пољопривреднике и локалне традиоционалне производе, целокупан биодиверзитет краја из кога потичу. Покретач је Удружења Convivium Velika Plana, које окупља произвођаче здраве хране са овог подручја. Консултант је за развој и међународну сарадњу и захваљујући њој производи са заштићеним пореклом из Велике Плане су представљани на сајмовима и догађајима широм Европе.

Ева Бајчетић, професорка енглеског, о осиромашењу језика младих

У КОРАК С ВРЕМЕНОМ

Друштвене мреже су конципиране тако да се са једног садржаја врло брзо прелази на други. На великом одмору комуникација је кратка, незаокружена и нејасна. Они у својим главама мисле да их други разумеју тако што се нешто подразумева.

- Ми професори матерњег и страних језика тежимо да успоставио норме при комуникацији које ће ићи у правцу пристојности, љубазности, нечега што ће деци касније кад постану зрели људи користити да своје конфликте у животу решавају на суштински позитиван - прави начин, за разлику од онога што је данас присутно међу свим генерацијама, а то је љутња, бес, мржња. Влада неки антагонизам који се генерално јавља као велики проблем у друштву, а поготову у школи. Све се свело на кратку комуникацију у којој нема времена за објашњавање, ни за неко детаљно анализирање свега онога што они кажу једни другима. То су кратке поруке, више у виртуалном свету него уживо и људски – истиче проблем Ева Бајчетић, професорка енглеског у паланачкој средњој школи „Жикица Дамјановић“.

Екранизам – дигитални аутизам

У КОРАК СА ВРЕМЕНОМ

Телефони нас отуђују и погрешно усмеравају, утичу на осиромашење језика и смањену комуникацију међу људима, па ипак без њих се не може.

Питање утицаја екрана на људски мозак с разлогом је последњих година у средишту пажње целокупног друштва које све гласније изражава бригу за будућност садашњих и будућих генерација деце и омладине, али се истовремено намеће питање како направити разлику између претеране употребе која представља осиромашење живота и оне разумне мере која значи обогаћење животног садржаја. О томе полемишу стручњаци у области модерне технологије, психолози, психоаналитичари и педагози, а на сопственој кожи последице осећају наставници и професори који увек имају довољно аргумената да буду за и против употребе паметних телефона у школама.

Јелица Живановић мастер правник(ца)

 МЛАДИ И УСПЕШНИ

Она је вредна, одговорна, амбициозна и талентована за послове из области породичног права, друштвено ангажована и емпатична према целокупном живом свету коме је потребна помоћ и подршка.

Разлог писања портрета о нашим успешним младим људима није искључиво потреба да се о њима проговори као о стручњацим који су се упорношћу, знањем, радом и способностима доказали на пољима науке, уметности или спорта као добри, неки и најбољи, него да се о њима проговори са хуманог аспекта, као о добрим људима који су својом добротом, хуманим ставом према животу и друшву доказали да су успешно савладали све животне етапе које су их водиле до циља а да притом негде нису загубили себе. Са тог аспекта желимо да говоримо о Јелици Живановић, мастер правници са просеком око десетке, успешној пословној младој жени која је жељна знања уписала нови факултет у намери да прошири знања и видике у области филозофије и религије. Она јесте успешна по свим критеријумима које би морао да поседује неко ко претендује, или му по природи ствари припада ова одредница. Али је далеко лепше о њој говорити као о некоме ко се није много променио, ко је остао хуманиста у души, заштитник угрожених и незаштићених, љубитељ животиња, чувар природе... Пламенита и рационална у сваком погледу. „Половина мене је од снова, а друга половина је од борби" – њен је животни мото.

Др Владимир Јовановић, доктор биолошких наука

МЛАДИ И УСПЕШНИ

Јурио је за знањем, развијао критичко мишљење, као средњошколац био међу организаторима Покрета ОТПОР, лета проводио у ИС Петница, промотер је науке и светски признато име у области хумане генетике и биоинформатике.

Биографија једног од најталентованијих бивших ђака Гимназије Плана, СУПЕРХЕРОЈ НАУКЕ, др Владимира Јовановића, пуна је занимљивих детаља. Дугогодишњи је научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду, руководилац је програма Експерименталне биологије и хемије у Истраживачкој станици Петница, коаутор више десетина научних радова објављених у часописима СЦИ листе, учесник 2 европска пројекта Хоризонт2020, стручни сарадник Младих истраживача Београда, промотер науке и научни комуникатор током Фестивала науке (Београд), Ноћи истраживача, Миксер Фестивала, РНК (радионице научне комуникације)... Тренутно је на постдокторским студијама у Немачкој на Institute of Biology Freie Universität Berlin. Један је од седам суперхероја науке који у циљу промоције науке и образовања одговара на најчешћа и најзанимљивија питања која деца постављају својим родитељима.

Младен Чичић доктор електротехничких наука

МЛДИ И УСПЕШНИ

Бивши гимназијалац, Младен Чичић, након пет година докторских студија у Шведској, докторирао на KTH Royal Institute of Technology у Стокхолму као један од најбољих младих доктораната који су пре три године завршили постдипломске студије. Уследиле су нове студије после доктората на Берклију у САД и рад у GIPSA-лабораторији у Греноблу.

Младен је рођен 1991.године, био је ђак генерације у Гимназији Плана. Завршио је Електротехнички факултет у Београду као један од најбољих дипломаца те године, након тога шест месеци боравио у Немачкој као стипендиста "Фондације др Зоран Ђинђић", а потом је отишао у Шведску. Његово занимање одувеке је била наука, првенствено физика и математика. На регионалним и републичким такмичењима увек је био међу најбољима, на факултету у самом врху просеком и знањем, отуда није нимало чудно што је кренуо овим путем. Упоран и одговован својим примером показао је како се у сулудим временима остаје на ногама и постиже циљ. Докторирао је у периоду короне и показао да је пут знања прави избор.