Оснажене девојке боље прихватају животне ситуације у којима се налазе
Кружне посете у оквиру пројекта „Света речи“ партнерским школама у Крагујевцу, Бору и Деспотовцу
Девојке из крагујевачке, борске, деспотовачке и великоплањанске средње школе након реализације вишемесечног пројекта „СНАЖНО ДА ЖОВОТУ! ОСНАЖИВАЊЕ ДЕВОЈАКА ЗА ПРЕВЛАДАВАЊЕ ЖЕНСКЕ НАУЧЕНЕ БЕСПОМОЋНОСТИ“, који реализује УГ „Свет речи“ уз подршку Екуменске иницијативе жена, Фондације „Филиа“ и Министарства спољњих послова Савезне Републике Немачке, оснажене су да самостално доносе одлуке, размишљају без утицаја околине о својим будућим позивима, поштују своју личност и боре се за равноправност полова. Пројекат им је помогао да гласно и јасно изражавају своје ставове о животу и свему што се (до)тиче њихових права и одлука, могу да буду лидерке и да снажно корачају ка својим циљевима.
- Пројекат је намењен адолесценткињама зато што је ово најбољи период када се оне суочавају са доношењем важних животних одлука које се тичу даљег школовања, одабира праве професије, суочавају се са тиме да бирају да ли желе да израсту у економски независне и самосталне девојке или желе да се повуку пред изазовима који предстоје – рекла је на крају пројекта, задовољна постигнутим циљевима, Јелена Златкова, председница Удружења „Свет речи“.
- Намера нам је била да кроз поверење, продуктивност и развијање лидерских вештина формирамо мрежу оснажених девојака и да на тај начин створимо један од уникатних система подршке девојкама које желе да покрећу промене у својој заједници. Едуковане и оснажене девојке, будуће младе жене могу да допринесу бољитку свог окружења и да својим поступцима утичу на одлуке других жена које трпе насиље и друге врсте пристисака у својој средини. Укључивањем у пројекат адолесценткиња које долазе из сеоских средина, међу којима има и младих Ромкиња и девојака које су на породичном смештају у хранитељским породицама, пројекат је добио на значају јер је управо ова циљна група најрањивија због чега јој је потребна највећа подршка. Из искуства едукаторки и менторки које су радиле на овом пројекту, са задовољством закључујемо да су циљеви у потпуности испуњени – каже Златкова.
Њене речи потврђују кружне посете партнерским школама реализоване у завршном делу пројекта. Током октобра екипа „Света речи“ обишла је најпре Средњу школу „Кнез Александар Карађорђевић“ у Крагујевцу, недељу дана касније Техничку школу из Бора, недавно Техничку школу из Деспотовца, док је рад едукаторки и менторке у Економско угоститељској школи „Вук Караџић“ из Велике Плане, био доступан председници УГ „Свет речи“ и заинтересованим чланицама Удружења готово свакодневно од почетка школске године. Вршњачке едукаторке су за крај реализације пројекта оставиле по једну радионицу на којој су демонстрирале досадашњи рад показујући какве су резултате постигле у погледу буђења свести код младих и старијих жена по питању родне равноправности, препознавању проблема који се односе на род и пол, што је потребно да би девојка самостално доносила одлуке и била лидерка у послу којим жели да се бави.
Радионице су биле посећене, запажала се жеља учесница да комуницирају са едукаторкама, постављана су бројна питања која су се односила на мушко женске – односе, посебно у погледу стигматизације које прате храбре и оснажене младе жене способне да изнесу своје ставове ма колико оне биле неприхватњиве за спољну средину из простог разлога што су жене слабији пол, што не могу саме да доносе одлуке о даљем школовању, понегде чак и о удаји и даљем току свог живота.
Девојке су током рада на радионицама значајну пажњу посветиле феминизму, правећи осврт на положај жена данас и некад и кроз историјски развој друштва направиле паралелу уз помоћ женских ликова у књижевности и јавном животу, представљајући неке од њих као снажне жене које су допринеле подизању свести у друштву о њиховом положају и променама у заједници захваљујући њиховом активизму и борби за равноправност. Радионице тог типа су биле врло динамичне, покренуле су отворену дискусију и подстакле девојке на истраживања у овој области. Изродиле су се идеје да на неком од наредних скупова са темом феминизма и женске равноправности изађу са урађеним портретима јаких жена које су током протеклих векова по својим делима заузеле значајно место у историји човечанства. Занимљива ситуација забележена је у Крагујевцу где нам је, преносећи утиске о резултатима пројекта, менторка Нада Петровић, предочила да су девојке након пређене обуке и рада на овом пројекту наилазиле на извесне тешкоће у комуникацији са мушкарцима.
- Општи утисак након и током реализације пројекта је уочавње позитивних промена код учесница с обзиром на то да су са великим интересовањем и отвореношћу учествовале у свим активностима. То указује на могућност да ове младе жене граде став при коме ће искористити стечена знања и вештине усвојене на радионицама – рекла је професорка књижевности у крагујевачкој средњој школи, Нада Петровић и нагласила да су промене код девојака које су учествовале на пројекту значајне и видне.
- Најзначајнија промена је уочена управо код вршњачких едукаторки које су изградиле посебан став и сигурност у опхођењу и жељи да пренесу своја знања и искуства. Међутим, најистакнутија промена је уочена код Андрее Ристић, која је са жењом да допринесе значају теме одлучила да за такмичење рецитатора одабере песму Жане Станојевић „Убијте нас“. Како је ова песма посвећена свим женама, девојкама и девојчицама које траже поштовање за своје биће, жири на Регионалном такмичењу није разумео поруку и као примедбу за елиминацију из даљег такмичења навео лош избор песме. Став комисије је био да је песма неприкладна и превише радикална, без обзира на то што је изазвала одушевљење код публике. Андреа је искуство поделила на радионицама и храбрила учеснице пројекта да буду доследне и истрајне у својим одлукама, упрекос препрекама на које наилазе. Истакла је да песма није импоновала комисији која је била састављена од мушкараца, али да је то није пољуљало да се бори за женска права. Одлучила је из тих разлога да је баш ову песму уврсти у избор за аудицију на којој ће је поново говорити за пријем у Драмску сцену СКЦ- а. Истакла је да се она у овој песми пронашла и чврсто се држала феминистичке поруке да треба ширити љубав и поносно стајати иза свог става и мишљења што је одлика праве лидерке – истакла је овим поводом менторка крагујевачког тима, Нада Петровић.
У Деспотвоцу су вршњачке едукаторке за завршницу пројекта одабрале да својим професоркама одрже радионицу како би и њима говориле о темама које се дотичу свих жена, без обзира на узраст, животно опредељење и посао којим се баве – напоменула је менторка Маријана Миладиновић Јовановић. У Бору су девојке на радионице позивале вршњакиње које припадају различитим етничким, националним и религијским групацијама с обзиром на чињеницу да је источни део Србије мултинационална, мултиверска и мултикултурална средина. На едукацијама су редовно биле присутне девоје ромске заједнице, истиче менторка из Бора Сања Пејчић.
У ЕУШ „Вук Караџић“ у Великој Плани, вршњачке едукаторке, Милица Пешић, Вишња Стевановић, и Анђела Милошевић, представиле су на радионицама зачаран круг насиља које жене трпе, и толеришу од стране партнера, поделиле број телефона на који жртве могу да пријаве било који облик насиља. У завршном делу радионице водитељке су заједно са менторком кроз квиз о роду и полу провериле да ли су учеснице радионице научиле разлику појмова, да ли имају недоумица о томе како ће се поставити у будуће када се у друштву буде говорило о овим темама и да ли су промениле став када се ради о поштовању разлика које су присутне у понашању и опхођењу према женама.
Сања Павловић, менторка тима из Велике Плане, истиче да су девојке оснажене и научене учешћем на пројекту да препознају шта је насиље, да постоји начин да пријаве насиље од стране партнера или члана породице и да су способне да се као праве лидерке изборе за своје место у друштву.
- С обзиром на чињеницу да је од укупног броја девојака које су прошле кроз обуку око 30 из сиромашнијих породица са нижим социо - економским статусом, из хранитељских породица, или су ромске националности, важно је било да чују и охрабре се да заврше школу, нађу запослење и да знају да имају право избора да ли ће се остварити у улози мајке или не. Оснажене су да се боре, да саме одлучују да ли ће прихватити све што модерно друштво тражи од жене или неће...Кроз радионице у школи ученице су постале солидарније међусбно, мање осуђују једна другу за различите поступке, и оно што је најважније након радионица имају више разумевања једна за другу, више сарађују, општи је закључак да су слободније у изношењу својих ставова и проблема које имају – закључила је психолошкиња из Велике Плане, Сања Павловић.
„Објављивање ове публикације подржала је Екуменска иницијатива жена из Омиша, Хрватска. Садржај публикације одражава искључиво ставове њихових аутора/-ица и не представља нужно и службене ставове ЕИЖ-а.“
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) Хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм доделе финанцијских потпора подржава пројекте и развој базичних организација којима управљају жене те теологиње у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, на Косову и у Србији. ЕИЖ је посвећена оснаживању улоге жене у јачању цивилног и међурелигијског дијалога те потенцијала вјере као позитивног фактора социјалне промјене кроз изградњу мира и помирења. С обзиром на свој регионални профил, ЕИЖ осигурава активистицама из своје мреже могућност сусрета те размјену искустава с циљем веће видљивости њихова рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
