Међународни зимски попис птица водених станишта
Нови Сад, 06.02.2024. - Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) је током већег дела јануара 2024. године спроводило Међународни зимски попис птица водених станишта (International Waterbird Census – IWC). У акцији је широм Србије учествовало преко 120 орнитолога, чланова и волонтера који су обишли преко 1.000 локалитета, а поред птица бележено је и стање њихових станишта. Упоредо са IWC-ом у периоду од 12. до 15. јануара организован је и Синхрони попис птица грабљивица у Панонској низији, а код нас је ово додатно истраживање спроведено у деловима Бачке, Баната и Срема.
„Крајем претходне године одржали смо обуке за попис птица водених станишта у Зајечару, Пожеги, Дероњама, Новом Саду, Крагујевцу, Апатину и Београду, а као резултат тога ове године су нам се прикључили нови сарадници који су заједно са нашим искусним пописивачима успели да обиђу заиста велики број локалитета широм Србије. Поново је највећи подухвати био обилазак целокупног тока Дунава са приобаљима, од мађарске до бугарске границе, као и симултана бројања галебова, малих вранаца и гусака код Дубовца, Београда и Новог Сада. Ипак, на Дунаву не зимује ни половина птица које су присутне на нашим водама, тако да је било још много других изазова. Ове сезоне јануар је био хладан и углавном сув, тако да смо избегли маглу, дубоке снегове и залеђене путеве што је значајно олакшало безбедност и рад на терену“, каже Марко Шћибан из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, координатор овог пописа.
Као и ранијих година две најбројније врсте биле су глувара и обични галеб, док су све остале биле знатно малобројније. Овај јануар истиче се неуобичајено великом бројношћу пловке кашикаре, црнотрбе спрутке и црних луња, иначе врло малобројних зимовалица. Специфична је и масовна појава ритских сова каква код нас годинама није била бележена – евидентирано је преко 100 јединки и јата од скоро 30 птица. На зимовању у Србији су по први пут потврђене две врсте – велики морски гњурац и сребрни вивак. Од осталих ретких зимовалица са севера бележени су још мали лабудови, баршунасти турпани, средњи ронци, ушати гњурци, црна рода, гакови, чапље говедарке, црни орлови, риђе луње, црни галеб, сабљарке, златни вивци и спрудници убојице.
„Доминантна појава је забрињавајуће опадање бројности глуваре и лиске на свим обиђеним стаништима. На свим рекама је евидентирано велико загађење и комунални отпад свуда дуж наших водотокова, а посебно Дунава, Западне и Јужне Мораве, Ибра. Илегално узурпирање приобаља језера и река, хемијско загађење, нова преоравања слатина и влажних ливада велики су проблем како за птице, тако и људе јер представљају изразито негативан однос према води као природном ресурсу. На већини водених станишта у земљи редовно се спроводи лов, а бележено је и неколико случајева криволова и рибокрађе, услед чега су на готово свим водама птице изузетно плашљиве и малобројне. Неке воде су интензивно експлоатисане привредним риболовом, рибокрађом изагађењем, а после се за недостатак рибе оптужују корморани и друге рибоједне птице. Просто запрепасти када на деоници Дунава на 10 километара речног тока не забележите ни 100 јединки патака, галебова, корморана или лабудова“, појашњава Марко Шћибан.
Теренци и волонтери ЏППС-а су поједине локалитете обилазили у сарадњи са управљачима и чуварима заштићених подручја и другим институцијама које се баве заштитом природе и водама. Птице су пописиване са бродова, из аутомобила или пешака, а бројане су патке, гуске, лабудови, гњурци, ронци, чапље, галебови и остале птице које бораве на водама или уз њих.
„Фокус је као и претходних година био усмерен на најзначајнија окупљалишта птица и заштићена подручја где смо заједно са управљачима резервата и корисницима вода радили на терену. Ту бисмо посебно издвојили Дирекцију за водне путеве „Пловпут“, Установу „Резервати природе Зрењанин“, Јавно предузеће „Војводинашуме“, Покрет горана Сремске Митровице, Друштво за заштиту животне средине „Окањ“, Туристичку организацију општине Сурдулица и Јавно водопривредно предузеће „Војводинаводе“. Овом приликом желимо да се захвалимо свим нашим сарадницима, као и свима који су и на најмањи начин помогли наше чланове и волонтере. Ове године смо за обуке и рад на терену поново успели да обезбедимо значајну финансијску помоћ од фондације Тоур ду Валат из Француске и компаније “PETERZOMER B.V.“ из Холандије“, закључује Шћибан.
Сазнања до којих се долази кроз ово истраживање користе се за предузимање конкретних корака у заштити популација дивљих птица, ловних врста на међународном нивоу и уопште значаја водених станишта за очување биолошке разноликости. Подаци које орнитолози у Србији прикупе на крају се обједињују и шаљу у светску базу података коју води организација Wetlands International из Холандије, те касније имплементирају у Бернску, Бонску, Рамсарску и AEWA конвенцију. Нама у наредном периоду предстоји прикупљање и обрада података са терена, док су подаци са Панонског пописа птица грабљивица већ прослеђени координаторима из Мађарске и биће накнадно објављени.
