Размена младих из Хрватске, Србије и Северне Македоније догађај који је окупио у Великој Плани 36 -оро средњошколаца са балканских простора
„Финансирано средствима Европске уније. Изражена становишта представљају искључиво становишта аутора и не одражавају нужно ставове Европске уније. Ни под којим условима се Европска унија ни давалац наменских бесповратних средстава не могу сматрати одговорнима за њихову садржину.“
"Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба" – пројекат који УГ „Свет речи“ у партнерству са Удругом "Пројект грађанске демократске иницијативе ПГДИ" из Белог Манастира и НВО "Женска акција" из Радовиша реализује уз подршку ЕУ у оквиру програма Ерасмус плус КА152. Млади су радознали, спремни за нова пријатељства и стицање знања и нових искустава, њихови омладински лидери отворени су за договор и пружање свих видова подршке која им буде била потребна на пројекту размене младих из Хрватске, Србије и Северне Македоније. Десетодневни боравак у Великој Плани за већину је изазов и прилика да стекну нове пријатеље и кроз дружење покажу колико су слични и различити.
Милован Перовић из Рашке, ученик крагујевачке Средње стручне школе, убеђен је да ће на новом пројекту бити у прилици да усаврши знања и вештине које је стекао на претходним радионицама и пројектима које су га усмериле ка откривању ненасилне комуникације међу људима која му може помоћи у склапању нових познанстава и пријатељстава за цео живот.
- Очекујем да упознам нове људе и другаре који ће ми можда бити прави пријатељи и касније. Са већином сам се упознао, наредних дана ћу бити у прилици да се са многима зближим и разменим искуства. Мислим да ће нам бити најзанимљивије караоке вече због забаве и дружења док ће македонско, хрватско и српско вече бити прилика да се упознамо са културом и традицијом младих из суседних држава. Представићемо се нашом химном, направићемо краћу презентацију наших обичаја, говорићемо о нашој култури и уметности, похвалити се успесима признатих спортиста са светским резултатима који представљају понос за наш народ, кроз музику говорити о укусима младих и на српској трпези показати наша традиционална јела. Културе наших земаља се разликују, али имамо много сличности што ћемо откривати наредних дана дружећи се на радионицама. Било би занимљиво када бисмо се овде толико зближили да у будућности одлазимо једни код других и да овде упознамо пријатеље за цео живот – рекао је Милован отворен за сарадњу и дружење са свима.
Његова другарица из школе, Нађа Јанковић из Баточине, очекује да ће на размени бити занимљиво нарочито због упознавања младих из других земаља. Већ је учествовала на пројектима прошле године, зна да је динамично и интересантно на оваквим окупљањима и да се много тога научи што је примењиво у свакодневном животу у комуникацији са људима.
- Сматрам да је свима нама ово прилика да се боље упознамо са културом и начином живота вршњака из Хрватске и Северне Македоније, да се дружимо са младима из других крајева Србије и да сви заједно пошаљемо слику са овог скупа како је могуће превазићи границе које нас раздвајају и разлике које нас деле. Први пут сам на Еразмус размени, свиђа ми се што постоје овакви програми који младима из различитих земаља пружају прилику да се зближе. Нема баријера међу нама, немам предрасуде ни према коме, сви смо једнаки, можемо да се дружимо и боље упознамо. У томе је суштина дружења и стицања чвршћих веза између нас како се у будућности никада више не би поновили расколи који су обележили нашу историју – поручила је Нађа својим другарима.
Дарио Петровић долази из Хрватске, очекује да све буде супер, да упозна нове људе и да се лепо забави са својим вршњацима из Србије и Македоније.
- Не знам колико се разликујемо, нисам могао такву слику да стекем раније. Био сам до четвртог разреда основне школе у Немачкој, сада сам у прилици да упоредим како живе млади на овим нашим, балканским просторима. Кад будемо показали наше обичаје и нашу традицију, видеће се колико сличности има у нашем животу. Нисам први пут у Великој Плани, био сам прошлог лета и било ми је лепо. Стекао сам нова познанаства, драго ми је што сам поново овде. Волео бих да их видим док сам у Великој Плани. Мислим да ћу неке од њих дуго памтити, ако време буде наклоњено нашим жељама, можда ћемо се чешће дружити и посећивати у будућности. Девојке су лепе, могао бих и да останем овде – каже са осмехом Дарио.
Уна Страјнић из Белог Манастира, очекује да упозна нове пријатеље и стекне нова искуства.
- Волим упознавати нове људе и нове пријатеље, волим путовати и отићи негде из своје средине. Често долазим у Србију. Имам пуно родбине у Новом Саду и Београду, волим да дођем и лепо се увек осећам у Србији. Кад су били млади из Велике Плане код нас, упознала сам неке од учесника пројекта, сада сам их поново видела и обрадовала се новом сусрету. Упознала сам се и са младима из Македоније, мислим да ће нам биди интересантно и забавно. Упознаћемо се и дружити ових десет дана. Надам се да ћемо отићи богатији за нова пријатељства и са новим искуствима. Заједничко нам је што смо сви млади, пуни ентузијазма... очекивања, планови за будућност су нам слични. Слични су нам језици, можемо се споразумевати и боље упознати. Има довољно разлога да нам буде лепо и пријатно дружење – рекла је Уна.
Водитељица групе из партнерске организације из Хрватске, Мирела Алагић, очекује наставак добре сарадње са Удружењем „Свет речи“, да све прође у најбољем реду, да се млади упознају, зближе и друже.
- Очекујем да млади окупљени око овог пројекта стекну нова знања и вештине које ће касније моћи да користе у свом животу као алате за добру комуникацију и боље међуљудске односе. Оно што сам видела шта млади очекују из оних упитника које су пред полазак попуњавали, оставља утисак да су били врло скромни у опису онога чему се надају. Написали су да очекују нова знања, нове вештине... Некако су се концентрисали сви на то да очекују нове пријатеље, да прошире круг својих познаника, пријатеља са којима ће наставити комуникацију. Колико ће то трајати показаће време и прилике које им се буду указале током живота да се поново сусретну. Довели смо 12-оро младих, сви су са подручја Осјечко-барањске жупаније, из трокута Барање. Углавном су деца са подручја града Белог Манастира, општине Кнежеви Виногради, Каранац, општина Дарда... Неки су из хранитељских породица, има деце из маргинализованих група где један родитељ ради, други није запослен, из руралних средина, деца која имају једног родитеља. Нашу скупину чини шест девојчица и 6 дечака, сви су веома различити, узраста од 15 до 20 година. Видећемо какво ће искуство понети и колико ће бити богатији за нова знања и познанства – пренела је своја очекивања водитељица хрватске групе младих на размени.
За Живкицу Ђорђевић, педагошкињу из Пожаревца, која је на овом пројекту фацилитатор, програмом су предвиђена два значајна задатка у контакту са младима из Србије, Хрватске и Македноније. Један је бављење целовитом групом из Србије, нека врста бриге о њима како се сналазе, како функционишу, како се опходе у контакту са младима из других земаља .. Део обавеза је и праћање активности које имају, пружање подршке и помоћи која им буде била потребна.
- Поверена ми је целодневна брига о њима, слично ономе када разредни старешина поведе екскурзију и има задатак да води рачуна о својим ђацима. Друга активност је програм упознавања са ненасилном комуникацијом, са језиком жирафе и језиком змије. Тенденција је да сви учесници присутни на радионицама усвоје појам ненасилне комуникације, да знају шта она значи и да науче неку од вештина како би могли касније да их примењују у свом животу. Добро је да бар знају да може другачије. Не очујем да ће бити језичке или било које друге баријере. Прво ћемо да се упознамо сви међусобно, овде је 36 различитих природа на једном месту десет дана, биће свакако занимљиво. Сви су адолесценти, доба које је за све турбулентно... Нестабилан је емотивни систем, нестабилна сигурност коју имају, везе које успостављају међусобно. Неко им је велики пријатељ, два дана касније не мора да буде... Очекујем да проживе све то заједно и да стечено искуство њима служи да себе оснаже и да боље функционишу у социјалним групама – истакла је своја очекивања Живкица Ђорђевић.
- Млади воле слободу, желе да буду креативни и вероватно ће према ономе колико буду желели да буду одговорни имати резултате који ће их оснажити и ојачати. У принципу, они не воле велике стеге, воле сарадњу, воле принципијелност, да успоставе договор и прате правила. То ће углавном бити мере које ћемо предузети и поштовати - иде се прво на систем поверења и отворености, онда се прати утврђени распоред активности и постигнути резултати. Први циљ је њихова безбедност и воља да сарађују, све остало ћемо усклађивати. Њих држи велика радозналност и спремност да покажу једни другима најбоље од вредности које поседују. Надам се да ће свако од њих у томе и успети – поручила је Живкица Ђорђевић.
