mpo228 link

daftar / login

slot online

promo / bonus

casino online

berita terpopuler

sportsbook

arcade games

ДУГ ЈЕ ПРОЦЕС ДО УСПЕХА

Лидија Златковић мастер дефектолог

МЛАДИ И УСПЕШНИ

Најлепше у мом позиву је то што могу да им помогнем, да после неког времена кад радимо на нечему видим како напредује, кад приметим да смо нешто усвојили, да могу па прате наставу, науче нешто ново. Наравно, важна је и повратна информација од родитеља који примећују да њихова деца са сметњама у развоју више знају, боље се сналазе и лакше уче.

Лидија (Павловић) Златковић, је некада била талентована и успешна стонотенисерка која је успевала да усагласи обавезе у школи са спортом који јој је уз победе и пехаре доносио много радости и занимљива путовања. Освојила је као тринаестогодишња девојчица треће место на дечијој олимпијади у Дизелдорфу, сребрну медаља на Балканском првенству и још десетак медаља на међународним такмичењима. Била је члан репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе и играла најачу суперлигу за жене у држави. Спортски дух је допринео да буде успешна на студијама и послу који је одабрала за животни позив. Ради као дефектолог у ОШ „Сава Јовановић Сирогојно“ у Земуну, са децом са сметњама у развоју, у припремно предшколској групи.lidijaaa

- Колико год да је изазовно или напорно, ја уживам у томе што радим. Мислим да дајем своје максимуме да извучем шта се може од деце и од задатака који су нам наметнути. Ствари су мало другачије сада у односу на године када сам почињала студије и завршавала факултет. Промениле су се околности што се тиче наших задатака и обавеза, али што се тиче саме деце или младих са сметњама у развоју, они су остали исти – жељни пажње и љубави – започиње причу о себи и деци са којом ради пуна ентузијазма и воље да из малених предшколаца извуче максимум како би што спремнији пошли у школу.

- Наставница сам групи од 6 ученика, коју моја колегиница и ја припремамо за први разред. Имамо васпитно образовне области и према том плану спроведемо све теме и јединице које су предвиђене програмима којима остварујемо неке циљеве. Имамо редовну наставу, нису часови као у школи, али имамо активности и васпитно образовне области које пратимо и које пролазимо са том малом децом. Радимо оно што је у складу са њиховим могућностима. Да ли ће моћи да се упишу у школу зависи од њихових родитеља и интерресорне комисије која даје предлоге да ли су деца за школу у којој радим или су можда за инклузивну наставу. Највећи број из ових најмлађих група ипак остаје у нашој школи, или иду у неку другу школу за децу са сметњама у развоју. Имају право да једном понове предшколско, после тога се уписују у школу – каже Лидија усмеравајући нашу пажњу на потребе деце са сметњама у развоју у жељи да њени мали ђаци имају разумевање и подршку целокупног друштва.

- Нешто се ипак променило. Друштво је можда мало гласније у свему томе, укључено је у већој мери у њихово образовање, саме школе су другачије, друштвено активније. Деца учествују на различитим манифестацијама и у различитим пројектима који нису намењени само деци са сметњама у развоју. Те промене примећујем и по нашој школи. Укључени смо у рад са другим школама, оформљени су мобилни тимови дефектолога који пружају подршку ученицима у редовним школама којима је потребна додатна помоћ дефектолога. Друштво још увек није довољно освешћено за потребе деце са којом радимо. Недостају емоције и разумевање. Рекла бих да јесте боље него ранијих година, али бих волела да се више прича о њима. Ако би чешће били тема разговора на форумима, на јавним сервисима, у институцијама људи који нису у материји лакше би препознавали да ли некоме треба више стрпљења, можда разумевања, мало помоћи и још нечега што би значило да их прихватамо као равноправне чланове заједнице. Просто, да се не осуђују и сматрају мање вредним особама, да се не отуђује дете код кога је евидентно да је са сметњама у развоју. Мислим да су особе са сметњама видљивије, али би могло још боље и још више. Трудимо се да будемо прихваћени као мала група другачије деце, да тако кажем – говори у прилог чињеници да би друштво морало да покаже већу емпатију, подршку и разумевање према деци којима је потребна стручна помоћ, који заслужују боље услове живота и веће разумевање заједнице.lidijjjjj

- Законски је све то поприлично добро дефинисано, али колико чујем од родитеља, нисам дубоко у тој материји јер је моје да им помажем не и да дајем правне савете, и даље наилазе на административне или институционалне рампе. Тиме што смо увели инклузију и остале погодности за њих, направили смо корак напред. То звучи добро и јесте добро за децу која то могу, али некако ми се чини да се пуно деце укључи у редовну наставу иако би можда боље напредовала у специјализованим школама где раде дефектолози. Мислим да би та селекција морала да буде реалнија у смислу да се јасније покаже зашто би за неко дете било боље да иде у инклузивно, односно специјално одељење. Да буде некако јасније разграничено и објашњено родитељима који су потенцијали тог детета и шта се од њега може очекивати. Знам да је тешко у редовним школама и другој деци, када није направљен добар избор, да све иде без потешкоћа, као што би могло ако би се са више пажње вршила процена способности деце пред упис – појашњава Лидија свој став, донекле и став својих колега који износе у сличним приликама исте примедбе и сугестије.

- Волела бих да постоји више разних удружења која би пружала подршку и помоћ деци са сметњама у развоју, са ширим спектром деловања. Мислим на друштва која би пружала тој деци спортску, уметничку па и образовну подршку. То би значило много и њиховим породицама да уз школу добијају додатне могућности за социјализацију. У Београду је то могуће, постоје таква удружења, верујем да их има и у Србији, али у знатно мањој мери, у малим срединама баш ретко. Постоји велика потреба за оваквим друштвима која би била додатна подршка особама које се од детињства сусрећу са деградацијом и неприхватањсем у средини у којој живе.

Лидија каже да родитељи врло рано крену у процедуру утврђивања да ли дете има неку сметњу, али да то иде спорије него што би требало због чега би било добро водити рачуна да се додатно не успори развој детета код кога постоји сумња да касни у развоју.

- Док дођу до дијагнозе комисије одуговлаче процес, пребацују одговорност са једне институције на другу. Треба времена да се оде код стручњака, закаже деци преглед. Углавном су то институти на које се прво јављају и на које они имају примедбе. Кад треба неко да им каже јасније шта да раде, да их процени и усмери, већ на тим првим степеницама немају подршку. Одуговлачи се, траже се додатна мишљења, нове процене. Прилично се закасни и отежа већ прилично тешка родитељска брига. Неретко они морају сами да доплаћују услуге логопеда, дефектолога за своју децу, а често то раде из потребе и жеље да све што треба пруже својој деци да би напредовала. Ту се враћамо на причу о додатној подршци коју немају, а била би корисна да је имају преко друштава и асоцијација за потребе деце са сметњама у развоју. Поента је да такве услуге не буду везане за приватну праксу зато што не могу сви да плате савете стручњака. Њихове дилеме су увек присутне да ли довољно пружају деци и шта би требало још. Родитеље највише брине шта ће бити са њиховом децом кад њих више не буде. Како ће живети, ко ће о њима водити бригу... Могу ли да се оспособе за самосталан живот, а многи то не могу. То су дилеме родитеља старијих ученика и често их од њих чујемо у разговорима које воде са нама – истиче примедбе у име родитеља деце са сметњама у развоју дефектолог којој прирастају за срце њени мали предшколци.sunceee

- Верујем да се доста везују за мене зато што проведемо заједно доста времена. Зависи од њихових дијагноза или клиничких слика шта ће да се испољи и да ли ћемо ми одрасли то моћи да преопзнамо код њих. Ја сам пре него што сам постала наставник радила као асистент са више деце. Са једним дечаком сам се зближила, остали смо у контакту, виђамо се и поздрављамо. Све их памтим и с обзиром на посао којим се бавим у овај рад се улаже пуно физичке и психичке снаге и енергије због чега не могу да се искључе емоције. Сваки крај године је емотиван и тежак, срећа је да се виђамо по школи. Вежемо се обострано колико год да буде лако и тешко. Прођемо много различитзих ситуација. Повежемо се чак и са родитељима, како не бисмо са децом којима смо уз родитеље и њихове најближе следеће важне особе у одрастању и током већег дела живота – каже отворена за разговор са емоцијама Лидија, омиљена наставница малих предшколаца.

- Најлепше у мом позиву је што могу да им помогнем, да после неког времена кад радимо на нечему видим како напредују, кад приметним да смо нешто усвојили... Наравно и повратна информација од родитеља је важна. Неопходно је због њиховог напретка да имам добре односе са родитељима и то постижем. Сарађујемо и размењујемо искуства. Напредак који се види код деце је нешто најлепше и најважнији што то могу да потврде родитељи. Срећни смо ако смо постигли помак, макар нешто добро урадили за њих. Дуги су процеси да се до нечег дође. Успех је велики ако деца наставе школовање и оспособе се за живот.

Лидија се више не бави спортом, не стиже ни рекреативо, али у спортском духу подстиче своје мале ђаке да буду активни, да се друже и проводе време на игралиштима и у природи. Залаже се не само као стручњак дефектолог, него и као човек и родитељ, за боље услове одрастања деце са сметњама у развоју како би се и они остели као пуноважни чланови заједнице у којој живе.BanerSufinansiranja 2

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

  • ИМАШ ПРОБЛЕМ? ТУ СМО ЗА ТЕБЕ!  

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec Februar 2025 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 5 1 2
week 6 3 4 5 6 7 8 9
week 7 10 11 12 13 14 15 16
week 8 17 18 19 20 21 22 23
week 9 24 25 26 27 28

Ускоро

Nema događaja