Будућност је у модерним технологијама, зато млади бирају перспективна занимања
МЛАДИ И УСПЕШНИ
Стефан Стојановић мастер инжењер електротехнике један је од најбољих студената у својој генерацији. У року је завршио студије на ЕТФ у Београду просечном оценом 9,45, мастер студије је окончао са 10 и већ гради каријеру инжењера какву је желео када се одлучивао за животни позив. Изабрао је Србију и не жели да оде из своје земље.
Снажна и растућа потражња за електро инжењерима, могућност да се по окончању студија одмах запосле, брзо напредовање и одлилчна примања разлог су због чега најбољи ученици оријентисани ка математици и природним наукама најрадије бирају електротехнику. Знају да ће кад заврше основне и мастер студије увек бити у самом средишту будућих иновација. Зато пристају на све изазове, константан рад и напоре које само одговорни прихватају. Студије електротехнике предвиђају одличне могућности за запошљавање и представљају стартну основу за напредак у индустрији или науци, зависи шта будуће стручњаке у овој области више привлачи. Потражња за инжењерима електроничарима је огромна широм света, отуда и могућности да се ради у иностранству још током студија, предност овог позива је што могу да раде од куће, и не мање важно, ако теже сопственом бизнису, могућности су велике.
Стефан је имао у виду све предности које му нуде студије електотехнике када је бирао своје занимање. Знао је да га чека рад и много труда. Није му тешко пало зато што је у гимназији научио да темељно ради предмете које воли – посебно физику и математику. Он је вредан и амбициозан младић који је марљивим радом постигао оно што је одувек желео иако је одабрао рекло би се тежи пут до успеха. Ако су информационе технологије будућност и ако се баш све око нас врти око модерних технологија које почивају на знањима из електронике и кибернетике онда ће једног дана вештачка интелигенција у потпуности заменити човека. Док се то не догоди, у нади да ће модерна технологија само помагати човеку да остане здрав и моћан, да не дозволи да га машина замени баш у свему, Стефан је за свој животни позив одабрао науку будућности, управо оно што човечанство вуче напред. Људи који су спремни да гледају напред и мењају се у складу с временом имају највише могућности за успех, а баш такав је Стефан Стојановић.
- Нисам планирао докторске студије, ко зна, можда некад. За сада ми је довољан мастер за оно у ком правцу желим да се развијам. У индустрији, а докторске су више за академску каријеру која мени није нека сфера интересовање. Завшио сам студије просеком 9,45, а на мастеру 10,00. Мало другачије сам замишљао своје студирање, нисам баш очекивао да ћу постићи неки значајнији успех, било ми је важно да полажем годину за годину, да завршим и запослим се. Успех је дошао на основу труда и ангажовања, интересовања и неких сличних ствари. Нисам калкулисао, радио сам. Себи сам поставио циљ да будем неки осредњи студент, хтео сам да завршим у року, да не преносим испите и обавезе, испало је да могу да постигнем и више од оног што сам хтео...
Испало је стварно супер – каже Стефан и објашњава да су му просек поквариле неке оцене на почетку студија, касније је било све у најбољем реду. Последње две и по године, у завршници студирања, није добио ни једну деветку.
- Завршио сам електронику, тај смер је после променио назив у електроника и дигитални систем. Радим као инжењер у компанији HDL Design House и бавим се аналогним дизајном, то је аналогно итегрисано коло – ближе објашњава чиме се уствари бави без намере да иде у детеље као да му је јасно да би у том случају била предуга прича усмерена на струку и намењена само онима који се баве сличним позивом.
- Тиме сам хтео да се бавим кад сам одлучивао шта ћу у животу да радим. Свет се сада окреће некој другој свери у дигиталној електроници, или вештачкој интелигенцији, али и даље сви ти системи не могу да раде без аналкогних сегмената и видим да је доста велика потражња за инжењерима из те области, а нема их толико. Добро је што је тако, биће посла и прилике да се уради нешто значајно.
Стефанова намера је да за сада остане овде у Србији. Не вуче га иностранство, не тежи брзој заради, темељан и спреман да одговори новим захтевима науке у циљу унапређења сопственог знања, радије остаје овде да на свом терену постигне што више.
- Као и свака земља Србија има ствари које су лоше и које су добре. Мислим да је за нас инжењере овде ок, да можемо да добијемо добре послове и прилике за напредак у каријери, опет близу смо својим пријатељима, породици, тако да је то са моје стране добар компромис – објашњава без великих речи и негативних примедби на живот који води у својој земљи. Прихватио је да је и овде могућ напредак ако зна шта и колико жели.
- Учио сам доста, то се мало смањивало како су студије ишле... У суштини сам на почетку морао да уложим велики труд зато што прелаз са средње школе на факултет захтева пуну концентрацију, ангажовање и велико залагање да се иде у корак са предавањима од којих су нека била мање позната и захтевна. Све је другачије и скроз ново, тражи прилагођавање условима рада. Док сам видео нашта треба да обраћам пажњу, шта и како треба да радим, било је напорно. После кад сам ушао у шему, нашао сам свој систем како да радим и било је доста лакше – прича као да подучава млађе колеге како да се припреме за обавезе које следе ако упишу факултет који је он одабрао.
- Имам сада времена за многе ствари, запослен сам на осмочасовно радно време, после тога сам слободан, могу да играм тенис, да се виђам са пријатељима, идем на путовања. Користим сваки викенд да негде одем. Имао сам прике да током студија на студентским екскурзијама заволим путовања и осетим предности промене средине макар на кратко. Ковид је пореметио нашу апсолвентскуи екскурзију, били смо ускраћени за још нека студентска задовољства, али је све то иза нас, успели смо да превазиђемо без великих псоледица и ту баријеру – каже док се присећа шта је све његовој генерацији донело студирање и колико га је Београд привлачио другим садржајима.
- Не читам као раније, углавном стручну литературу, то није баш за похвалу – каже као да се правда што не издвоји време за књижевност и друге ствари које га интересује, али у мањој мери него усавршавање у области науке која му је примарна. А када се поведе прича о напредовању и покретању сопственог бизниса за сада остаје неопредељен.
- Зависи колико могу да будем задовољан и шта могу да добијем од ових фирми које већ постоје, у колико будем добро и брзо напредовао и уколико осетим у једном тренутку да више не могу да извучем ништа ново за себе није искључено да ћу почети да размишљам о неком свом, приватном бизнису у фирми која ће се бавити овим стварима којима се сада бавим. За сада је ок.
Стефану је током студија, нарочито на почетку доста значило знање из математике и физике које је понео из школе.
- Пошто су овде све технички предмети много је теже људима који немају добру основу јер се практично подразумева да се све то зна и много више. Припреме за такмичења из математике су оставиле позитивне трагове, значајно је било и учешће на смотрама талената. Мислим да је наша генерација била добра, жао ми је што је последњих година опало интересовање за гимназију због чегас је укинут математички смер, који сад не постоји. Сматрам да је то велика штета и да је то корак назад за школу јер је некада било у том смеру по два одељења од по 30 ђака. Кад сам био прва година није нас било ни двадесет у одељењу, после нас било је још горе. Мислим да је овакав сплет околности корак назад зато што тај смер пружа најбољу основу за студирање, даје највише знања и са њим било који ученик може практично да се бави било чиме. Наша генерација је била једна од заиста бољих у последњих десетак година, има доста ученика који су завршили математички смер са добрим оценама и касније уписали добре факултете, завршили их, сада се баве неким пословима које су желели.
Стефан каже да су девојке на његовом факултету у свему равноправне, подједнако успешне и одважне да изаберу занимање које је некада сматрано искључиво мушким позивом.
- Има доста девојака на нашем факултету. Ако није 50/50, онда је сигурно 40/60. Доста је заступљен и девојке се радо одлучују да студирају електротехнику. Можда их последњих година има у све већем броју зато што су амбициозније и зато што желе да покажу да и оне могу да буду добри електро инжењери. Нисам се бавио тиме превише, само примећујем да их има све више и да су успешне у свему. Не заостају ни у чему, не муче се, налазе запослење и више нико не прави разлику између њих и нас младића. Зашто би, важно је да поседују знање и способност да га примене на послу.
Стефана поред посла којим се бави занима спорт и аутомобили.
- Нисам мислио да сам пасионирани познавалац аутомобила, волим да уживам у вожњи, да путујем, да средим свој ауто, да пратим трендове кад излази који, које су предности, перформансе и слично. О аутомобилима на струју немам неко одређено мишљење. То је нешто што долази, али ја за сада нисам за ту опцију, пре свега због аутономије и дугих путовања. То значајно продужава пут, конкретно, паузе правим на граници, овако би то морало чешће. Покривеност пуњача није баш сјајна да би се возили електрични аутомобили, ту би се чекало на ред тако да ја још увек нисам за ту опцију – каже помало резервисан, као да оставља простор да време покаже које промене собом носи. Лако ће се прилагодити кад затреба.
- Београд има безброј могућности што се тиче забаве и излазака, то ми се свидело још из студентских дана када сам дошао овде да живим. И даље ми то одговара, веће су могућности, велики избор, свако може да нађе место где му се више допада, где воли да изађе и забави се. Што се тиче музеја, промоција књига и позоришта, да будем искрен, ретко посећујем таква места, али није искључено да ће ме једног дана уметност и култура више занимати – звршава своје представљање младић који нема дилеме шта га занима, чему поклања пажњу и шта жели.
Без премишљања се нижу одговори на питања, увек прецизни и јасни као да је уронио у неку област о којој може да каже најважније у две - три речи. Не троши их узалуд и не жели да остави слику свестраног поборника, темељног познаваоца друштвених кретања. Воли оно што ради и томе посвећује довољно времена да увек буде у самом средишти збивања. Остало препушта другима да уживају у стварима које из неких разлога фаворизују. Увек стоји чврсто на земљи свестан колико вреди и какве су му могућности.
