Љиљана Лазикић девојка пред којом нема препрека
МЛАДИ И УСПЕШНИ
Бивша ученица наше гимназије са просеком на крају школовања 5,00 за студије и стручно усавршавање одабрала је Љубљану. Успешно је завршила социологију, остала на универзитету и сада промовише свуда по свету погодности студирања на словеначким факултетима.
Образовање је једна од темељних вредности човека. У потрази за знањем, бољим условима образовања и остваривањем сопствених жеља млади одлазе пуни очекивања на студије изван своје домовине. За стицање знања и напредовање у послу Љиљана Лазикић је пре пет година одабрала Словенију. На Универзитету у Љубљни завршила је основне студије социологије, касније уписала мастер и тамо остала да гради каријеру. Успешну, без сумње, потврђује се након запослења у Ректорату Универзитета у Љубљани где ради у Међународној канцеларији одељења за интернационализацију и стратешка партнерства. Да је постигла свој циљ говори податак да је често гост на јавним сервисима балканских држава са којима Словенија има потписане билатералне односе о студирању. Путује и промовише предности студирања у Словенији. Недавно је била у Аргентини, на сајму образовања у Буено Сајресу, где бивша југословенска република Словенија има најбројнију дијаспору. Циљ њених путовања је потреба да припадницима словеначког народа који живе далеко од матице предочи могућниости студирања у земљи одакле су они, или њихови преци отишли у потрази за бољим животом.
Универзитет у Љубљани је највећи и најстарији универзитет у Словенији, а рангиран је међу најбољих 3 одсто универзитета у свету. У овој студијској години на њему студира скоро 40 хиљада студената из земље и иностранства. Последњих неколико година много интернационалних студената долази управо из Србије. Словенија је са Србијом закључила међудржавни споразум на основу ког су студенти из Србије ослобођени плаћања школарине за додипломске и мастер студије, осим у случају да су претходно већ стекли једнаковредан степен образовања.
- Радим у Ректорату Универзитета у Љубљани у Међународној канцеларији одељења за интернационализацију и стратешка партнерства. Мој посао је промоција Универзитета у иностранству и подршка студентима који из иностранства желе да дођу и да студирају у Љубљани. Подршку пружамо и онима који су већ на нашем универезитету. Пре пет година уписала сам основне студије на Факултету друштвених наука и дипломирала у року на одсеку социологија менаџмент људских ресурса. Уписала сам мастер студије на истом факултет, исти смер, тренутно завршавам мастер рад. Надам да ћу ускоро завршити студијске обавезе и комплетно се ангажовати на послу који ме испуњава и инспирише – прича надахнуто амбициозна девојка која је увек знала шта хоће и како ће без тешкоћа доћи до циља.
- Мени је одувек било опција управо ово што сада радим – студирање у Словенији и живот у овом прелепом, мирном граду који ми је лако прирастао за срце. Сазнала сам да су за нас услови студирања одлични, бесплатни, јер Словенија има потписан билатерални споразум са државама бивше Југославије, тако да је то била једна од првих ствари која ме је привукла да покушам. Могућност да имам овде иста права као домаћи студенти је за мене била пресудна. Супер је и то што је ово европска држава, а притом блиска нама, културлошки и географски. Традиционални став да је Словенија одувек била уређена држава са западним манирима је додатни разлог што сам очекивала да ће ми овде бити добро. Много сличности у сваком погледу. Језик је сличан, наша два народа задржала су после распада Југославије пријатељске односе и блискост. Прва ствар је била управо то што овде студенти имају субвенционирану исхрану и превоз, могућност да раде неке студентске послове и зарађују за живот. Заиста постоји много примамљивих разлога да Словенија буде за нас из Србије одаобрана као идеална земља за студирање. Доста студената је са наших простора због чега се не осети дистанца – прича о својим студентским данима Љиљана, млада успешна девојка која је могла да се избори за исти третман било где да се обрела на кугли земаљској. Једноставно, она је рођени борац, вредна, одговорна, комуникативна, даровита са јасно дефинисаном визијом живота какав жели да води.
-Добила сам више него што сам очекивала. Пред крај студија сам радила праксу у каријерним центрима на нашем универзитету и већ од треће године сам укључена у рад нашег универзитета. Касније, преко студентског посла сам почела да радим у канцеларији у којој сам и данас запослена, тако да, искрено та могућност да сам могла да се током студија запослим на таквом радном месту била је за мене право откровење. Поред повољних услова студирања, студија које су биле одличне у сваком смислу, почев од квалитета студирања са доста практичног рада, одличних професора, који су имали тако позитиван однос према нама који у почетку нисмо баш знали језик и нисмо се добро сналазили, допринели су да од самог почекта осетим да сам направила добар избор. Никада нисам имала утисак да сам дискриминисана, или да нисам имала довољно прилика као странац – каже Љиљана и даље пуна елана, спремна за нове изазове, оријентисана ка новим успесима.
- Сматрам да овде свако ко жели може да искористи све прилике које му се нуде, а њих је заиста много. Студирање, ваннаставне активности, пројекти у којима смо ангажовани, студентски посао, све је то било примамљиво за нас из других земаља. Скоро да 90 одсто студента ради током студирања, скоро сви тако нађу своје велике послове и то је једна од значајнијих предности. Ја сам искрено изненађена тиме и обрадована. Некако ми је све било лакше него што сам очекивала пре него што сам одлучила да кренем у ову авантуру – прича пуна позитивних емоција девојка из Србије која је успела да се међу странцима, у туђој земљи, наметне опхођењем, понашањем и чврстим ставом да се радом постижу резултати вредни дивљења.
- Нисам очекивала да ће то бити овако добро организовано, испоставило се да је и више од онога што сам очекивала и због чега сам дошла овде. Ни једног тренутка се нисам покајала. Моја каријера напрердује, задовољна сам и срећна у земи коју све више доживљавам као своју.
Део Љиљаниног посла је промоција студија на универзитету у Љубљани, а како је стратешка оријентација Љубљанског универзитета сарадња са западним Балканом због тога студенти из земаља у региону долазе у Словенију. Олакшавајућа околност су билатерални споразуми, сличности језика којима се говори тамо и у земљама одакле долазе студенти, због тога већина студената у Љубљани долази са балканских просотра и зато је фокус тима који ради на промоцији Љубљанског универзитета управо овај део Европе.
- Поред путовања по Балкану идемо и на сајмове образовања и сваке године је то другачије. Неке су друге прилике у питању, нове земље. Ове године сам била у Аргентини, у Буенос Ајресу смо промовисали наш универзитет с обзиром на то да је велика словеначка дијаспора управо у Аргентини. Посетили смо тамо словеначко друштво и њима представили могућност студирања у матичној земљи, да се просто они врате у Словенију, да ту студирају. То је заиста било једно предивно искуство и опет могу да кажем да сам се и ту осетила почаствовано, иако нисам Словенка, јако добро сам била прихваћерна и сама чињеница да сам представљала највећи универзитет у Словенији на том великом скупу је мени била изузетно важна.
Љиљана не осећа носталгију за Србијом и својим завичајем. И даље су јој у срцу сви они које има у својој домовини, али пуна очекивања и окренута будућности радије размишља о Словенији и Словенцима као нечему што јој припада на основу позитивних искустава које је имала у новом окружењу.
- Некако сматрам да је носталгија везана за људе, тако да у почеку и јесам осећала када сам тек дошла овде да ми нешто недостаје, да нисам свој на своме. Тада су ми сви које волим и који ме воле били у Србији, сада сам са њима овде, ту су ми сви моји и овде сам изградила свој живот. Ту ми је породица, ту су ми пријатељи, посао, хобији. Тренутно не осећам ту носталгију. Била је присутна у почеку. Како је то мени везано за људе сада је све онако како желим – каже сигурна у себе и своје одлуке девојка која крупним корацима хита ка циљу.
- Радим мастер рад. Завршавам ускоро и тај део обавеза. Хоби су ми путовања, увек користим прилику да путујем пословно или по својој жељи, да макар обилазим Словенију јер је прелепа. Викендом су овде карте јефтине, за евро и по могу да одем на Блед, на море, где пожелим. Ишла сам на фолклор једно време, можда ћу поново кад се зажелим и кад осетим да ми је потребан тај облик релаксације. До тада увек нађем нешто што може да заокупи моју пажњу.
Љиљана се на самом почетку студија одважила да студира на словеначком иако није знала језик нити била сигурна да ће разумети предавања.
- У почетку је било мало теже. Професори су имали разумевања, разазнавала сам од самог почетка све што чујем, али нисам говорила ни знала да пишем. Професори су били баш флексибилни, неки су нам давали литературу на српском, радила сам код старијих профрсора на српском, код млађих на енглеском, тако да су ми дали ту могућнос да не бих заостајала.Из поштовања према држави која ми је дала шансу и бесплатно школовање фер је било да научим језик и ја сада сасвим добро говорим словеначки. Слушајући предавања, дружећи се са људима сам успела. Свакодневни живот и залагање ме натерало да то урадим, пре или касније сам морала да научим језик људи у чијој држави живим – пуна разумевања и поштовања према свему што је добила као страни држављанин у земљи коју је сама одабрала за студирање и даљи напредак, Љиљана себе види као држављанина ове земље.
- Теже је научити словеначки зато што знаш да те разумеју када причаш српски, и то је у почетку највећи проблем већини. Због поштовања свега што сам тамо добила сматрала сам да је фер споразумевати се са колегама на њиховом језику. За годину и по ја сам све савладала. Функционисало је нормално, на словеначком сам полагала и проферсори су то ценили. Некада сам, чини ми се, добила оцену више баш због труда и залагања да говорим на словеначком. Кад сам почела да радим јако сам побољшала комуникацију, сад су ми проблем неке речи јако сличне нашем језику, онда се деси да мало пермутујем, али се брзо снађем. Могу да се исконтролишем и исправим. Био је то дуг процес, али сада немам никакав пробле – каже пуна самопоуздања и додаје са емпатијом у намери да покаже колико јој ново окруижење пружа сигурност и прираста за срце.
- Постала сам везана за Словенију јер сам на известан начин одрасла овде. Дошла сам са 18,5 -19 година, овде стасала. Јако волик Љубљану зато што је мирна, ушушкана у зеленило, одаје спокој. Осећам овде слободу, могу да водим лаган и миран живот. Прошетам увече без страха, седнем поред Љубљанице да попијем кафу. Гледам у реку и препустим се мислима. Мени је то некако једна од најлепших ствари које овде осећам као своје. И то да сам сат времена до мора је велика предност, сат времена на планини, за сат и 15 у Трсту, за два сата у Венецији, за сат у Загребу... Све је ту, на дохват руке, доступно кад пожелиш да осетиш промену. Природа, слобода, мир... Све заједно на једном малом простору који нуди Словенија. Са ким год да сам причала од студената то је прва ствар коју су рекли да су овде осећали - мир и слободу. То су две кључне ствари – каже усхићено девојка која у сваком тренутку делује самопоуздано и не одустаје лако од онога што пожели.
- За ових пет година сам овде изградила свој живот, у некој ближој будућности немам у плану да се селим било где. Радим овде, моји су овде, стекла сам пријатеље. План ми је да овде напредујем. Размишљала сам да упишем докторске, али сада када сам почела да радим тешко би ми било. Не бих могла да ускладим све те обавезе тако да су моји тренутни планови да завршим мастер и фокусирам се на живот. Да путујем и будем успешна у послу. Не читам као пре, литература за мастер ме окупира, али када имам времена то су наши писци, у том смислу сам још увек везана за родни крај. Веже ме још по нешто што ће увек остати као лепа успомена, али будућност ипак видим овде – говори о својим плановима као да се правда што се не враћа у Србију.
- Словенци су занимљиви, не могу да кажем да су топли као ми, али иако можда на прву не остетиш ту неку толину, ипак су спремни да пруже руку пријатељства. Упознала сам људе који су топлији од мене Српкиње. На прву делују резервисано, али су дефинитивно спремни да пруже помоћ у сваком тренутку, иако делују мало помало хладно. То је мени у почетку било мало чудно док нисам схватила да је потребно да ви њима приђете. Тако је било кад смо се упознавали на факултету. Ту су, не говоре и не обећавају да ће помоћи, али када нешто тражите од њих су увек ту. Више гледају своја посла, уколико сте им пријатељ свакако ће помоћи – описује са пуно топлине своје нове пријатеље Љиљана и додаје да јој ипак нешто недостаје тамо а чега има овде у превеликим количинама.
- Недостају ми дружења забаве... тај наш дух. Мада има тога и овде јер је много наших људи у Словенији. Можда се баш због тога не осећа та велика разлика и носталгија која доводи до потиштености и тужних мисли. Доста наших кафана је овде, весели децембар подсећа на Србију. Цео град сија, стално су нека дешавања... Град је препун људи, странаца због чега се осетиш као да си негде туриста у другој земљи. На Прешерновом тргу се кува вино, једу печени кестени, ту су трубачи, тако да је атмосфера слична нашој. И тога има. Та нека атмосфера наша ми једино фали – каже девојка из срца Србије навикнута на услове живота у Словенији. Као промотер свог универзитета у свету, радо додаје у стилу туристичког водича шта све краси земљу коју је она заволела као своју.
- Словенија је одржива дестинација јединствених доживљаја које радо делимо са вама. Узимајући у обзир богатства којима располаже у погледу на географију, историју, културу и језик, веома је разнолика. Током студија одвојите време за откривање наше прелепе зелене земље у којој се Алпи спајају са Медитераном и Панонском низијом.
Сматрајте овај Љиљанин позив као добродошлицу коју вам упућује ако се одлучите да студирате у Словенији. Позив важи и ако желите да осетите делић атмосфере који влада у овој земљи због чега пожелите да после првог сусретас поново дођете и остане у њој. Мами европски дух, привлаче непрегледни Алпи, горска језера, близина мора, могућности путовања у оближње земље, али и људи који су и те како топли, иако се на прву то не види нити осети.
