Тања Ћирковић, дописни члан САНУ - Одељење хемијских и биолошких наукa
Како се стиже из гимназијске клупе до предавача на светским катедрама – пут којим се ређе иде, а савладавају га само посвећени и опредељени за научна истраживања
У време короне тим научника из Србије развијао је домаћи антигенски тест на вирус који је харао светом. Тест је требало да буде по поузданости еквивалент ПСР тесту који је у то време био једини општеприхваћени стандард у свету за откривање заражених. Без њега се није могло преко граница, на лечење, у неке институције. Предност нашег теста је била у томе што је јефтнији, за његову обраду нису били потребни специфични лабораторијски услови а резултати су се добијали у краћем, року. Вођа научног тима у овом пројекту била је Тања Ћирковић Величковић, др биохемије, професор на Хемијском факултету из Београда дописни чкан САНУ. Ништа необично, чини се на први и други поглед, али за нас житаље малог места са значајним интелектуалним потенцијалима које чине доктори наука и научни радници, Тања је битан фактор зато што је рођена и одрасла у Великој Плани.
У Гимназији је показивала да напредује у природним наукама, интересовало је све што се збива везано за групу предмета у којима хемија и биологија заузимају значајно место. Како је касније говорила због чега је хемија заузела прво место на ранг листи интересовања одличне ученице која је могла да студира било шта што пожели, велики утицај на избор занимања имала је професорица хемије Есма Рашковић. Код Тање је препознала таленат за хермију и с разлогом је усмеравала на додатни рад и ширење знања. У оквиру наставних и ваннаставних активности, професорка Есма је допринела да Тања стекне темељна знања и пробуди жељу да хемију изабере за животни позив. Определила се за студије биохемије на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Била је предана раду и са просечном оценом 9.58 успешно завршила своје студије. Жељна знања наставила је посдипломске студије и докторирала 2002. године из области биохемије. У звање редовног професора биохемије је изабрана 2013. године. Неколико година касније, Тања је постала дописни члан Српске академије наука и уметности, као први српски биохемичар који је постао члан САНУ.
Целокупна њена каријера, од завршетка студија до данас, протекла је на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Деведесетих година је почела свој научно-истраживачки и наставни рад као асистент на Катедри за биохемију где је преузела водећу улогу као руководилац Центра за молекуларне науке о храни. Стручно и научно усавршавање и данас траје. Започела је на Универзитету у Берлину (Humboldt-Universität zu Berlin), Немачка (2001), потом на Католичком универзитету у Новом Левену (Leuven), Белгија (2003), Универзитету у Кардифу (Cardiff Metropolitan University), Уједињено Краљевство (2004), Универзитету у Чикагу (The University of Chicago), САД (2011), Институту Каролинска (Karolinska Institutet) Штокхолм на постдокторским студијама (2004–2005).
Тања је посветила своју научну делатност биохемији, са фокусом на хемију хране, протеомику и молекуларну алергологију. Ранија истраживања о молекуларним аспектима алергености респираторних алергена и алергена хране др Ћирковић је постепено проширила интересовања на истраживање везе између структуре и функције макро- и микронутријената. Истраживала је и утицај савремених поступака обраде хране на безбедност и функционалност хране.
Тања је у свом научном раду комбиновала најсавременије експерименталне методе са теоријским методама и моделима. Истраживачку делатност није ограничавала само на Србију, већ је узимала учешће у међународним пројектима и ширила сарадњу са европским и америчким универзитетима који су радили слична истраживања у области биохемије. Због своје велике стручности и посвећености научном развоју, Тања је била добитник неколико престижних стипендија и награда. Била је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја за постдокторско усавршавање у иностранству.
У периоду до избора у звање ванредног професора, Тања Ћирковић Величковић бавила се испитивањем молекуларних аспеката алергености респираторних алергена и алергена хране, као и дизајном нових терапеутика алергијских обољења. Након тога наставља да се бави проблематиком из области молекуларне алергологије, а постепено развија и проблематику која се бави испитивањима везе између структуре и функције макро- и микронутријената, као и утицаја савремених поступака обраде хране (хемијским, физичким и ензиматским методама) на безбедност и функционалност хране. Приступ проблематици је савремен и мултидисциплинаран и обухвата у потпуности заокружена биохемијска испитивања различитих биолошки активних молекула (протеина, полифенола, полисахарида) на молекуларном нивоу, ћелијским модел системима, животињским моделима, али и клиничка испитивања кроз сарадњу са већим бројем сарадника у земљи и иностранству. Након избора у звање редовног професора све више се бави развојем и применом метода протеомике и масене спектрометрије високе резолуције у областима молекуларних наука о храни. У последње време, проф. Ћирковић Величковић комбинује најсавременије експерименталне методе са теоријским методама и моделима у свом научном раду – пише у Тањиној биографији..
Др Тања Ћирковић Величковић, професорка на Хемијском факултету у Београду, својим ангажовањем, посвећеношћу раду и напорима да да допринос научним достигнућима у облссти биохемије, нарочито у побољшању начина природне исхране и побољшања здравља, подстрек је многим младим научницима који се опредељују за слична истраживања. Са посебним симпатијама прати напредак својих студената који долазе из Велике Плане и околине у жељи да им помогне у стицању знања из предмета које им предаје.
- Њено животно путовање представља инспирацију многим студентима и светао је пример да се посвећеношћу и упорношћу могу постићи велики успеси и да ништа није немогуће када постоји љубав према науци и истраживању – написала је једна гимназијалка у тексту који је био посвећен бившим успешним ученицима ове плањаске образовне установе.
Професорка Ћирковић пре три године је као дописни члан САНУ иницирала Међународни научни скуп FOOD AND ENVIRONMENTAL – OMICS, посвећен најновијим истраживањима у области анализе хране. На научном скупу коме су присуствовали водећи светски научници у овој области представљен је пројект „Твининг истраживачких активности у граничним -омикс истраживањима у областима хране, исхране и животне средине”, који је финансиран средствима Европске уније а реализован у оквиру истраживачког и иновацијског програма Хоризонт.
Циљ пројекта био је образовање Европске истраживачке мреже између Хемијског факултета Универзитета у Београду и његовог Центра изврсности молекуларних наука о храни, с једне, и четири реномирана института из Шведске, Аустрије и Белгије, с друге стране. Ради се о институцијама на којима је др Ћирковић стицала и увећавала знања у оквиру постдокторског усавршавања у иностранству. Ова мрежа је Хемијском факултету и њеним партнерима на пројекту допринела повећању научне изврсности, видљивости и технолошким иновационим капацитетима, и омогућила гранична истраживања у области хране, пољопривреде, хемије и животне средине увођењем -омикс технологија (протеомика, липидомика, транскриптомика, алергомика и металомика) и експерименталних животињских модела. Водећи међународни истраживачи у области хране и заштите животне средине били су сарадници наше професорке. Износили су резултате анализа у области здраве хране и говорили о аналитичким методама за профилисање загађивача хране, модификацији протеина, липида и ДНК хране, здравственим ефекатима модификација компоненти хране, новим ин витро и животињским моделима за предвиђање ефеката стреса у окружењу чиме се и данас бави професорка Ћирковић. У оквиру истог пројекта на Тањину иницијативу на Хемијском факултету у Београду одржана је летња школа и радионица на којој је гостовало преко 20 студената из иностранства.
Од 2016. године проф. Ћирковић Величковић је и изабрани редовни професор Универзитета у Генту, Факултета за инжењеринг у бионаукама. У оквиру овог ангажмана, део радног времена проводи у Јужној Кореји, на кампусу Гент Универзитета, где у зимском семестру предаје и где је и директор Центра за хемију и технологију хране.
Област научне делатности професорке Ћирковић Величковић је биохемија, са посебним фокусом на хемију хране, протеомику и молекуларну алергологију. Чини се да је будућност ових научних истраживања у свету захваљујући Тањи и сличним умовима природних наука готово немогућа без ангажовања српске памети и њиховог утицаја. Због тога смо поносни што смо уз многобројне успешне младе људе овог пута значај дали професорки која се залаже да личним примером и ангажовањем у светској науци буде путоказ будућим генерацијама.
