У КОРАК С ВРЕМЕНОМ
Шта кажу стручњаци о утицају екрана на децу и последицама које трпе због превелике изложености модерним технологијама
Потешкоће које видимо у функционисању детета у његовим првим годинама живота често су изазване дуготрајним боравком испред екрана. Дуготрајно се сматра све што је дуже од пола сата, с тим да неуропедијатри кажу да до дететове треће године то не би требало бити ни пола сата. Деца која су била испред екрана четири, пет или више сати укупно током дана у великом су ризику да осете последице превеликој изложености модерним справама. Дете гледа у мобилни или таблет ујутро док једе, док мама направи ручак, након што мало одспава опет је испред екрана, па поново док једе.
Често видимо децу, па чак и мале бебе, како се забављају гледајући у паметне телефоне, таблете и друге екране, а оно о чему многи родитељи не размишљају је, да време проведено испред њих, може оставити велике последице по дечије здравље.
У стручној терминологији психотерапеути користе нови израз “екранизам”, који означава негативне утјецаје екрана на мозак, а психолози током рада са децом најчешће примјењују neurofeedback терапију.
Деца која су предуго изложена екранима почињу се затварати у себе, имају проблем са комуникацијом, говором, концентрацијом и слично, а ако се на време не препознају негативности које су настале услед прекомерног провођења времена испред екрана, то може имати много веће последице.
Интернет и зависност од видео - игара, Светска здравствена организација је 2018. године званично уврстила у 11. Међународни регистар као “онлајн болест”. Ова пошаст модерног доба има способност да развије неколико хиљада пута већу зависност од психоактивних супстанци, а изазивањем патолошког стања, утиче на многа психичка оштећења и последице које се манифестују у свим сферама живота: кроз породичне и друштвене односе, исхрану, спавање, професионалне или образовне активности. Представници свих генерација су пођеднако подложни да постану зависни од свега што је повезано са интернетом, почев од мобилних телефона и других уређаја, преко онлајн игрица, до друштвених мрежа, онлине куповине…
Парадокс је што су дигитални уређаји и средства иницијално осмишљена да олакшавају живот, пословање, комуникацију и повезивање људи. Они томе заиста и служе и много помажу у свакодневном животу, али треба да се користе рационално. У супротном представљају ризик за појаву здравствених проблема, а у стручној терминологији постоји и назив “екранизам” који означава негативне утицаје екрана на мозак. Код деце се манифестује углавном затварањем у себе, проблемима у комуникацији, говору и концентрацији. Код одраслих је заступљена „болест нових генерација“ или “номофобија” (No mobile phone), која погађа највише младе мушкарце јер су више од жена, склони играма на компјутерима и другим уређајима што доводи до отуђења а чак и искључења из реалног живота.
Наравно, умерено, сврсисходно коришћење савремених дигиталних уређаја не само да није болест већ и значајна помоћ људима за свакодневно функционисање. По Међународној класификацији која се примењује у целом свету, зависност од виртуелних садржаја се третира као болест онда ако негативне последице трају више од годину дана. У оквиру терапије зависности званично је настао и термин “дигитални детокс” као период суздржавања од коришћења електронских уређаја а са циљем редукције стреса, усредсређивања на социјалне интеракције и повезивање са природом у реалном животу. Укратко – време проведено даље од екрана. Имајући у виду да је у савременом времену неопходно коришћење модерних уређаја, процес подразумева стицање навика да употреба апликација буде селективна, односно корисна и да испуњава примарну фукцију - олакша живот, рад, комуникацију и образовање!
За децу до треће године живота, саветује се потпуно суздржавање од приступа екранима, а након тог узраста, стручњаци препоручују коришћење модерних уређаја до пола сата дневно. Код одраслих, неконтролисана потреба да дигитални уређаји увек и на сваком месту буду укључени како се нешто не би пропустило, указује на зависност и доводе до повећаног стреса, потенцијалне друштвене изолације и проблема са спавањем. Зависност не зна за године, место становања, пол или професију па можеда да се догоди било коме - али не мора ако постоји баланс у реалном и дигиталном животу. Као алтернативу за слободно време уз екране и превентиве онлајн зависности, препоручујемо што чешћи боравак у природи, хобије или увек корисне а лепе - квалитетне тренутке са драгим људима.
Психолог-психотерапеуткиња Анкица Баковић каже како јој се годишње јави десетак родитеља чија малолетна деца имају проблем зависности од рачунара и других уређаја.
Према њеним речима, први симптом "екранизма" је да дете не прихвата сарадњу, одбија да престане да користи мобилни телефон, а други је дете има проблема с концентрацијом, пребацује се с једне активности на другу, а да не заврши ону већ започету.
"Дете има проблем да се одмакне од екрана, а то се на крају претвара у социјални поремећај, односно дете се изолује у смислу комуникације с породицом", додаје Баковић.
