Свет речи“ и млади из Велике Плане, Смедеревске Паланке, Пожаревца, Крагујевца, Деспотовца, Великог Градишта, Кучева и Бора реализују нови пројекат којим скрећу пажњу на облике насилне комуникације
Млади из десет школа поморавског, подунавског, браничевског, шумадиског и борског округа учесници новог пројекта „Света речи“ уче се ненасилној комуникацији. Стечена знања као едукатори пренеће својим вршњацима, средњошколцима, а они својим родитељима и пријатељима и на тај начин проширити идеју о толерантном опхођењу у међусобним контактима и разговорима са људима. Пројекат „НАУЧИМО ЖИРАФЕЋИ ЈЕЗИK! ОБУKА МЛАДИХ ЗА ПРИМЕНУ ТЕХНИKА НЕНАСИЛНЕ KОМУНИKАЦИЈЕ И МИРНОГ РЕШАВАЊА СУKОБА“ тако наставља пре више од две деценије започету борбу цивилног сектора против вршњачког насиља усмеравајући пажњу јавности на ненасилну комуникацију. Пројекат је подржан од стране Министарства туризма и омладине, траје до краја године и обухватиће око десет хиљада учесника, средњошколаца који представљају циљну групу у овом пројекту.
Након завршене обуке коју су водиле представнице Удружења „Креативна педагогија“ из Пожаревца, педагошкиња Живкица Ђорђевић и Милица Ђорђрвић учитељица, представници партнерских школа на пројекту изразили су задовољство начином рада и као позитивне ефекте истакли буђење свести младих да се спорови у међусобној комуникацији могу решавати мирним путем, применом ненасилног говора насупрот језику мржње који је све присутнији у размени мишљења.
Виктор Панић из Смедеревске Паланка преносећи своје утиске о раду на пројекту рекао је да је на едукацији схватио да је велика ствар да будемо искрени у контактима са људима и да оно што желимо да постигнемо у разговору зависи од тога који говор користимо – језик мржње или говор ненасиља. 
- Ово је била прилика да упознамо људе и упоредимо себе и друге какви смо и колико имамао поштовања једни према другима. Закључио сам да су моји вршњаци из других градова интересантни и занимљиви, да имамо неке заједничке приче и теме о којима можемо да разговарамо. На радионицама смо могли да кажемо шта мислимо, да поделимо са осталима да ли је нешто што анализирамо исправно или није, да развијемо своје мишљење и закључимо када смо у праву а када нисмо и како да у таквим околностима реагујемо. У суштини радећи на овим пројектима добијамо доста на знању. Упознајемо себе и друге. На конкретним примерима указује нам се где у понашању грешимо ми као млади људи и како можемо да исправимо грешке. Подучавају нас да је решавање сукоба и конфликата могуће мирним путем, без подизања тензије и употребе силе, што је у овом случају оно најбитније што носимо са обуке – каже Виктор.
Матија Перић средњошколац из Велике Плане преноси сличне утиске. Каже:
- Свидео ми се пројекат. Било је занимљивих сазнања. Први пут сам на оваквој радионици. Све ово што смо данас научили о ненасилној комуникацији у великој мери је примењиво у свакодневном контакту са вршњацима. Доста самоконтроле је потребно у ситуацијама које су конфликтне и из којих може да се изроди неки већи сукоб. Жирафећи језик, што ми је у почетку било непојмљиво, у најмању руку чудно, учи нас стрпљењу. Даје нам прилику да размислимо пре него што реагујемо исхитрено.
И Андрији Спасићу из Велике Плане се свидео радионички рад на темама које ће бити корисне за цео живот.
- Није ме замарало ништа, први пут сам скроз био стрпљив и пажљив на часу. Неке нове ствари сам сазнао, радионице су биле креативне, нови другови из различитих средина су сличних схватања и начина размишљања што ми оставља простора да о њима размишљам као о потенцијалним пријатељима са којима ћу наставити контакте кад свако оде на своју страну. Овај жирафећи језик је модел понашања који нас наводи да пре било каквих изговорених ружних речи размислимо шта тиме постижемо. Да ли увредама решавамо проблем или само продубљујемо јаз са неким ко не мисли као ми – став је младића који ће, како каже променити начин опхођења са друговима и осталим саговорницима након ових сазнања.
Глорија Хорти из Бор са овог тренинга носи позитибну енергију, пуно нових сазнања, богатија је за сусрете са новим вршњацима, обогатила је сопствени речинк и проширила вокабулар терминима који носе позитивне емоције.
- Носим жирафећи језик у свој град. Трудим се да што више сазнам како бих комплетну идеју о ненасилној комуникацији могла да пренесем својим вршњацима и друговима у школи. Сваки пројекат ми доноси нова сазнања зато волим да се бавим овим ваннаставним активностима. Шире моје видике, упознају ме са новим људима, постајем отворенија за све видове сарадње који доприносе развоју моје личности и мом сазревању у особу каква желим да будем – одговорна, поуздана, спремна да се борим за циљеве које себи поставим као приоритете у животу. Тренутно ми је најважније да не повређујем друге, али да не дозволим да неко повреди мене. Томе ме научио и жирафећи језик, лакше ћу уз помоћ ових сазнања да остварим своје тежње у животу.
- Добили смо доста нових информација и неке нове ствари смо овде научили, поготову жирафећи и змијски језик који много помажу да дефинишемо комуникацију и усмеримо је у жељеном правцу. Могу да применим жирафећи језик када сам у дилеми куда разговор води. Добили смо смернице и упутства како да користимо говор ненасиља, сазнали смо које су позитивне стране ако у разговору тежимо ка толеранцији, насупрот змијском говору који је пун увреда, жаока и води комуникацију у нежељеном правцу – рекла је Нађа Јанковић, ученица из Крагујевца.
И за њену другарицу Андреу Ристић из Кргујевца, пројекат је занимљив, пун нових информација и вредних сазнања.
- Тај жирафећи језик, убеђена сам, нећемо много да примењујемо поготову зато што сви користимо змијски језик који преовлађује дананс у свим међуљудским односима али ћемо се сваки пут кад нешто кажемо, што није у домену ненасилне комуникације, сетити овога што смо овде научили. Дакле, било је корисно и поучно свакако. Змијске уши су нам увек уперене ка некоме, некако смо навикли да тако реагујемо. Са новим сазнањима можемо да мењамо себе и оне са којима долазимо у контакт. Лепо је знати да постоји други начин, а ми смо то кроз радионице и ову едукацију сазнали и на леп начин научили – рекла је Андреа и поручила да је од свега за њу најзначајније ширење круга пријатеља.
- Било је дивно дружење, начин на који нам је тема била презентована. Држало нам је пажњу и мислим да су сви понели оно најважније – да ненасилна комуникација може да буде решење сукоба. Занимљиво и едукативно. Мало је жирафећег језика у међусобнмој комуникацији зато што смо сви у неком генерацијском вакуму. Проблем је на глобалу, присутан код свих нас годинама у назад. Ми увек скочимо на прву лопту, да ли због нашег начина истеривања правде и потребе да се инатимо, бунта који је у нашим годинама присутн свуда и на сваком месту или због уврежених навика. Јако мало се користи у свакодневној комуникацији принцип жирафећег језика и наша мисија у пројекту биће да то исправимо и укажемо другима на предности ненасилне комуникације – закључила је у име својих сарадника на пројекту Андреа Ристић
