Могуће је континуираним радом са младима променити укорењена мишљења која продубљују мржњу међу људима, блиским суседима, који подижу завесу између себе иако су им прошлост, садашњост и будућност готово идентичне. Овако размишљају представнице удружења грађана из Хрватске које су заједно са средњошколцима из Белог Манастира, Осијека и Вуковара учествовале на пројеркту мировног активизма УГ „Свет речи“.
Од 17. до 20. јула Велика Плана је била домаћин међународне размене средњошколаца из Хрватске и Србије који су својим учешћем на пројекту „Перспектива – млади из Србије и Хрватске као носиоци мира и помирења” дали допринос мировном активизму. УГ „Свет речи“ овим активностима наставља да младе из региона усмерава на путеве мира и помирења са циљем да они буду носиоци идеја заједничког живота на просторима Балкана без ратних сукоба и људских жртава.
Радионице којима је руководио тренер Демир Мекић показале су да млади из Хрватске и Србије имају више заједничких тема него одрасли, да боље међусобно комуницирају него старије генерације оптерећене бременом прошлости и да су чврсто решени да продубљују сарадњу и шире пријатељство. Размена у супротном правцу, посетом српских средњошколаца Белом Манастиру у августу, показаће да су овакви пројекти смернице које воде до циља – свеопштег мира на узаврелим балканским просторима где су се у прошлости догодиле многе ружне ствари које су довеле до раздора и одвајања бивших југословенских република уз многобројне људске жртве.
Дијана Антуновић Лазић из Вуковара, представница Удруге „Европски дом Вуковар“ и извршна директорица, овом приликом рекла је да уз младе и старије генерације би требало да дају доприност утемељењу мира међу људима којима су још увек свежа сећања на ратна разарања у Хрватској и Босни.
- Град Вуковар и околина, уопште грађани Хрватске, још увек носе последице рата из девесетих и сада је то пренето на другу генерацију и управо зато реализујемо овакве пројекте са децом која нису могла бити судионици нити су били у плану када су се догађале такве ратне страхоте, а силом прилика, мимо своје воље, наследила су терет ближе прошлости. Из тог разлога је потребно радити са децим и младима на ненасиљу, толеранцији, уважавању различитости и спознаји и упознавању различитих култура да би помирени могли да живимо у будућности. Све активности које су усмерене на такав начин за „Европски дом Вуковар“ су инспиративне и радо се укључујемо. Тако смо се нашли у овој причи, овде у Великој Плани – каже Дијана, ширећи идеју мира и помирења међу младима у Вуковару и околини.
- Рад са децом ове врсте мора бити суставни – сматра она и додаје да су образовни сустави такви какви јесу у нашим државама, наслеђени следом транзиције и да се споро дорађују.
- Само се наговештавају неке нове потребе и нови трендови тако да удружења грађана, удруге и организације су ту да могу брже радити и реагирати у том правцу. Битно је радити с децом на тај начин да рад има континуитет. Ако их једном позовете и после не радите с њима, наравно да нема ефекта. Али ако радите суставно онда је свакако и њихова пажња усмерена на те активности. Још једна од ствари која је јако битна је дати им задатак и њих укључити у активности. Немамо ништа од упорних предавања, него просто кроз рад, комуникацију, дијалог, кроз разне игрице и ствари које су прилагођене њима се могу спроводити квалитетне активности. Што се тиче „Европског дома Вуковар“ он је укључен у више миротворних прича. Чланице смо једне мреже организација из Хрватске и БИХ-а и зову се „Млади уједињени у миру“ где из различитих углова покушавамо радити с децом да креирају своја мишљења и изграђују своје ставове, не да усвајају туђа мишљења која су им наметнута. Управо кроз практичан рад је то могуће – преноси своја искуства у раду са младима Дијана Антуновић Лазић.
- Ми углавном радимо селекцију ако их је више пријављених за неку тему и свки пут отворимо простор за пријаве да видимо колико је њих заинтересовано, након тога направимо одабир. Гледамо да то буде равномерно распоређено, ако се неки нису укључили овде, биће ангажовани на новим активностима. Водимо рачуна да сва деца према својим склоностима и заинтересираности имају могућности да се укључе у пројекте – каже председница вуковарске удруге чији је циљ мировни активизам.
- Вуковар је раније био мултикултурална средина и сада смо то након ратних догађања. Ми смо погранични град, близу нам је Србија и Босна и Херцеговина, већина деце и родитеља знају за могућност суделовања у оваквим пројектима и не постоје ту неке препреке и одбојности. На исти начин и ми будемо укључуени, доводимо у разне кампове децу из региона у Вуковар и оно што нам је јасно је да и тамо постоје баријере јер су родитељи обазриви када су млади у питању. Гледајући кроз медије који презентирају приче о Вуковару иза којих следи да смо још увек неко бојно поље, а нисмо, зна се догодити ситуација да деца из околних земаљ не долазе јер их родитељи не пуштају да буду део оваквих прича. Ми покушавамо овим пројектима и случним активностима да покажемо како је Вуковар оаза мира у којем се на темељима властите прошлости може учити како стварати бољу и квалитетнију будућност. На тај начин приступамо и у одласку у друге градове и друге државе, па тако и овде у Велику Плану. Оно што бих хтела рећи је да програм образовања у Вуковару омогућава деци да могу пратити наставу на хрватском, али постоји настава на ћириличном писму, тако да су нам деца долазила у Србију на екскурзије па је једном била дестинација и Велика Плана.
- Драго нам је - истиче активисткиња хрватских невладиних организација - да је велики број деце заинтересован да учествује у овим активностима. Деца су била активна, на оваквим окупљањина схвате врло брзо да су им потребе сличне, несташлуци подједнаки и проблеми исти. А то је више усмерено на љубави и забаве, много мање на поделе у односу на језик, ентитет, веру и остало – каже Дијана уз поруку да је континуирани рад са младима путоказ за будуће добросуседске односе између нас.
- Порука би била да не би требало из повести само учити, него и извлачити поуке из ње како би она могла да нам буде пример шта даље радити квалитетно, а шта одбацити као непожељно да се не би поновило.
Мирела Алагић из Белог Манастира представљала је на овом скупу Удругу „Пројект грађанске демократске иницијативе“ - ПДИ.
- За нас ово окупљање значи међусобно повезивање, заједничко учење, а у некој перспективи могућност да се деца боље упознају, сазнају више о новим културама, упознају нова места, да раде на себи и да сваког дана пропитују себе ко су, шта су и шта могу да учине добро другим људима. Да из питања како ми је у властитом телу дођу до одговора како могу допринети својим искуством, знањем, својим вештинама да овај свет буде бољи – пренела је овом констатацијом суштину деловања сличних невладиних организација из Хрватске и Србије у циљу успостављања нормалних и пријатељских односа међу људима некада заједничке државе.
- Не треба размишљати ко је шта и ком ентитету припада - сви смо људи, то је пре свега најбитније, зато сам убеђена да ће ова деца окупљена данас на овом месту, убудуће размишљати да је важно бити човек, док је све остало споредна појава. Оно што све њих може повезивати као младе људе су свакако заједнички интереси свих младих широм света. На првом месту љубав па поштовање, када се наруши поверење јако тешко га је поново повратити. Ми смо овде на трагу тога. Идемо полако, оваквим активностима, како би се нарушено поверење повратило.
Мирела каже да они као организација много раде са децом из удомитељских обитељи, и да дуги низ година чине да деца без родитељске бриге добију потребну пажњу и љубав, а поверење старатеља и родитеља тако задобијено је потврда да су на правом путу.
- То се поверење за двадесет година некако развило и учврстило. Децу водимо на летовања, екскурзије, размене. Искрено верујем да су родитељи своју децу и овог пута пустили захваљујући том поверењу које смо гајили толико дуго. Није било бојазни, али су желели да сазнају шта ће радити, ко их води и какав је програм планиран са њима. Више су била питања техничке природе, него из страха и неизвесности шта их овде чека. Очекивања су нам испуњена свакако. Тренер је успоставио добар однос с младима, водио један едукативан процес са учесницима, они су се прилагодили и били врло креативни. Спајају их исте године и слична интересовања иако долазе из различитих средина. Моја очекивања су да ово буде некако одскочна даска за неке даљње активности, а оно што нам прво следи је студисјки посет младих из Србије код нас идућег месеца. Видећемо се поново у Белом Манастиру и сви се радујемо томе – закључила је први део приче о путевима мира и помирења на стази коју су трасирали млади из Белог Манастира, Вуковара, Осјека и Велике Плане.
Симболика са голубовима оставила је на све актере мировне мисије најјачи утисак, рекла је Јелена Златкова, председница УГ „Свет речи“, ауторка пројекта и пожелела да уместо изјаве о значају пројекта усмери пажњу на поруке младих које су се чуле на завршници пројекта приликом пуштања симбола мира на слободу.
„Голубове смо пустили да шаљемо поруку људима широм света да промовишемо мир и слободу међу људима“ – рекла је Јелисавета Борић. „Важно је да се ми деца упознајемо, дружимо и склапамо нова пријатељства и због тога нам је потребан мир“ – рекла је Медина Бисими. „ШАЉЕМО ПОРТУКУ ГОЛУБОВИМА ДА ЈЕ СЛОБОДА БЕСКОНАЧНА и да сви имамо права на парче неба под земаљским сводом“ – порука је коју су потписали Матија и Никола из Велике Плане.
И додали да им је „жеља да свима у свету мир буде важан. Оставимо историју иза себе, боримо се за лепшу будућност, без сукоба и ратова“.
