Средњошколци из Белог Манастира, Вуковара и Осјека заједно са младима из Велике Плане послели су свету поруку да ће се залагати у својим срединама за добре међуљудске односе и пријатељства српског и хрватског народа.
Пред члановима Удружења грађана „Свет речи“ нови су задаци на путевима мира и помирења у региону. У сарадњи са хрватским организацијама сличног карактера реализују пројекат „Перспектива – млади из Србије и Хрватске као носиоци мира и помирења”. У новој размени средњошколаца најближих суседа бивших југословенских република овог пута су млади из Хрватске и Србије. Актуелан балкански пројекат има за циљ зближавање младих, разбијање предрасуда о верскиим, националним и етничким различитостима и пропагирање мира на балканским просторима.
Од 17. до 20. јула у хотрлу ВИР у Великој Плани организован је тренинг за средњошколце Вуковара, Белог Манастира, Осијека и Велике Плане. Учесници пројекта су млади из руралних средина, средњошколци производних занимања, међу њима штићеници Центра за породични смештај деце у Милошевцу, као и припадници ромске националности који овим ангажовањем имају прилику да прошире видике, упознају се са вршњацима из Хрватске и успоставе контакте који им у будућности могу донети нова пријатељства и путовања. У госте су им дошли средњошколци помненутих хрватских градова са сличним животним опредељењима.
На тренинзима су отворено говорили о проблемима са којима се сусрећу током одрастања, изазовима које пред њима поставља живот, али и о интересовањима која им се у приличној мери подударају. На перформансу пред грађанима у центру града изнели су живим и залеђеним сликама, сценама из свакодневног живота, како живе и шта очекују у будућности. Порукама које су на белим балонима послали у свет рекли су шта мисле о ситуацији у свету, сукобима који руше спокој и мир људи широм планете и пожелели да међу завађеним народима влада мир.
На фудбалском игралишту су млади из гостујућих градова и домаћини из ТШ „Никола Тесла“ послали поруке мира голубовима који су из њихових руку полетели у небо. И тада су рекли да ће се целог живота залагати за мир међу људима, да ће у свакој прилици истицати значај слободног мишљење, борити се за људска права, слободу верског опредељења и истицања националне припадности.
Софија Вељковић из Смедеревске Паланке рекла је овом приликом да је стекла нова искуства, склопила нова пријатељстава и изразила жељу да млади својим деловањем и слободом мишљења утичу на свест одраслих да се смање тензије у региону и успостави поштовање људских права и слобода.
- Волела бих када бисмо ми млади допринели да завлада мир у свету. Да се у окружењу склонимо од ружне прошлости и уђемо у лепшу будућност. Било ми је чудно на самом почетку нашег зближавања са младима из Хрватске колико смо у ствари једнаки. Нисам могла да претпоставим како ћу се понашати ја, а како они. Ништа претерано ни велико се није догодило нити сам тако нешто очекивала. Било нам је пријатно и лепо дружење – каже Софија и додаје да очекује наставак дружења и продубљивање пријатељстава.
- Надам се да можемо заједно са пријатељима из Хрватске да на неки начин променимо мишљење других, старијих генерација које дуже памте последице сукоба и ратова на овим просторима. Ми смо без тих ограничења, немамо заоставштину оз прошлости која нас ограничава да у будућности у складу и миру живимо свако на свом. Њих су занимале обичне ствари о нама, а и нас сличне ствари о њима. Наша ћирилица, наши обичаји и културно наслеђе. Они су нама причали о местима у својој земљи, где излазе, како се друже и чиме се баве. Врло смо слични, разликују нам се неке речи, све остало је исто код њих и код нас.
- Они кажу да су наше девојке лепе, ми узвраћамо да су и они лепи и симпатични – закључује своју причу о дружењу на пројекту са пријатељима из Хрватске средњошколка из Смедеревске Паланке, Софија Вељковић.
Ивана Милосављевић као позитивне ефекте дружења са младима из хрватских гостујућих градова наводи нова пријатељства и дружења која ће се продубити на размени крајем августа која ће уследити посетом наших средњошколаца Белом Манастиру.
Медина Бисими из Осипаонице срећна је што јој се пружила прилика да упозна нове људе који ће јој можда бити пријатељи за цео живот.
- Драго ми је што сам део овог пројекта и што сам била у прилици да упознам вршњаке из суседне Хрватске који се понашају као и ми. Живе сличним животима и припремају се за занимања која смо и ми одабрали за животни позив. Много тога нам је заједничко, зашто се небисмо дружили у будућности кад будемо у прилици да путујемо где хоћемо и дружимо се с ким желимо.
За Дарија Петровића из Белог Манастира учешће на пројекту је ширење видика и прилика да боље упозна људе и културу Србије о којој је раније знао само из прича и информација које су се пласирале у медијима о Србима.
- Овај пројекат нам је омогућио да се дружимо, нешто научимо о младима из Србије, можда се ослободомо предрасуда са којима смо до сада живели када је у питању Србија. Зашто небисмо могли да волимо једни друге, међусобно се поштујемо и уважавамо. Супер је све протекло. Остаће лепа сећања и надам се, контакти за будућност. Волео бих да дођем поново, девојке су ми се највише допале и радо бих повео једну са собом. Лепе су – најлепше – каже широког осмеха младић чији погледи нису ограничени заоставштином из прошлости. Гледа у будућност пун наде да се више никада међу Хрватима и Србима неће догодити сукоби са стравичним последицама и људским жртвама.
Јелисавета Борић из Белог Манастира већ је учествовала на сличним пројекатима са сличним циљевима и сличним поводима.
– Мировни активизам ме привлачи у великој мери зато што бих се радо укључила у свеопшту борбу за мир у свету. У томе се некако проналазим и ово ми је још једно лепо искуство и стварно се добро осећам. Очекивала сам да ћемо се сви некако на крају сложити и да ћемо имати неку повезницу без обзира што на прву не изгледа да смо спојени. То смо и добили. Различити смо сви ми људи широм света, да смо исти не би било занимљиво. Заправо, мислим да ми који смо се окупили овде имамо исти циљ, да је то оно што нас спаја, и усмерава даље да останемо повезани и да се залажемо за оне вредности које доприносе напретку човечанства – пренела је своја искуства са радионица Јелисавета и образложила да нису пароле и празне речи оно што су говорили учесници пројекта пред повратак у своју средину.
- Мислим да је могуће да се оствари неки помак у међуљудским односима. Важно је да ми то желимо, да се залажемо за то и да је могуће остварити то што желимо. Сви смо ми од истих материја саздани и не би требало да се одвајамо по томе ком народу припадамо, које смо вере и којих убеђења. Не би требало правити разлике у нечему што уопште није битна разлика међу нама.
- Волела бих да дођем и видим све поново, а видећемо ко ће бити довољно добар да дође код нас у Хрватстку – рекла је учесница пројекта која се враћа у домовину пуна позитивних утисака, задовољна што је стекла нове пшријатеље и отворила врата неке будуће сарадње на нивоу региона.
- Најзанимљивији ми је био перформанс који смо изводили на тргу јер је то заправо све што смо међусобно расправљали и о тим темама причали на радионицама. Управо то смо сада предочили јавности и показали шта ми желимо, а желимо само да међу нама и свуда у свету влада мир, толеранција међу људима и поштовање других – пренела је овом поруком своје жеље и жеље својих вршњака Јелисавета Борић, једна од учесница пројекта чији је циљ мировни активизам.
