Млади су најбољи амбасадори својих земаља у процесу изградње добросуседских међурегионалних односда, то су показали на недавном окупљању у Великој Плани млади из Хрватске и Србије уједињени око пројекта „Перспектива – млади из Србије и Хрватске као носиоци мира и помирења“. Пројекат је реализовало УГ „Свет речи“ у партнерству са Удругом „Пројект грађанске демократске иницијативе“ из Белог Манастира, уз подршку „Екуменске иницијативе жена“.
У оквиру пројекта „Перспектива – млади из Србије и Хрватске као носиоци мира и помирења“, чији је циљ подизање свести младих о другим нацијама, важности толеранције, једнакости и уважавања разлика, Удружење грађана „Свет речи“ из Велике Плане је од 17 – 20 јула у Великој Плани организовало омладинску размену средњошколаца из општина Велика Плана, Бели Манастир, Вуковар и Осијек.
Тренинг је трајао четири дана, млади су се дружили, спријатељили и показали једни другима да међу њима нема никаквих баријара и да су сви људи једнаки под капом небеском, ма колико разлике биле уочљиве и на погрешан начин истицане. Средњошколци су радили са тренером Демиром Мекићем који им је указао на предности оваквих окупљања и подстакао их да у перформансу покретима и кратким порукама изнесу своје мишљење о пријатељству и сарадњи са младима из суседних земаља.
Сусрет је окончан перформансом „Перспектива“ у центру града пред окупљеним грађанима. Пуштајући балоне са порукама мира млади су послали поруку да се залажу за мир у свету, а потом, као завршну активност, са стадиона ФК Морава органиозовали су пуштање голубова које су учесници пројекта послали у свет да и овим симболичним чином покажу решеност да се залажу за праве вредности које доприносе свеопштем напретку у окружењу, без ратова и сукоба који доносе разарања и раздоре.
Пројекат су реализовали чланови Удружења „Свет речи“ у партнерству са Удругом „Пројект грађанске демократске иницијативе“ из Белог Манастира, уз подршку „Екуменске иницијативе жена“.
Демир Мекић, тренер на пројекту, са искуством из сличних пројеката са темом помирења, рекао је овом приликом да су млади и овог пута показали да су своји и да имају јасне идеје шта желе, отворени за комуникацију, конкретни у изражавању.
- У почетку им није било јасно зашто говоримо о помирењу, уочљив је био неки вид игнорисања присуства проблема и конфликата у којима живимо, међутим када смо мало загребали, дан по дан били су све јаснији и конкретнији у смислу комуницирања, изношења својих концепата и размишљања на тему мира – преноси своје утиске тренер и додаје да су разлике међу младима укључених у пројекат готово занемарљиве и да на сличан начин реагују и бране своје ставове.
- Те две групације нису хомогене, што је нормално јер долазе из различитих средина. Хетерогена је група у смислу искустава, осећаја свог идентитета и сличних појмова. Врло су различити, постоје неки заједнички културолошки кодови, добро се разумеју, али контекст у смислу тога да ли живе у граду, мањем месту или селу чини да су сами по себи прилично различити. Јасно им је било због чега је тема пројекта помирење иако нису учествовали у било каквим сукобима националног нивоа. Врло су прецизно током процеса рада на пројекту дефинисали зашто је помирење важно, на ком нивоу су могући проблеми када се ради о међуетничким, међурегионалним и верским везама у заједницама у којима живе – истакао је Мекић и казао да су млади у великој мери схватили проблем, разложили га да би био приступачнији за презентацију и дефинисали зашто је важно да се говори о томе и ради на отклањању могућих несугласица.
- Овде није било потребе да се млади истичу идентитетом, или било чиме што скреће пажњу на њихово национално обележје зато што нису били ни по ком основу угрожени. Млада особа има потребу да се бори за своје ја када осети опасност или неприхватање средине. Овде смо креирали безбедну атмосверу где су се они осећали сигурно, зато испољавање идентитета није било упутно. Сви су се изражавали на онај начин како су желели. Интересовања су им слична, из сличних школа долазе, па су и по томе могли да се препознају. Важно је истаћи да и они, као уосталом сви млади људи, желе забаву, проводе, разоноду па су и по том основу слични.
Тренер Мекић каже да са размене младих из Хрватске и Србије учесници пројекта одлазе задовољни и испуњени.
- Неки од њих, чак и они који су се први пут сусрели са овим типом радионичарског рада су показали жељу да наставе у том правцу. Повезали су се, комуницирали су на паузама између себе, што значи да смо успели у намери да их зближимо и заинтересујуемо за тему којом ће се убудуће можда озбиљније бавити и тако допринети да мир у региону не буде само фраза него и стварна жења житеља ових наших крајева.
Ни по идејама се млади у окружењу не разлику много између себе. Наметне се из стварног живота тема коју разматрају са свих аспеката и долазе до закључка да им је живот мање више трасиран окружењем у којем живе.
- Идеје су им биле типично младалачке. Нису ни знали да ће неке од вежби које смо радили на радионицама ући у перформанс зато су вероватно били слободни, растерећени и без оптерећења прихватили концепт који је обележио наше појављивање пред публиком. Оснаживао сам их да се упусте у креативне процесе, имали су разне идеје са самим начином рада који је драмски - позоришни, што им је очигледно легло. Били су сјајни вероватно зато што нико није превише очекивао од те њихове игре на радионицама нити претпостављао да то што вежбају може да се преточи у неки облик сценског садржаја – рекао је Демир Мекић и закључио да су се млади из хрватских градова и Велике Плане здружили и зближили чиме је у потпуности остварен циљ пројекта.
- Показали су жељу и осетили потребу да увече седе дуже, да буду заједно, да причају, неформално и ван програма. У сали смо им обезбели простор и време да се друже, играју, слушају музику, буду на једном месту сви заједно. Мислим да је неопходно радити на оваквим темама, користити неформално образовање, зато што радећи са њима видим какве ефекте оставља тимски рад. Битно је да ове идеје и осећаје које су овде добили некако шире даље због чега мислим да је важно да се ради дуже, да буде рад у континуитету и можда да траје више дана. Врло често је потребно младима неко време да се ослободе стега и почну да прихватају овакав начин рада, да се опуштају па да пуним капацитетом прихвате начин рада и схвате због чега су на оваквим пројектима и шта је циљ таквих окупљања. 
