(Текст из зборника "Кад душа заболи")
Развојне и неразвојне кризе
Буре и олује, како се каснијим истраживањима показало, ипак не карактеришу сваког
адолесцента. Али, тачно је да су део одрастања неких адолесцената. Стресне ситуације које стоје пред сваким адолесцентом представљају психофизичке промене које треба прихватити као и нове улоге које околина пред адолесцента поставља. Такође, проширени когнитивни капацитети омогућавају адолесценту да себе и своју околину сагледа на другачији начин од дотадашњег што га ставља пред изазове доношења одлука о томе ко је, какав је, какав жели да буде, какви су други, у каквом свету живи и жели да живи, коме припада и коме жели да припада и многе друге. Сва ова питања односе се на изградњу идентитета, што је кључни „посао“ сваког адолесцента а на чијем путу изградње може доћи до многих преокрета.
У психологији се разликују две врсте криза током одрастања. Једне се називају развојним и очекиваним, онима које стоје пред свим особама и које представљају изазов да се превладају како би се човек даље развијао. Друге се називају акцидентним, неразвојним, неочекиваним, а које су изазови који задесе само неке особе. Ова врста кризних ситуација представља веће изазове и већи ризик за појаву већег стреса и несналажење младе
Кад душа заболи особе у новонасталој ситуацији. Током трајања оваквих криза, младој особи је значајно пружити помоћ и подршку како би је успешно превладала. У развојно неочекиване стресоре спадају различити облици губитака ( развод родитеља, смрт или болест родитеља или блиског члана породице, сопствена хронична болест, губитак имовине услед елементарних непогода или људског фактора, рата, пљачке, тероризма), различите ситуације злостављања, физичког, психичког или сексуалног, избеглиштво, сиромаштво и други догађаји који могу наступити нагло, а од особе захтевају велики напор да се прилагоди новонасталој ситуацији. Стање кризе код младе особе често се може препознати када почиње да занемарује редовне обавезе у школи, на пушта уобичајене активности, незинтересована је за свој изглед, хобије, друштво.
Претерано дуго спава или има несаницу,слабо једе или претерано једе. Карактеристичан је и начин размишљања, врло често „црно-бело”, проблеме оцењује као нерешиве, нема наду за будућност. Почиње злоупотребљавати алкохол или дрогу. Често су јој очекивања нереална, а постављени циљеви краткотрајни или их уопште нема. Када се нађе у оваквој кризи, младој особи је потребна помоћ околине.
У развојно очекиване стресоре спадају полазак у школу, телесни раст и развој, те прихватање промена које почињу у пубертету, а односе се на појаву секундарних полних карактеристика и друга дешавања која се дешавају свима.
Ризици адолесценције
Може се поставити питање зашто су баш адолесценти посебно изложени ризику за даљи развој. Иако кризе одликују сваку развојну фазу, а неочекивани стресни животни догађаји потресају сваког, без обзира на узраст, специфичност се крије у начину на који адолесценти реагују на њих. Док мала деца узор и заштиту у стресној ситуацији првенствено траже од родитеља, адолесценти покушавају да своје стресне ситуације сами разреше и тиме покажу да су достојни очекивања да више нису деца и да су освојили део своје самосталности.
Међутим, под утицајем недовољно развијене емоционалне стабилности, неформираног
идентитета, специфичности когнитивне фазе развоја, недовољно животног искуства, а може се рећи и знања, често могу искусити осећања безнађа, страха, анксиозности, депресије, беспомоћности и друге сличне тегобе. Осетљиви, рањиви (вулнерабилни) адолесцент лако може тада запасти у дубљу кризу и тако се удаљити од свакодневице, затворити се у себе или развити друге облике бега од „тешке стварности“ бирајући понашања која воде у зависност (пушење дувана, злоупотреба алкохола и дрога, коцкање, интернет зависност и др.). На тај начин и сам адолесцент доприноси урушавању свог физичког, психичког и социјалног здравља.
Посебно треба истаћи да су адолесценти, иако најздравија узрасна група, истовремено и под највећим ризиком од смртног исхода управо као последица ризичног понашања. Под ризичним понашањима подразумевају се она понашања којаза своју последицу имају, или трајно нарушавање здравља, или смртни исход. Последице конзумирања алкохола и дрога су најризичније.
Позитивни исходи
Иако многи адолесценти не пролазе праве буре и олује са самима собом или својом околином, и они који их на свом путу одрастања искусе, имају шансу за позитиван исход. А позитиван исход за сваког адолесцента је да формира свој идентитет и одговорно закорачи у свет одраслих, осамостали се, одабере нове блиске особе, буде способан да руководи својим животом на сопствено задовољство, има добре односе са својом примарном породицом. Не треба заборавити да је свака криза истовремено и шанса да се одрасте и развије у позитивном смеру. Без обзира на околности, свака особа има право да свој живот окрене у позитивном правцу. Такође, у свакој особи може се пронаћи лична снага да се терети стресних ситуација превладају. Потребно је само наћи начин.
др Лада Маринковић
