УКРОЋЕНИ МОРАВИНИ МЕАНДРИ

Исправљен водени пут највеће српске реке оставио за собом богато станиште барским становницима

Срби имају три Мораве и више Моравица, безброј бара, још више мртваја и малих акумулационих језера.

Западна и Јужна Морава чине Велику Мораву, њене су саставнице и разлог њеног постојања. Као равничарска река, Морава је некада меандрирала и имала мноштво oкука и завоја. Некада давно, док је човек није укротио, стално је мењала правац кретања остављајући изван свог корита, са леве и десне стране свог тока, напуштена моравишта која су се претварала у мртваје, баре и ритове са специфичном и бујном флором и фауном.

Морава као типична равничарска река са малим падом, кривудавим и спорим током, од свега 0,9 метара у секунди, прави многобројне меандре, оставља за собом спрудове, плићаке и мртваје. На појединим местима окружи острвце које као речна ада служи птицама да предахну од дугог пута. Након интервенција на њеном току који су уследили пре изградње ауто-пута Братство - јединство, шездесетих година прошлог века, укроћена је и уколотечена. Била је некада бесна и непредвидива, код садашњих меандара уочавају се извесне правилности у погледу њиховог распореда, величине, честине и састава. Кроћењем Мораве спашена су насеља од поплава, омогућено је боље повезивање путном мрежом свих насеља у поморавској долини, премошћавање и безбеднији прелазак са једне обале на другу, оно најважније - убрзала је индустријски развој Пороравља.

У том периоду речни ток највеће српске реке скраћен је шездесетак километара, пресецањем 39 менадара, са 245 дужина је сведена на 185 километара. Било је предвиђено да се овим радовима скрати Морава на 152 километра дужине и да највећа српска река постане пловна, али се одустало због трошкова, тако је заговарана међународна инвестиција остављена по страни као пројекат за боља времена. Код различитих аутора који су се бавили Моравом, различити су и подаци о дужини и ширини реке, па се у Ларусовој енциклопедији наилази на податак од 245 километара 1967. године, а у истој књизи 1999. стоји да је њена дужина 179 километара. Готово сви други подаци казују да је Морава без својих притока дуга 185 километара, а заједно са Западном Моравом чак 493 километра.gornje jezero 1

Због бочног померања реке остало је доста напуштених меандара по којима се препознаје пређашњи ток реке. У периоду између два рата природним путем напуштених дугачких и водом богатих меандара било је источно од Варварина, код Доњег Видова код Ћуприје, северно од села Војска, код Марковца, после свилајиначког моста, код Старог Села, затим низводно од Великог Орашја и код Лозовика. Данас их има свуда.

Велика Морава није бистра река. Од најмање кише вода се замути и добије жућкасту боју, а од већих прилива постаје мутна и блатњава. Такву боју добија од талога који у њу уносе утоке и притоке, који она даље таложи при ушћу или уноси у Дунав. Процене су да Морава унесе уливом у Дунав код Куличке тврђаве – Кулич града 13,3 милиона тона наноса – муља, песка и шљунка за годину дана. Ушће је, иначе, велика делта између села Кулич и Дубравица, у великом угљеном басену Костолац, на размеђу Смедерева и Пожаревца.      

Није за Мораву неуобичајено да после поплава промени ток остављајући у старом кориту језера која су се као стара моравишта претворила у баре и акумулације. А има их недалеко од њеног корита на стотине. Тако су остала блата или мочваре као најплића меандарска корита са најмањом количином воде коју добијају од, или из Мораве када прелије корито, или кад набујају околни потоци и канали. Имају карактеристична имена која им је доделио народ, обично по локалитету, облику или некоме ко живи у њеној близини.

Познати су локалитети Рашинско блато, Црквеничко блато и Лучичко блато, по селима, где су лоциране ове површине стајаће воде које пресуше и поново се јаве кад надођу воде и излију се из корита Мораве. Изградњом насипа дуж Мораве спречено је плављење терена и угрожавање ораница исто тако и пуњење водом напуштених меандара због чега су остали суви али их и даље народ у том крају зове блатом. Плодни су због муља и хумуса, обрађују се и дају добре приносе чак и у сушним годинама.

Сличну судбину имају и баре које добијају воду делом из издани, површински од Мoраве када се излива, из атмосфере обилним падавинама или из директних извора који их одржавају у животу. Баре се у народу још називају мртвајама, моравиштима или мртвом Моравом. И стварно је некада било много ових локалитета дуж целог тока највеће српске реке. Временом су неке нестајале пресушивањем издани, смањењем нивоа воде у Морави, али су зато ницале на другим местима. Због ниског земљишта око корита Морава је током сваког изливања пунила водом и рибом своје старо корито и тако обнављала живот у барама и мртвајама.milosevackkk

Баре се јављају са обе стране реке, недалеко од њеног тока, на километар - највише шест, од њених обала. До скора их је било у Кушиљеву, Породину, Свилајинцу, у Жабарима чак 3, две у Ливадици и по једна у Живицама, Лучици, Пожаревцу и Драговцу. На самом ушћу Мораве у Дунав код Дубравице, жива је бара Кулићки град. У плањанској општини готово свако село има своју бару. У Доњој Ливадици је Аксентијев кључ мртваја, код Великог Орашја позната су блата Селиште и Плавково, код Милошевца Старо и Ново блато – Ветено и Лужњак и близу Лозовика мртваја Пијавче. Позната је и Бабина вода код Велике Плане која се повлачи и повремено јавља а на њој су шевари и локвањи, кад има воде лове се белкице и ситна риба.

Мртваје се у Старом Селу зову блатишта. Има их неколико. Стара су Глоговачко и Суво блато и Ново блато, тако га зиву иако је прилично старо, као и два поменута, познсато је још и Трпеље и Калуђерица, названо по неком калуђеру који се наводно, некад давно, удавио на том месту приликом преласка преко леда. Плањанима је читав потез познат као Доћан који се некада пунио од извора речице Млаке. Прича се у народу да је ту некада била велика вода, па су Турци затворили извор да не би правили мост преко реке Млаке.

У атару Старог Села доминира ново корито Велике Мораве. Насипом и каналима равница је сачувана од поплава које су у ранијим годинама биле честе. Са брда теку потоци: Грабовачки, Речица и Гибавица. Поред њих постојале су водене површине Доћан (сада је сув), Млака (и данас постоји извор поред пруге где извире топла минерална вода) и Калуђерица.

Код Марковца је Старо блато пре око 80 година било на око 50 хектара али због исушивања и мањег дотока воде из Мораве смањило се на једва 10 хектара. Најпознатија од свих бара, заштићена као еколошки локалитет, је Брзанско моравиште, које је као природна мртваја настало на простору старог меандра реке Мораве, где су сачуване основне вредности једног мочварског екосистема, стоји у опису локалитета Завода за заштиту природе Србије (ЗЗПС). Брзанско моравиште је прво подручје дуж Велике Мораве, на територији општина Јагодина и Баточина, стављено под заштиту.

- Остала влажна станишта уз Велику Мораву су, у највећој мери, исушена и претворена у обрадиве површине, а преостале баре и мртваје су углавном девастиране експлоатацијом шљунка или су пак претворене у одлагалиште отпада – наводе стручњаци Завода.

- Посебну важност ово подручје има са аспекта заштите птица мочварица, јер чини део коридора миграције, а обезбеђује и услове за гнежђење многих ретких и заштићених врста птица - кажу стручњаци Завода.

На овом простору редовно борави око 60 строго заштићених врста птица, од којих се око 30 ту и гнезди. Међу врстама од посебног интереса за заштиту издвајају се мали вранац, чапљица, гак, сива чапља, мала бела чапља, бела рода, црна рода, црнка, орао кликташ, вивак, жалар слепић, обична чигра, сиви сврачак...

Морава га редовно плави и можда је баш зато, сматрају неки биолози и љубитељи природе, еко систем овде остао нетакнут, а са њим и „џиновско“ стабло за ове услове, високо 36,3 метара. Рекордни пречника „на прсној висини” је 3,38 метара, а површина под крошњом готово девет ари.milosevacko jeyero

На подручју Специјалног резервата, срећом по друштвену заједницу и екозаговорнике, успостављени су други и трећи режим заштите у оквиру којих није дозвољено обављати радове и активности за које се, у складу са законом, уређује заштита природе.

Баре имају специфичну флору и фауну, прекривају их жути и бели локвањи, водена папрат и друге врсте растиња које народ назива змијско грожђе, таласиње и сочивице. Лети се барска вода загреје и замути од присуства планктона и бичара, силикатних и зелених алги. Озелене је и шевар, трска, рогоз, јежева глава, врба, водена буквица... Идеална су животна средина за жабе, пијавице, барске корњаче и рибе. Посећују их у потрази за храном роде, сиве и мрке чапље, барске шљуке, лиске, дивље пловке и гуске.

Све што расте и живи у барама човек је користио и користи и сада. Шевар у качарству и за израду асура, правили су од њих заштитне сунцобране и шешире, био је и обавезни грађевински материјал у време градње кућа блатара и чатмара. За становнике мочварних крајева хватање пијавица доносило је додетне приходе, а лепо се живело ид риболова, нарочито кад се изливена Морава повуче и остави за собом рибе у муљу. Не мари ни што немају исти укус као у Морави, миришу на муљ и устајалу воду, али се ипак лове и продају.

Кад Морава излије, као 2014. у мају и јуну, цела територија сеоских атара дуж Мораве и Јасенице личи на велико акумулационо језеро. Нека места пак имају и без поплава своје бисере. У Милошевцу језеро је рај за излетнике иако га је правио човек, а не природа. Има воде и даље привлачи госте. Мање вештачко језеро, да сакупи бујичне воде и заштити од поплава, саграђено је на Грабовачком потоку, изван Велике Плане. Некада је ову воду користила кланична индустрија за потребе фарме, сада је на том подручју блатише, а језеро се понекад појави, само када надођу воде и када се потоцима слије вишак воде у ову увалину.kudrec

Једно језеро и даље живи код Смедеревске Паланке, на потоку Кудреч. Порибљено је, около су туристички објекти, служи као излетиште Паланчана. Смањује се и шири према дотоку воде из потока и подземних извора. Пиносавско језеро је у Кусатку, на Пиносави, у близини цркве која је саграђена на темељима средњевековног манастира чије се ктиторство приписује кнезу Лазару. Мање језеро је подигнуто на потоку Лукар између Крњева и Голобока. Најновијег датума је вештачко језеро близу села Кончарева у Јагодини. Овде је спојено више рупа остављених након експлоатације шљунка и овај потез препуштен љубитељима природе да га посећују и чувају.

Таквих рупа од напуштерних шљункара има свуда дуж корита Мораве. Служе за пецање и бацање смећа, углавном, ништа чудно кад је наш човек у питању. Ништа за њега није свето ни забрањено.

BanerSufinansiranja

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

  • ИМАШ ПРОБЛЕМ? ТУ СМО ЗА ТЕБЕ!  

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec Februar 2023 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 5 1 2 3 4 5
week 6 6 7 8 9 10 11 12
week 7 13 14 15 16 17 18 19
week 8 20 21 22 23 24 25 26
week 9 27 28

Ускоро

Nema događaja