Рача и Јасеница својим водотоком обогаћују минерални садржај вода Велике Мораве
Минерални извири обогаћују водени ток Моравиних саставница, Западне и Јужне Мораве, док само три локалитета у Поморављу директно пуне лековитим водама највећу српску реку. Налазе се у јагодинском крају у пределу Јухора, друга два извора богата сумпоровитом водом део су слива дињег тока реке Раче и Јасенице.
За разлику од долина Западне и Јужне Мораве, целокупан ток Велике Мораве не обилује изворима минералне воде. Тако биолози и геолози анализирајући састав воде притока Мораве дуж њеног тока закључују да је великоморавска вода значајно сиромашнија од својих саставница и по броју извора и по врстама минералних вода. Лоцирана су три локалитета у Великом Поморављу са изворима минералних вода који мањим водотоковима и притокама пуне корито Велике Мораве. Први се налази у пределу Јухора, планина у централној Србији, која се налази између Велике Мораве на истоку и Левча на западу, Темнића на југу и Белице на северу.
Извор се укотвио на источној страни планине на десној обали Водичког потока у Пајковцу, непосредно уз црквено имање. Богат је гвожђевитом водом која даље својим током доспева до корита највеће српске реке. Шире, у овом потезу, у селу Орашју постоје три извора угљо – киселе воде око Каленичке реке. Главни извор Орешачки кисељак је поред цркве, а у Својнову, у долини Великог потока, постоје два извора лековитих вода богатих минералима који дају препознатљиву киселост води. У јагодинским селима, налази се сумпоровита вода „Слатина“ у Решевици у кориту Бугарског потока који тече изнад села. Вода сличног квалитета налази се и у Трешњевици поред Дубоког потока, опет поред црквеног здања постоји слаб, мање издашан, минерални извор „Слана стена“. Сви поменути извори допиру потоцима и мањим речицама до корита Велике Мораве.
Други локалитет минералне воде лоциран је у долини реке Раче. На овом месту избијају извори минералне воде из плићих раседних линија (рачански расед) у структури шкриљаца покривених језерсим седиментима. Овде, у изворнишном делу Рачине притоке, потока Мирашевац, откривена су два извора из групе гвожђевито-киселих вода, занимљивих имена која су добили од мештана још у давна времена. Репата баба је педесетих година прошлог века каптиран, заштићен и приведен намени, али је урпкос напорима да буде доступан житељима, запуштен због удаљености од села Мирашевац. Слабијег је капацитета па и из тих разлога није био поуздан за инвестирање. Једна бушотина је новијег датума, деведесетих година прошлог века, на дубини од 82 метра са протоком од 5,5 литара у секунди. У атару села Поповић налази се извод Смрдан богат сумпоровитом водом. Исти такви извори налазе су у селима Вишевац и Селци.
Трећи, најбогатији извори минералне воде, који Јасенцом допиру до корита Велике Мораве, налазе се на потезу Паланачки кисељак. На раседним линијама Јасенице смештено је неколико изданских извора чија вода апсорбује угљен диоксид који долази из дубина дуж раседних линија. Овде су сви издани богати водом, а ова кисела вода је идентичног састава са водама које се у Мораву сливају са јухорских простора. Долази из истих стена – кристаластих шкриљаца. На северозападној периферији села Водице у полукружној ували налазе се чак четири извора са капацитетом 1 до 1,5 литар у секунди. Два извора су спојена у једну чесму и користе се за пиће. На овај извор долазе не само мештани, него и житељи околних места.
И у Церовцу, селу паланачке општине налази се један минерални извор, слабији од водичког али је каптиран и присупачан за експлоатацију. Верује се да је вода паланачког кисељака коришћена још у античко доба, а последњих деценија Кисељак се користи као бањско лечилиште и огранак Болнице Стефан Високи за терапеутске потребе. Извор је уређен, подигнуте су зграде и култивисан парк око њега. Воду са Кисељака користе Паланчани, Плањани и становници околних места, а највећим делом се флашира и испоручује тржишту као минерална вода „Кисељак“.
У књизи „Морава – краљица српских река“, аутор, Миодраг С. Поповић, један део својих истраживања усмерио је на минералне воде поморавља и изворишта у непосредној близини моравског тока. Издвајамо један дсео који симболише значај вода и однос човека према елементу који су антички филозофи сврставали у извор живота.
„У свим светским митологијама вода представља почетак свих ствари. Стари Египћани, Грци, Индуси и други народи веровали су да је из воде настао прапочетак света. Постојало је и веровање да Земља плута по води. Поред вода су људи подизали своја станишта, око њих су настале највеће светске цивилизације. Поред источника (извора) подизани су храмови и манастири. Култни источници имају епитет светских вода и приписује им се исцелитељска моћ. Вода је симбол чистоте, због тога је она од најстаријих времена уважавана и штићена и ако је у тим временима постојала равнотежа у природи.
У време стварања модерне српске државе доносе се закони о заштити вода. По „Казнителном законику за полицајне преступнике“ (27. мај 1850) три параграфа предвиђају казнене мере против загађивача вода. „Који у бунар, кладенац, рјеку или поток што нечисто баци чим би се вода опоганила да се казни затвором и натера да да рјеку очисти“. Ко у рекама трује рибу добио би 10 до 25 удараца штапом (каштигу). И почетком 20. века наши преци водили су бригу о својој околини иако нису знали за реч екологија. Законом о радњама од 29. 6. 1910. године нису с е смела оснивати предузећа сем са посебним одобрењем и под одређеним условима, која су кужила околна земљишта, ваздух и воду, производила јаку буку, ширила непријатни мирис и друго, опасно по здравље радника и околног становништа.“
Управо овај део књиге наставника Поповића упозорава на немар, непоштовање и небригу људи када се нечасно и неодговорно понашају према природи, изворима и рекама. Зато свака акција грађана, младих горана, извиђача и чланова биолошких секција представља подстицај да се став према природи мења и да се савесније односимо према свему што представља извор живота.
Поводом Светског дана заштите животне средине еколог Вукоман Максимовић је рекао да је чисто росно јутро са првим сунчевим зрацима и цвркутом птица право не само нас и наше деце него и свих наредних поколења и да је зато важно да чувамо природу у свом окружењу и да је заштитимо. Управо он истиче да је мисао водиља сваког еколога „Мислимо глобално, делујмо локално“ правац кретања свих нас који делимо са остатком света планету Земљу.
