Власина је једна од најчистијих река у Европи
Велику Мораву допуњују водом бистре планинске реке које јој богате корито и освежавају ток незагађеним водотоковима. Власина која се као отока Власинског језера пробија кроз планинске врлети до улива у Јужну Мораву, симбол је природне лепоте житеља овог краја. Кад се преселе у питомину Поморавља носталгично говоре о благу које су оставили за собом.
Власина је мала планинска река у југоисточној Србији. Извире испод бране Власинског језера и тече кроз планинску косу према Власотинцу. Најважније њене притоке су: Лужница, Тегошница и Пуста река. Остале притоке су Градска река и Бистрица. Дужина Власине је око 70км после којих се она као десна притока улива у Јужну Мораву, 10км низводно од Власотинца. Због свог планинског окружења, а и због мањка индустријских загађивача Власина се сврстава у једну од најчистијих река Србије. На пролеће, услед отапања снега у планинском пределу, који окружује корито реке Власине, долази чешће до повећаног водостаја.
Радећи на пројекту „Морава - огледало Србије“ наишли смо на податке који доприносе ширењу сазнања о највећој српскопј реци. У њене воде дотиче значајна количина бистре воде са власинских висова из реке Власине која је на листи најчистијих река у Србији. Власина је симбол живота власинског краја, а са овог подручја у Велику Плану и њену околину су се доселили, и још увек се досељавају, житељи мањих неразвијених села централне Србије. За њих је Власина и читав власински крај место које им лежи на срцу више него било која одредница у којој су нашли боље услове живота. Радо се враћају у свој завичај, још радије о њему причају. И овом приликом радећи текстове о Морави многи бивши житељи Црне траве, Босиљеграда и власинских села Божице, Златићева, Липовице, Кукавице... радије су причали о Власини него о Морави. Нашли смо тако реалан разлог због чега овог пута текст посвећујемо бистрој планинској води која отиче из језера Власина преко планинских стрмина, кроз Власотинце до улива у Јужну Мораву. Својим током доприноси да притоке Велике Мораве обигаћују њено корито и чине је бујнијом, издашнијом и чистијом за живи свет у њеним дубинама.
Власина је река у југоисточној Србији. Њен извор се налази испод саме бране Власинског језера, на надморској висини од 1213 метара. Дужина Власине износи око 70 километара, након којих се као десна притока улива у Јужну Мораву, на око десетак километара низводно од Власотинца.
Због свог планинског окружења, а и због мањка индустријских загађивача, Власина важи за једну од најчистијих река у Србији. Током пролећа, услед отапања снега у планинском пределу, који окружује корито Власине, долази чешће до повећаног водостаја. Иста ствар се догађа и током кишних дана, тако да није реткост да се Власина излије и поплави приобална подручја. Има велики број притока: Лужницу, Тегошницу, и Пусту реку. Заједно са својим притокама доноси повећану ерозију планинском крају због чега су планиране даље санационе мере које предвиђају изградње још једне акумулације код Свођа.
Квалитет воде Власине од извора да ушћа варира између класа 2 и 3. У делу између извора до водозахвата фабрике за питку воду Бољаре, квалитет воде је између 1. и 2. класе. Погоршању квалитета воде доприносе уливања хемијских и отпадних вода из Власотинца, као и градска депонија која се налази на обали реке. То значи да је човеков немар и људски фактор крив што Власина није бистра у целом свом току.
Срећа је да вода Власине није загађена тешким металима и све нађене вредности у узорцима су у дозвољеним границама по Правилнику о исправности воде за пиће. Река поседује природну радиоактивност. Отпадне воде које се у Власину испуштају садрже масне материје, што доводи до тога да се на површини реке све чешће могу видети пена и масноћа, а највећа опасност јој прети од фекалних и комуналних отпадних вода. Тако немар и човекова непажња прете да и горске бисере богате здравом водом униште својом прљавиштином и отпадом. Даља опасност постоји и од развијања туризма на Власинском језеру, мада инвеститори још увек нису навалили на целокупну нетакнуту природну лепоту југоисточне Србије, тако да је река за сад мирна, наилазимо на ове и сличне податке на страницама портала који се бави екологијом и заштитом животне средине.
Поред свега, ту је и немарност самих грађана овог краја, који својим дејством додатно утичу на то да река постане прљавија. Ниво бактериолошке загађености воде доводи до тога да су власти забрањивале купање у реци у одређеним периодима. Поред тога, дешавале су се и веће катастрофе као што је изливање нафте у реку 2005. године, у насељу Црна Трава. Становништво које се снабдевало водом искључиво из Власине, морало да је да се сналази на друге начине.
У свом горњем току, Власина је богата поточном пастрмком и кркушом. У средњем и доњем току има клена, мрене и скобаља, а искључиво у доњем току се може наћи чиков, сведоче страствени риболовци који посећујући њене обале уживају док забацују удицу. У реци нема речних ракова.
„Велико дванаестокилометарско Власинско језеро створено је изградњом тајанствене земљане бране. Тако је од ћудљивог Власинског блата изграђена нова туристичка атракција. Са изградњом језера овај живописни крај отворио се свету откривајући своје чари и лепоте. Власинско језеро изненађује својом лепотом, као и водом пријатном у летње дане за купање и околином погодном за одмор. Оно што је такође атрактивно, је као кристал, бистра река Власина. Она је извирала, а и сада чудновато извире, из Власинског језера. Иако је за ову, за грађевинаре чудновату земљану брану, угрошено 320.000 м3 земље да би се спречио одлив Власине и створило језеро, одмах иза бране васкрснула је нова река.
Истина, мања је но пре преграђивања језера, истина је да је неколико метара корито реке Власине у виду неког поточића, али је одмах ниже око стотину метара опет права река. Власина није, дакле, река без извора, матице. Матица јој је блато. Извор је оно исто блато које је са свим тајанственостима било и пре језера. Власина се није дала уништити. Људи верују у ову њену феноменалну моћ. Она царује овом планином, као што планинке – жене имају водећу реч у привреди и домаћинству овога краја. Власина се, управо, хајдучки понаша. Народ верује да су реке Власина и Јерма везане за своју стару постојбину и не дају се уништити. Власина је данас, бесмртна, неуништива.“ Таквом је доживљавају сви Власинци и посетиоци који су опчињени њеном чистом водом кад као поток отпочиње свој ток и кад као планинска река шири целокупним својим током свежину и смирај. 
Власина је висораван на око 1.265м на југоистоку Србије, окружена планинама Грамада, Варденик и Чемерник. Налази се на 320 км од Београда, а од Сурдулице је удаљена 20 км и у близини је границе са Бугарском. Због природних лепота и богатства биљног и животињског света, проглашена је за заштићени предео изузетних одлика. Централни део Власинске висоравни заузима Власинско језеро, највеће и највише вештачко језеро у Србији, на 1230 м, површине 16 км.
Толико је високо да се стиче утисак како облаци излазе директно из језерских дубина. Мештани тврде да Власина има посебну микроклиму због које многи посетиоци после краћег боравка на језеру престају да носе наочаре. Воле Власинци да подсете како је не тако давно, на простору језера било велико блатиште. Брижљиво чувају митове да је за време српскобугарског рата српска војска овде поставила клопку у коју је упала бугарска коњица и да је само неколико страдалника извукло живу главу. Касније је ту, на рекама Власини и Врли, направљена брана и настало је 9 км дуго, 3 км широко и до 50 м дубоко језеро. Овде расту букве чије је лишће током целог вегетативног периода жуто. Ту су и беличаста, тресавска бреза, црни бор, смрека, трепетљика и јединствена трава росуља или месождерка, која гута инсекте.
Лето на Власини је топло, а језерска вода с температуром од 23 степена пријатно освежава. Михољско лето на овом језеро је најлепше доба у години, док су зиме овде изузетно оштре и дуге, па и само језеро понекад заледи. И тад се природа краја дичи лепотом под снежним покривачем. Бело пространство, снежни сметови, завејане стазе и путеви одсеку планину од осталог дела света. Успавана планина буди се пуном снагом у освит пролећа. Оживе шуме и прилази кућама. Језерско пространство је јединствено по пловећим тресетним острвима, на којима се кад кад могу видети и краве како пасу док плове. Има у овом рајском врту крда дивљих коња, правих планинских лепотана препуштених сами себи који улепашавју видике туриста затечених раскошним призорима читавог краја.
На све стране се пружају ливаде, пашњаци и брезове шуме, а посебно је занимљиво богатство природних добара трагачима за печуркама, берачима лековитих трава, боровнице, шумских јагода и малина. Рекло би се, прави рај лети и зими, у јесен крајолик осваја жуто- црвеним бојама а у пролеће зеленим ћилимима на ливадама и раскошним доламама на шумском растињу. Ваљда зато ову слику са собом увек носе горштаци са власинсклих висова и ма где се обрели на земаљској кугли за њих је Власина прави рај на земљи.
