Загађене реке деградирају живот становника који гравитирају њеним водама
Већина наших река налази се у трећем или четвртом степену загађености што их сврстава у загађеније релке у Европи. Најугроженије воде моравског слива
Приликом истраживања и проучавања квалитета вода у Србији, формирале су се три групе у које се према својим карактеристикама и средњој вредности смештају највеће реке према степену загађености. Трећа група је скуп српских речних токова које су у најлошијем стању. Реке са јако деградираном водом, привредно ускоро потпуно неупотребљиве, сем као пловни пут. Међу њима су неке војвођанске реке Бегеј, Тиса и Тамиш, али и велики број река моравског слива. Поред Велике Мораве која на појединим местима прелази у четврту класу загађења ту су: Западна Морава, Јужна Морава Топлица, Ибар и Нишава.
Последица овако поражавајућег стања речних токова је дугогодишње загађивање и велики број ризичних загађивача, али и изостанак система за пречишћавање отпадних вода и неадекватне казне за сва штетна дејста која урушавају водене токове на тлу Србије. Гимназијски професор географије Лазар Мирчић, наводећи податке које врло често саопштава ученицима на редовним часовима или у оквиру изборних предмета који имају за тему здраву животну средину, каже да су наше реке генерално прљаве и мутне, са осиромашеном флором и фауном, на граници да неке од њих постану и буквално пусте реке.
“У новијој географској подели Србије тенденција је да се посебно издвајају природне целине које треба заштитити ради очувања ресурса од могућих загађивања и деградације, као и оних целина које су због изграђених индустријских и других капацитета јако угрожене. Тај сложени проблем је данас веома присутан и актуелан на простору Србије, па му се стога поклања посебна пажња. Воде у свим регионализацијама простора налазе и заузимају најважније место, јер се од свих других природних елемената на Земљи највише користе, али се при томе и највише загађују. Резултат тога су лоше класе квалитета вода наших река.”
Овај цитат је део истраживања у оквиру научног рада тима стручњака Мирослава Оцокољића, Драгане Милијашевић и Ане Милановић а као резултат њиховог ангажовања је класификација речних вода Србије по степену њихове загађености. По овој категоризацији Велика Морава има III/IV степен загађености. Посматрано просторно, најзагађеније воде су у непосредном сливу Велике Мораве, који је најгушће насељен, најнижи и индустријски најразвијенији. То су подручја долинa и котлинa Велике Мораве и њених саставница, која су економски веома интересантна и привлачна за живот. Испитивања у периодима 1992–1996. и 2003–2007. године потврђују значајно погоршање квалитета воде, када су забележене IV или III класе квалитета. Стање се није битније променило ни данас, чак је на појединим рекама запажена још већа деградација и већи степен загађења.
У ранијем периоду преовлађивала је претежно III или II класа квалитета речних вода, што јасно указује на чињеницу да смо све бахатији и немарнији када је у питању природа. Као да нам нису потребне реке у њих бацамо сво смеће, испуштамо непречишћен индустријски и канализациони отпад, користимо за пољопривредне културе огромне количине хемикалија, не водимо рачуна о детерџентима ни о осталим штетним материјама које одлазе у земљу и подземним водама доспевају до бунара и река.
Последњих година Велика Морава има тенденцију даљег погоршања квалитета вода, подсећа професор Мирчић, и наглашава да је главни разлог густа насељеност регије у сливу највеће српске реке. Како на квалитет воде Велике Мораве у великој мери утичу и њене леве притоке, које дотичу из Шумадије, а које су такође јако загађене, јасно је зашто Морава представља на поједним својим деловима опасност по здравље човека, биљака и животиња. Једна од најзагађенијих притока Велике Мораве је река Лепеница, која тече на дужини од 55,4 km. У петододишњим осматраним периодима Лепеница је припадала IV класи квалитета вода или ванкласном току. У свим испитиваним узорцима био је уочен мирис на фекалије, а од опасних материја регистроване су повишене концентрације гвожђа и фенола. Измерене вредности амонијачног, нитратног и нитритног азота повремено су одговарале III/IV класи и ВK стању загађења.
Западна Морава чија је дужина са Моравицом 308 km је незнатно чистија од Јужне Мораве. Просечна класа њених вода у Пожешкој котлини је II, а на ушћу прелази чак у IV класу. Користећи ове податке из табеле коју су направили поменути истраживачи чистоће наших водотокова, закључује се да је у другом петогодишњем периоду осматрања (2003-2007) забележено знатно погоршање квалитета воде ове реке, самим тим и Велике Мораве, чија је саставница са запада управо Западна Морава и њене притоке. Овакво стање је последица чињеница да у сливу Западне Мораве (15 850 km2) живи преко 1,5 милиона становника и да се налази преко 170 загађивача. На свих 5 испитиваних профила Западна Морава се налазила најчешће између II и III класе, ређе је залазила у IV категорији загађења и то у доњем делу тока.
Осетније загађивање вода јавља се, разумљиво, у Чачанској, Краљевачкој, Трстеничкој и Крушевачкој котлини, где је гушћа насељеност а индустрија напреднија. Највећи загађивачи њене леве притоке Ђетиње су насеља Ужице, Севојно и Пожега са припадајућом индустријом. Узводно од Ужица квалитет воде је на прелазу I у II класу, од Ужица до Пожеге ток је изложен интензивном загађењу и делимичном самопречишћавању па је квалитет воде у III, односно IV класи.
Моравица је знатно чистија и до Ивањице припада I класи квалитета водотока, одИвањице преко Градине и све до ушћа квалитет воде је напрелазу из II у III класу. Током времена квалитет воде Моравице се достамењао. Од 1992. до 1996. године она је била у III класи, a од 2003 до 2007.године воде Моравице припадају II/III класи квалитета.
Ибар (272 km) је највећа притока Западне Мораве. Извире из јаког крашког врела испод северне падине планине Хајле на 1360 m надморске висине. Иако је планински водоток са великим падовима и малом густином насељености слива, Ибар је такође једна од загађенијих река Србије. У новијем периоду испитивања забележено је загађење и промена класе воде. Анализа квалитета воде у период од 1992 – 1996. године указује на просечну класу Ибра од 2,2, док у периоду од 2003 – 2007. Године река бележи велики пад у квалитету и просечна класа износи 3,2. Ибар, а посредно и Западну и Велику Мораву, загађује у највећој мери дрвна индустрија у Рожају, али и други ништа мањи загађивачи.
Пошто прима реку Љушту, фекалним водама најзагађенији водоток у Србији, Ибар је у III класи у овом делу тока. Највећу притоку Западне Мораве загађује индустрија са Косова, посредством притоке Ситнице, која је веома загађена већ од ушћа Приштевке (водоток ван класе), а поготово од површинских рудника лигнита, термоелектрана у Обилићу и фабрика суперфосфата у Косовској Митровици, због чега је овај водоток стално у IV класи загађења.
Oсим индустрије, велики загађивачи су и отпадне воде из домаћинстава зато што слив Ситнице има највећу густину насељености у Великоморавском басену. Последњих година у више наврата забележена су значајна загађења воде – загађење фенолом 2003. године, које је потекло из ТЕ Обилић, а условило је прекид водоснабдевања у Краљеву; слично загађење је регистровано и 2006. године, када су осим фенола биле повећане и концентрације цинка и олова. Сличне ситуације бележене су и током каснијег периода контроле воде које су указивале на чињеницу да се стање није битније променило и да нису предузете опсежније мере жаштите водотокова у Великоморавском басену.
Биначка Морава (49,5 km) заједно са Прешевском Моравицом образује Јужну Мораву код Бујановца. Иако је ова река малог протицаја јако је оптерећена отпадним водама због чега је најчешће у III или II класи загађења. Иако је Јужна Морава мање издашнa од Западне Мораве у њеном сливу је више загађивача, па су њене воде лошијег квалитета и по подацима до којих су дошли истраживањем Оцокољић и тим, представља речни ток најлошијег квалитета воде из река које доприносе загађењу Велике Мораве. Док је Западна Морава претежно у III класи, дотле је Јужна Морава између III и IV класе са тенденцијом даљег погоршавања вода.
На овакво стање утичу и притоке Јужне Мораве, које су такође загађене, на пример, Ветерница, Јабланица, Пуста река, Топлица, Власина, Нишава. Топлица је загађена отпадним водама индустрије у Куршумлији и Прокупљу, али и од других загађивача. У њеним водама нађене су веће концентрације живе 2007. Нишава (202 km) која је највећа и водом најбогатија притока Јужне Мораве, по квалитету припада претежно III класи речних вода. Загађење ове реке је скоро исто током целог њеног тока - од бугарске границе до ушћа.
Притоке Нишаве имају слични квалитет вода. На пример, њена највећа притока Височица је у Кривом Долу (бугарска граница) била у III, а понекад и у IV класи. Међутим, низводно њене воде се самопречишћавају утицајем бројних физичко – географских фактора, посебно притока које долазе са Старе планине (Дојкиначка река, Топлодолска река), па се квалитет знатно поправља.
ЗАКЉУЧАК
У новијој географској подели Србије тенденција је да се посебно издвајају природне целине које треба заштитити ради очувања ресурса од могућих загађивања и деградације, као и оних целина које су због изграђених индустријских и других капацитета јако угрожене. Тај сложени проблем је данас веома присутан и актуелан на простору Србије, па му се стога поклања посебна пажња.
Воде у свим регионализацијама простора налазе и заузимају најважније место, јер се од свих других природних елемената на Земљи највише користе, али се при томе и највише загађују. Резултат тога су лоше класе квалитета вода наших река. У већини случајева пловне и друге веће и значајније реке Србије су претежно у III, ређе у II, а понекад и у IV класи квалитета речних вода. Најзагађенији водотоци су у јужном Банату (Тамиш и бројни канали), Потисју (Тиса и њене притоке), Јужном Поморављу и Понишављу. То су водотоци у III или лошијој класи квалитета речних вода, док су у незнатно бољој класи водотоци у Посавини, Подунављу и Косовској котлини. Речни токови ових простора су претежно у III или II класи, односно на граници између II и III класе бонитета вода. Делови Србије где су воде река за сада релативно чистије су Подриње, Полимље и према раније расположивим подацима Метохија и Косовско Поморавље. То су водотоци чији су сливови развијени у западној зони веначних планина са већом енергијом рељефа и повећаним падовима, па им је моћ самопречишћавања већа.
Реке ових простора Србије су претежно у II, ређе у III класи, чије се воде уз мања пречишћавања могу користити и за водоснабдевање.
Ово би био резиме стручног тима: Мирослав Оцокољић, Драгана Милијашевић и Ана Милановић који су испитивали квалитет вода на подручју Србије и резултате објавили у публикацији „Класификација речних вода Србије по степену њихове загађености“ у оквиру пројекта Министарства науке Републике Стбије.
