Тела у свемиру носе име наших река
У егзосветовима места има и за наше најзначајније и најлепше водене токове
У сазвежђу Пегаз, на око 1.304 светлосних година од Земље, налази се мала жута звезда - слична Сунцу. Око ње се окреће егзопланета. Личи на Јупитер, али је двоструко мања од њега.
"Морава" и "Власина" нова су имена звезде "ВАСП-60" (WASP-60) и њене планете "ВАСП-60б", које се налазе изван Сунчевог система. Ради се о егзопланетама чије је постојање открио Мичел Мајор, швајцарски астрофизичар са Женевског универзитета, релатино скоро, не тако давне 1995. године. Егзопланете су планете које круже око неких других звезда које нису Сунце.
Kако се догодило да небеским сводом круже звезда и планета истог имена као реке у Србији, једноставно је објаснити. Именовање егзопланете и њене матичне звезде извршено је у оквиру конкурса "Именуј егзосветове", који је био спроведен током 2019. године. Србија је добила задатак да предложи и изгласа нова имена за ту звезду и њену планету. Осим Србије, новим планетама и звездама имена је дало још 110 земаља. Од држава са Балкана, небеским телима су „кумовале" и Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Словенија и Румунија. Тако свемиром господаре Тито, Југославија, Свибор, Илирија, Велес, Босона и Нарон, Ирена и Исток ... топониме са Балкана, по словенским боговима и ликовима из романа са ових простора.
Да ови предлози за имена егзопланета буду усвојени одлучено на гласању у Паризу поводом 100 година Међународне астрономске уније (МАУ) која окупља више од 10.000 професионалних астронома из 90 земаља светса. Информација до шире јавности стигла је након саопштења које су објавили астрофизичари са Природно-математичког факултета у Новом Саду. Конкурс је био отворен за све школе, у мају 2019. године, за астрономска удружења и стручне институције широм Србије, који су до 1. јуна имали прилику да доставе своје предлоге за име звезде и планете.
Предлози су морали бити по правилима које је прописала Међународне астрономске уније. Све пристигле предлоге комисија је проверила и обавила селекцију. Гласање се у Србији вршило у Ноћи истраживача 27. септембра 2019. године.
Имена која су добила највише гласова су "Власина" и "Морава", а предложило их је Астрономско друштво Нови Сад. Та имена имају јасну асоцијацију, инспирисана су једним од највећих речних система у Србији, Великом Моравом, која настаје спајањем Западне и Јужне Мораве, и Власином, као једном од највећих притока Јужне Мораве. Власина целом дужином од извора до ушћа протиче кроз Србију, а због малог броја индустријских загађивача рачуна се у једну од најчистијих река Србије.
Да ствар буде јаснија за оне који нису упућени у материју којом се баве астрофизичари планетарни систем "ВАСП-60" откривен је 2012. године и налази се у правцу сазвежђа Пегаз, а удаљен је 1.304 светлосне године од Земље. Открићем ових планета добили смо и ми небеска тело које се зове као наша највећа река и још једну мању планету именом њене притоке Власине. Астрофизичари појашњавају да је "Морава" жута звезда налик Сунцу, док је њен пратилац "Власина" гасовита планета попут Јупитера са упола мањом масом. За разлику од Јупитера, "Власина" се окреће око своје матичне звезде на око 100 пута краћем растојању.
Док Јупитеру треба скоро 12 година да обиђе један круг око Сунца, "Власина" направи круг око "Мораве" за нешто више од четири земаљска дана. Иначе, свака звезда има своје мале планете. Тако бар тврди већина научника који се баве феноменима свемира, тако и Мичел Мајор који је први открио и дефинисао егзопланете. Швајцарски астрофизичар са Женевског универзитета, не тако давне 1995. Године, објаснио је појам егзопланета. Егзопланета 51 Пегасис Б, названа је по сазвежђу коме припада- Пегазу. Ова планета удаљена је од земље 50 светлосних година.
Егзопланете су планете које круже око неких других звезда које нису Сунце. Већина њих су гасовити џинови, а мало је планета које су истог типа као Земља. То су планете које не припадају сунчевом систему. Истраживања указују да постоје од 200 до 500 милијарди звезда само у нашој галаксији. Млечни пут садржи више од 1000 милијарди планета. Негде око 100 милијарди је слично земљи – а у ту скупину спадају и Меркур, Венера и Марс - камене планете. Гасовити џинови, који су бројнији су и Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
У мају 2016. године НАСА је обавестила јавност да је њихов телескоп „кеплер“ открио 1284 нових планета, а процењује се да је међу њима око 550 каменитих. У насељиву зону спада 9 новооткривених, тако да до сада укупно знамо за 21 потенциално насељиву егзо планету, а најближа се налази на 11 светлосних година од нас.
У мају 2016. године НАСА је обавијестила јавност да је њихов телескоп “Кеплер” открио 1.284 нових планета, а процјењује се да је међу њима око 550 оних који припадају скупини каменитих. У насељиву зону спада 9 новооткривених, тако да је до сада укупно откривен 21 потенцијално насељив егзопланет, а најближи се налази на 11 свјетлосних година од Земље.
До данас је укупно откривено 3 422 егзопланета, највише захваљујући техникама посматрања. Најбоље су истражене оне егзопланете које су откривене комбинацијом већег броја техника. У процесу откривања ових свемирских тела користе се разне занимљиве технике, укупно пет их је до сад дало најбоље резултате.
– Звезду Мораву не можемо видети голим оком, али је можемо посматрати и мањим телескопима који могу да детектују звезде дванаесте привидне магнитуде. Небеске координате су јој такве да се види с наших простора у другој половини године. До сада смо детектовали само једну њену планету – Власину. Симпатично је то што није искључена могућност да се убудуће, прецизнијим мерењима открије више планета. За посматрање је специфично детектовати постојање планете, што се види у посебним условима када се дешава такозвани транзит, односно прелазак планете преко диска звезде – рекао је др Драгана Илић, професор на Катедри за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду, иначе члан Националне комисије за именовање егзопланета.
(извор информација Национална географија)