Европски викенд посматрања птица организује се ове године 1. и 2. Oктобра
Птице селице увелико у формацијски дефинисаним јатима напуштају територију Србије. Овај чудесан и опасан подухват догађа се два пута годишње – у пролеће када долазе на наша станишта и у у јесен када иду пут југа. Са подмлатком се враћају у станишта одакле су дошли да најаве пролеће. Отприлике једна од пет свих врста птица на свету се сели. Лако је уочљиво да имају предводнике који воде групу добро познатим путем и искусне летаче на крају колоне који мотре да се јато не оспе. Природа је уредила њихов долазак и одлазак, па ипак остаје недоумица шта их води правим миграционим путем – инстикт или памћење. Шта год да је непогрешиво слећу на одредишта, у повратку и одласку.
Кад оду с јесни, чим захладни и понестане хране, провешће тамо на југу зиму, на пролеће ће опет „спаковати кофере“ и доћи код нас где их чекају пробуђене мочваре, оживеле баре и шикаре... озеленеле обале језера и река нудећи им обиље хране и „удобан смештај“. Сваке године у том периоду, пред миграциони пут селица, организују се већ тридесет година заредом широм Европе и дела Централне Азије, викенди посматрања птица. То су догађаји који причињавају велико задовољство љубитељима природе, посебно заштитницима и познаваоцима птица. Догоди се да их по неко сазнање изненади, обрадује својим присуством ретке врсте птица на овим просторима, очарају призори дивље природе и птичији цвркут.
Викенд посматрања птица ове године се поклопио са почетком месеца октобра. На 27 локација у Србији, у познатим резерватима или парковима природе, 1. и 2. октобра биће организован „концерт у природи“, догађај који радује све поштоваоце птица. Обожаваоци и познаваоци птица могу да уживају посматрајући их у природним стаништима, размене искуства са колегама стручњацима и орнитолозима, науче нешто ново или просто уживају у призорима који им се ретко пружају осим у оваквим приликама.
У Србији у Европском викенду посматрања птица коју организује Друштва за заштиту и проучавање птица Србије сваке године учествује око 1000 људи. Излети се овог пута организују у познатим резерватима или парковима природе попут Засавице, Великог блата, Тикваре, Царске баре, Русанде, Јегричке, Горњег подунавља, али и ван заштићених подручја у урбаним срединама попут Футошког или Каменичког парка у Новом Саду, на Нишави у Нишу или у парку у Дероњама. Свакако, постоји могућност да се индивидуално организују групе посматрача који ће по својој вољи и сопственом програму посетити у овом периоду станишта крилатих божјих створења и провести дан са њима.
Ово је иначе период године, на почетку јесени, када милиони птица напуштају Европу и селе се на југ ка својим зимовалиштима. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и BirdLife Европско партнерство овај догађај организују од 1993. Током тридесетогодишњег периода колективног посматрања птица организовано је више од 45 хиљада излета са око 1,3 милиона посматрача широм Европе и Централне Азије.
Општи циљ Европског викенда посматрања птица је подизање свести о угрожавајућим факторима током гнежђења, миграција и стању успутних станица као и прикупљање неопходних информација о зимовалиштима у Малој Азији, на Медитерану и у Африци. На миграторном путу птице се суочавају са великим притисцима, а најозбиљније су климатске промене, нестанак станишта и страдање од електроводова при слабој видљивости, колизије током пут... Неретко, неке од њих не стигну да слете на одредиште, постају жртве лова и нелегалног хватања и држања птица.
На овогодишњем Европском викенду посматрања птица учествују 33 партнера BirdLife породице на територији Европе и Централне Азије. Подаци сакупљени на свим местима о броју излета и учесника као и о броју врста и јединки птица, новим и занимљивим запажањима, променама које су уочили биће доступне на страницама www eurobirdwatch.eu и на FB страници.
Паралелно са овим догађајем чланови друштава за заштиту птица сваке године обележавају Светски дан птица селица који има за циљ да нас подсети да је неопходно да појединци и друштво покажу већу бригу и интерес за очувањем птица селица и њихових станишта. Ово је такође начин да се скрене пажња на претње са којима се птице селице суочавају у природи, проговори о њиховом еколошком значају и успостави благотворнија међународна сарадња у циљу очувања и заштите угрожених и ретких врста птица.
Светски дан птица селица први пут је обележен 2006. године. Кампања коју су подржале Уједињене нације покренута је у Кенији, а с годинама је постала све популарнија. Недавно је постигнут договор о томе да се Светски дан птица селица обележава на глобалном нивоу два пута годишње − друге суботе у мају и прве недеље у октобру, у складу са цикличном природом миграција. У поменутим терминима прослава посвећена птицама и људима, њиховој вези и спрези, се одржава у свим деловима света.
„Повезаност међународних асоцијација за заштиту птица је од суштинске важности за миграторне врсте, као и за разне еколошке функције. Она описује природно и неопходно кретање врста и ток природних процеса који одржавају живот на планети Земљи. Живимо у доба када се милион врста суочава са ризиком од изумирања, па је повезаност постала главна тема када говоримо о биодиверзитету и одрживости. Миграторне врсте се крећу широм света на различите начине − трчећи, пливајући или, у случају птица − летећи, повезујући земље, људе и континенте својим селидбеним путевима.
До ових миграција може доћи само у случају ако су животињама доступна различита станишта на која рачунају током својих селидбених путева. Ови путеви превазилазе државне границе, националне планове и приоритете очувања било које појединачне државе. Птице селице повезују државе, док је за њихово очување потребна сарадња између земаља која превазилази државне границе.
Путеви којима се крећу птице селице повезују различита станишта. Те дуге путање које птице прелазе често подразумевају и прелетање негостољубивих терена, попут пустиња и отворених мора. Погодна станишта за презимљавање, као што су одморишта и миграционе станице, пресудна су за опстанак ових птица. Еколошка повезаност ових локалитета важна је за преживљавање птица селица, иако им прети губитак и деградација станишта.
Нестанак или деградација кључних миграторних станица за птице селице може изузетно неповољно да утиче на шансе за њихово преживљавање, као и да доведе до дефрагментације која може имати разарајући ефекат на популацију. Друге постојеће претње, као што су тровање, неодржива употреба, судари са изграђеним објектима и климатске промене такође негативно утичу на птице селице широм света“ – стоји у саопштењу Светске организације за посматрање птица BirdLife International.
Светски дан птица селица обележава се сваке године са циљем да се подигне свест о потреби за очувањем птица селица и њихових станишта. Показало се, на основу резултата у претходном периоду, да овакве активности имају глобални значај и да је ефикасно средство које помаже у подизању глобалне свести о претњама са којима се суочавају птице селице. Ставањем акцента на угрожене врсте птица подигнута је свест грађанства о њиховом еколошком значају и потреби међународне сарадње у њиховом очувању.
Све ове активности се такође могу предузети у било које доба године али зато што је циљ да се у исто време на различитим местима света скрене пажња на значај птица и њихову угроженост, манјифестације овог типа се одвијају истовремено у мају и октобру. На наки начин су самити посвећени птицама и природи, очувању здраве средине и заштиту врста које је сам бог створио по правилно уређеним закитостима у природи. То је време када су птице најактивније – путују с једног краја света на други, прелазе велике раздаљине, излажу своја јата великим искушењима и опасностима.
Сеоба птица је природно чудо. Птице селице прелете стотине и хиљаде километара како би пронашле најбоље еколошке услове и станишта за исхрану, очување врсте и узгој младих. Када услови постану неповољни, време је за птице да траже регије у којима су услови бољи. Већина птица мигрира из северних предела у јужна зимовалишта. Птице селице лете брзо и на велике даљине. Њихово путовање је често исцрпљујуће, током којег иду до својих крајњих граница.
Вековима се поставља питање како птице селице могу да се крећу тачном путањом. Стручњаци кажу да се оријентишу према Сунцу током дана, према звездама ноћу и према геомагнетном пољу у било ком тренутку. Бирају коридор који се обично пружа дуж великих река зато што им је доступна вода и храна и вероватно зато што памте путању којом су се кретали у одласку или повратку. Миграција је опасно путовање и укључује широк спектар претњи, често узрокованих људским активностима. И колико год су људи и њихове навике у различитим земљама разнолике, толико су разноврсне и претње са којима се птице суочавају током вишедневног маратонског путовања. Понеке од њих за једну седмицу пређу више од 11.000 километара.
Ова путовања су људи птицама знатно отежали загађеним водама, лов на ова недужна створења, урбанизацијом обала, далеководима, високим грађевинама које им се препрече на путу. Гладне и исцрпљене често када стигну на своје одредиште, открију да је оно већ уништено људским деловањем, пољопривредом или урбанизацијом. Неке од њих се прилагоде новим условима, већина посустане од немоћи.
Летење на велике даљине укључује прелазак многих граница између земаља са различитим политикама заштите животне средине, законодавством и мерама заштите. Очигледно је да је међународна сарадња међу владама, невладиним организацијама и другим заинтересованим странама потребна птицама и људима. Зато је неопходно пвезивање и сарадња на свим новоима како би се очувала разноврсност птица селица.
У последње две године орнитолози су, пронашли још четири врсте птица које су по први пут забележене у Србији. Тако је на језеру Русанда код Зрењанина у септембру 2019. откривена тробојна лисконога, птица пореклом из Северне Америке. У јануару 2020. на Дунаву недалеко од Новог Сада посматран је жутокљуни морски гњурац који је вероватно долетео из далеких тундри северне Азије или Северне Америке. На језеру код села Карајукића Бунари на Пештеру у јуну 2020. боравио је азијски златни вивак пореклом из тундри источне Азије или Аљаске. Почетком октобра 2020. јавност је обрадовало откриће сибирске плаворепке у Националном парку „Тара“. Ова малена птица певачица гнезди се на северу Европе и Азије.
Механизми који покрећу миграционо понашања варирају и нису увек у потпуности јасни. Сеобу може покренути комбинација промена дужине дана, нижих температура, промена у залихама хране и генетске предиспозиције. Биолози, научници, људи који су држали птице у кавезима приметили су да миграторне врсте пролазе кроз период немира сваког пролећа и јесени, непрекидно лепршајући према једној страни кавеза. То је још један разлог зашто је тешко посматрати птице у кавезу и зашто се каже слободан ко птица.
Није све у летењу
Птице нелетачице, попут пингвина, се такође селе. То је случај аделијског пингвина, за кога се зна да сваке године пређе у просеку 13.000 км, пратецћи сунце полази из гнездеће колоније до места на коме зимује у области Ross Sea of Antarctica и назад.
Током зиме сунце не излази јужно од Антарктичког круга – то представља изазов за ове пингвине који морају да имају приступ мору да би се хранили морским рачићима. Њихово решење је да наставе да ходају до ивице леда, која се током хладног периода године непрестано шири.
У пролеће остају уз ивицу док се лед повлачи. Упркос негативним прогнозама заснованим на негативном утицају климатских промена, њихова популација се повецћава, нарочито на истоку Антарктика, где се вецћина ових пингвина гнезди.
