Врапци џивџани на моравском коридору
Врабац, код нас познат као покућар, или домаћи врабац је најмногобројнија врста птица Европе, самим тим и ових наших простора. Укупна бројност популације на европском континенту, на основу података IUCN Црвене листе, износи између 130 и 270 милиона јединки. Као грабљивиџце отимају туђи стамбени простор и претстављају праву мору за ласте и плаве птице. Ипак, спадају у угрожену врсту птица станарица код нас и у свету.
Колоније врабаца срећу се дуж моравског тока и изван воденог пространства највеће српске реке у великом броју током целе године. Не одлазе, гнезде се и деле судбину човека и у суровим условима кад природа замре. Гмижу по земљи у потрази за граном, лете ваздушним простором изнад грања и кућа, зауставе се да одахну. Гласни су и неуморни у чаврљању. Ако их тада приметите помислите да су уморни и гладни. Поклоните им мало пажње - због вашег добра и равнотеже у природи.
Да не бисмо били неправедни према најмногобројнијим житељњима моравског пространства поменимо у овом нашем обраћању природи и врабце – веселе џивџане који праве равнотежу у ланцу исхране поморавског ареала. Професор др Иво Ђиновић, пољопривредни стручњак из ових крајева, упозорава да их чувамо да би нам дуже трајали, чистили уместо нас животни протор и одржавали равнотежу у еко систему.
- Њихова борба за опстанак је веома тешка. Несавесни људи их убијају ваздушним пушкама. Лове их сове и њима сродне грабљивице. На њиховом удару су и сенице, канаринци, голубови и гугутке, а у шуми и грлице. Врабаца је све мање, а инсеката све више – каже творац многих нових сорти повртарских култура и додаје:
- Посматрао сам врапце на парцели са грашком у цвету. Хране се жишцима и лисним вашима. Зелене лисне ваши се масовно размножавају на лишћу воћака, најпре код брескве и шљиве. Један врабац поједе по стотину лисних ваши дневно. Када коровске биљке донесу семе, као што је дивљи просо, јато врабаца се храни тим семеном. Због тога ја свако јутро храним врапце мрвицама хлеба. Имају један жбун у коме се крију од сова. Храните врапце и помозите очувању здраве природне средине. Мало сувог хлеба остављајте по двориштима и терасама. Врапци ће вам то многоструко вратити.
Др Ђиновић додаје још неколико савета налик молитви за врапце. Поставите неки плитак суд са водом где ће врапци да се купају и пију воду.
- Биолошки закони су универзални за сва жива бића тако и птице воле чисту воду. Ако видите врапце да кидају гранчице зимзелена тује и носе их испод олука, не љутите се на њих. Они ову зелену биомасу полажу испод гнезда. Наталожена маса се "упали" дејством такозваних термогених бактерија које при размножавању ослобађају топлоту. На овакав начин "упаљена" биомаса греје јаја у гнезду док мајка одлази у природу да се храни.
Да врапци нису паметни и сналажљиви, одавно би изумрли.
Пољски врабац је врста врапца која се незнатно, по боји перја и величини, разликује од сродних врста. Блиски је рођак врапца из града. Неретко се меша са домаћим врапцем, али ради се о потпуно различитој врсти и фенотипски су прилично различити. Оба пола су слично обојана, а младе птице су тамнија верзија одраслих. Станишта им се налазе у Европи и Сибиру и у неким деловима Азије. Немачки досељеници су их пренели у Аустралију и САД.
Врабац достиже дузину од 12,5 до 14 центиметара са распоном крила од око 21 центиметар, тежина му достиже једва 24 грама, што је за десет процената мање него код градског рођака. Глава пољског врабца је кестењасте боје, на образу има тамну флеку тамније нијансе у облику бубрега, крила су му браон боје са две беле пруге, а ноге бледе браон. Ово је врабац који се по перју не разликује међу половима, чак и млади врабац подсећа на одраслог. Посљски врабац нема праву песму, али његови вокали укључују серију позива које шаљу неспарене птице, мушкарци удварачи. Остали гласови се користе у друштвеним контактима.
Врабац се претежно храни семенима и зрнима које нађе на терену. Једе семена корова. Храни се и бескичмењацима, посебно током сезоне парења, углавном инсектима, стоногама, пауковима. Одрасли користе различите мочваре у потрази за пленом да нахрани младе. Домаћи врапци су веома агресивни око отимања места где ће се гнездити и често насилно уништавају гнезда претходних станара, а понекад директно граде сопствено гнезда на постојеће, у којем се налазе живи птићи. Ласте и птице из рода плаве птице су посебно осетљиве на овакво понашање.
Пољски врабац се гнезди двапута годишње од марта до јуна. Иако се повремено размножава на усамљеном дрвећу, најбоље место за размножавање је гомила дрвећа с великим бројем рупа које омогућавају прављење гнезда израђених од траве, памука и сламе. У гнезду се налазе 5-6 јаја. Из њих се излегну млади врапци з 12-13 дана, а прво перје добијају за 15-18 дана.
Постоји неколико разлога због чега се смањује број ових птица. Један од изненађујућих је и увођење безоловног горива, које при сагоревању ослобађа високо отровн једињења, као што је метил нитрит.
