Велика биолошка разноврсност у приобаљу највеће српске реке
Богат биљни и животињски свет чине Мораву још привлачнијом за живот на њеним обалама и још занимљњивијом за посматрање њеног лењог тока кроз широку поморавску равницу
Рибе, мекушци, плашташи, водоземци и гмизавци, птице певачице, лептири и двокрилци господаре воденим, ваздушним и травнатим простором дуж читавог водотока највеће српске реке у којој се огледа све што расте, гмиже, плива и промиче крај ње пратећи њен успорени ток ка Дунаву. Богата биљна и животињска разноврсност красе јој корито и обале, живописни летећи створови, распеване птице, шаролико растиње празник су за очи, лењи ток умирујући за заморене душе које би да оставе у њеним водама све бриге и тегобе које су донели са собом надајући се душевном миру на растанку.
Ако је ауто-пут артерија поморавског дела српске државе, онда је Велика Морава њена вена. Можда је и обрнуто. Тешко да би се тако нешто могло на ,,кантар” измерити. За разлику од главног друма, кога су креирали људи ,,крива” Морава је вековима покушавала саму себе да исправи, трагајући за најкраћом трасом ка Дунаву. То је увек била и биће њена једина и вечита тежња, ни сама не слутећи да се све око ње и у њој мења. У давна времена од Сингидунума до Наисуса могло се доћи за седам дана хода. До Велике Плане из оба смера на половини пута, за три до четири дана.
Током вишевековне историје два велика српска града, Београд и Ниш, су се постепено ,,приближавала”. У моравској долини на деведесетом километру од ондашњег утврђења на ушћу Саве у Дунав, и 41. километру од некадашњег насеља Хореум Марги, столећима након распада Римског царства, формирана су многобројна насеља око Цариградског друма. Једно од њих на ушћу Јасенице у Мораву, на плодном пространству „великог пландишта“. Иако одувек по броју становника мало насеље, касније варош, име у називу насеобине на ободима Поморавља и Шумадије указује на то да се ради о великом месту – Велика Плана. Модеран ауто-пут који најкраћом линијом повезује два поменута велика српска града из античких времена, пролази кроз Велику Плану, и дели путну линију у односу 45 напрема 55 процената. Прилично велика насеобина је савременом саобраћајницом подељена на два мања дела у истом односу. То су равничарски (поморавски) и брдски (шумадијски). Најнижа кота је у уз саму Мораву, та тачка се налази у селу Доња Ливадица на потезу Греда, на надморској висини од 82 метара.
И као што описани несразмерни проценти заједно чине једну целину, тако је и Велика Плана јединствена регија саткана од разичитих чари. Дарови природе су очито права радост за очи и душу савременог човека. Шта је у малом месту по имену Велика Плана велико? Велика је љубав мештана према ономе што им је од Бога даривано и ,,велика” је биолошка разноврсност.
Воденични каменови одавно не брује. Виле, утваре и остала митска бића налик ђаволима и вилењацима одавно нико није срео, па су и приповедања о њима све ређа. Ипак, у њој и око ње за сопствени продужетак врсте су се избориле и опстале бројне биљне и животињске заједнице, тако да ова прича коју поткрепљује чињеницама и обиљем података др Слободан Ивић и без претходно поменутих митских створења има своју лепоту и драматику, самим тим и публику.
Као страствени биолог и признати орнитолог класирао је сва жива бића у моравској долини по родовима и врстама. Захваљујући њему знамо да је овде станиште готово свега што лети, гмиже, плива и хода већим делом Србије. Мекушци при самом дну таксономске категорије су важна компонента акватичних заједница, тако и ове. Они су најчешће водене животињице чије је меко тело смештено у чврсту кречњачку љуштуру која је свакако најзначајнија карактеристика ове врсте бескичмењацима. Представници овог типа животиња у води Велике Мораве су речне шкољке и ако се појави израз чуђења приликом изношења ове чињенице, поуздано се зна да их има.
Последњих деценија, од када не увире у водотокове Мораве и њених притока индуистријски отпад у огромним количинама из периода соцреалистичког развоја државе, редовни су житељи на попису живња с дна реке. Речни пужеви су лоцирани у водама Морава и преко песка експлоатисаног са њеног дна и препознати као локвин пуж, а од копнених пужева сасвим сигурно се могу пронаћи виноградарски пуж и шумски сиви пуж. Честа појава поред реке су и купасти пужеви.
Највећи број претходно наведених мекушаца нема народно име, нити српски стручни назив. Овим безименим створовима у прошлости није придаван велики значај. Међутим, они заслужују научну и медијску пажњу зато што су битна карика у очувању и стабилности постојећег биодиверзитета. Када су готово нестали са ових простора знало се да је вода загађена а живи свет угрожен због хемикалија, отрова и разноразног отрова који им угрожавају опстанак. Од зглавкара треба напоменути присуство дунавског рака, ретких примеррака речних сапутника Мораве у периоду када је било упутно и купање у њеним водама. Др Ивић потврђује присуство ових кракатих створења и упозорава да иако је постојала сумња ипак треба ову чињеницу прихватити као проверену истину.
Велике речне немани вам не могу наудити дуж целе водене магистрале, упозорава нас описујући чињенично стање на Морави страствени биолог. Међутим, због ситних створења морате бити обазриви, јер инсекти попут комараца и ројеви стршљена итекако могу да вам нашкоде. За разлику од инсеката из реда опнокрилаца солитарне пчеле, оне које боље опрашују од других, бумбари и осе из породице веспидае немају агресиван карактер, али их свакако не треба потценити. Земљиште око Велике Плане обилује засадима багремових шума па је ово идеално подручје за рану пашу ,,домаћих” медоносних пчела
.
Са порастом температуре у првим пролећним данима, нису само пчеле активне, буде се лептири и преостали ситан живаљ. Два пара шарених крила склапњних у облику ћерамиде на српским крововима, појављују се у раним јутарњим сатима и нестају са заласком сунца. На овом подручју уочени су ројеви шарених летача препознати као пругасти једрилац, ластин репак, обични млинар, велики купусар, мали купусар, шафрановац, лимуновац, пегавац, адмирал, дневни пауновц, слезов скелар, шаховничар, клинаста скривалица, лажна скривалица, обична нимфа, стооки плавац.
Листа није коначна. Ту је и обична седефица, риђи скелар, бело оцило, модрооки сатир, различков шаренац, црноносни шаренац, обични једрењак, жиличасти купусар, слезов пиргавац, зелени чипкавац, велики дукат, мали преливац, обични плавац, краткорепи плавац, шумска скривалица, копривар, обични смеђаш, развигор, пламени шаренац, киринија, чкаљевац, наранџасти репкар, сенкар, мали дукат... Права поезија од лептира – симболичних, романтичних имена још лепших боја и чуднијег изгледа. За познаваоце природе су право царство лептира, за обичне посматраче лепршави шаренолики летачи који дугиним бојама романтичним посматрачима пружају призор за уживање.
И зорица у време цветања биљака украси растиње уз Мораву, придруже јој се краљев плашт, слезов скелар, ускршњи лептир, ђурђевдански лептир, шумска риђа, обрубљени плавац, балкански купусар, дивизмин шаренац, дебелоруби ливадар, карирана седефица, дугорепи плавац, велики окаш, сребрна седефица, глоговац, јужни чипкавац, јасичар, тамни скелар и многи други. На основу претходног списка може се закључити да ово подручје није у потпуности истражено, стога би се могло означити као права ризница за истраживаче.
