Морава је богата разноврсним биљним и животињским врстама
Богатство и разноликост биљног и животињског света у долини Велике Мораве и њеним водама задивљује биологе и љубитеље природе. Неке ретке врсте могу се наћи у њеном ареалу.
Овом темом бави се др Слободан Ивић, стоматолог по професији, биолог и љубитељ птица, добар познавалац биљног и животињског света на нашим просторима. Као страствени орнитолог и признати стручњак у овој области члан је бројних националних и међународних организација и друштава проучавање и заштиту птица и природе. Аутор је на стотине текстова које објављује у светским часописима, значајан допринос дао је у раду на Другом европском атласу птица гнездарица (ЕBBА2) и на Атласу птица гнездарица Србије.
Од њега сазнајемо да се у водама Мораве крију неке заштићене врсте риба, да у њеним шумама и шикарама има ретких и угрожених врста птица, да се на овим просторима могу наћи неке биљке и животиње којих нема у другим крајевима Европе и света. Морава и њен положај примамљиво су станиште не само за станарице већ и за птице скитнице и селице. Важна је успутна станица за птице селице које се крећу дуж моравско-вардарског миграторног коридора и привремени су дом неких птичијих врста које се срећу на просторима далеко од Србије.
Велика Морава у својим дубоким вировима пружа сигурност мистериозним неманима. Страствени риболовци ће о њима испредати фантазмагорије. Биометријским мерењима је утврђено да сомови у Великој Морави могу бити тешки око 55 кг и мало дужи од 2 метра. Клен, шаран, смуђ, буцов, скобаљ, мрена и штука вековима живе у хармоничном хијерархијском поретку са сазнањем да већа риба увек може да поједе мању. За сада успешно одолевају ,,убаченим страним елементима” попут амура, белог толстолобика, бабушке, сунчице и америчког патуљастог сома, познатог риболовцима под именом цверглан. Наведене алохтоне рибе се углавном хране фитопланктонима и алгама, али Морава је велика, па хране има у изобиљу.
На Великој Морави одавно не плутају скеле, јер је скелеџијски занат изумрео. Међутим, док шетате поред реке у околним ,,барама” можете посматрати барске корњаче како крстаре воденим површинама. За разлику од скелаџија, оне опстају вековима на овим просторима и представници су једне од укупно две слатководне врсте корњача које живе у Европи.
Рибарица припада змијама које насељавају речне токове. Врста која је њој слична је белоушка. Белоушка или барска змија се углавном храни водоземцима. Обични смук је прилично мирна змија и лако се навикава на присуство човека, па је честа у близини близини реке и у самим насељима. Степски смук има статус заштићене врсте и насељава сува станишта отвореног склопа у појасу храстових шума и шумостепа. Иначе, на овом подручју нема налаза отровница.
Уз жилу куцавицу поморавског еко-система, у којој се на територије наше општине уливају њене две притоке, река Јасеница и река Рача, налази се и обиље других облика полустајаћих или стајаћих вода. Има канала, мртваја, бара, док се вештачка језерца скоро свакодневно формирају или нестају на местима где се врши експлоатација шљунка. На једној од таквих локација се може чути оглашавање патке њорке, која се налази на списку угрожених врста. У непосредној близини налази се локалитет познат плањанима под именом ,,Бабина вода” где је евидентирано дугогодишње гнездилиште колоније гакова. Поред поменуте ноћне чапље, на овим локалитетима могу се посматрати и друге барске птице попут чапљице, сиве чапље, велике беле чапље, мале беле чапље, барске коке, лиске, малог гњурца, великог ћубастог гњурца, патке глуваре, звиждаре, крџе, водомара, великог и малог корморана и бројне друге врсте птица.
Морава, њен положај, правац на европском континенту, и околна подручја су од великог значаја не само за станарице већ и за птице скитнице и селице. Она је важна успутна станица за птице селице које се крећу дуж моравско-вардарског миграторног коридора. На самом излазу из града на путу до речног корита, а у зависности од годишњег доба могу се посматрати: црноглава стрндарица, соко ластавичар, вивак, трстењак рогозар, трстењак цвркутић, сива мухарица, цврчић поточар и жути вољић.
Иначе, каже Ивић, од ретких врста на европском континенту, очувани пасторални предели врве од песме и боја разноврсних јединки птица, па ,,бирдвочери” могу уживати у посматрању виноградске стрндарице, сивог и русог сврачка, пиргаве грмуше и ћубасте шеве.
Морава је стециште и утошичте многобројним животињама из реда сисара. Трска, шевар и друго ниско растиње обезбеђују сигурно скровиште. Аутохтоне биљне врсте, бела врба, бела топола и црна топола су концентрисане око велике реке, док у вишим пределима поред багрема има и листопадних шума које чине храстово и буково дрво. Под дејством поветарца лишће у овим омањим шумским комплексима мами истраживаче, путописце, меке, танане душе које разнежи оволика лепота на једном месту.
Ово је прича о месту где се спајају поморавље и шумадија, где се спаја и неспојиво, а виђена из угла и ,,пера” доктора стоматологије по стеченом звању, а биолога по свом личном опредељењу. А биолошка тема не би имала бајковито казивање да није инспирисана и свесрдно потпомогнута од дечака по имену Михајло. Ово је истовремено пример како родитељи својим поступцима и интересовањима буде жељу код својих потомака да и они буду љубитељи и чувари природе. Они нас уче и подстичу да код млађег нараштаја будимо жељу да упознају тајни свет малих животињских заједница који још увек није у потпуности проучен. „У малом, а названо великим местом, има много великих неживих и тако малих, а живих светова. Они одолевају времену, и сваки од њих има своју живописну и дирљиву причу коју ће можда поверити баш вама- каже др Ивић упућујући позив свима да осмотре свет око себе, упознају га, заволе и пожеле да га заштите од свих штетних утицаја који могу пореметити његову равнотежу.
Стручњаци за изучавање птица често бораве на овом пшодручју. Последњих година у више наврата међународни тимови у сарадњи са нашим орнитолозима и стручну помоћ др Ивића дошли су до нових занимљивих података. Посматране су у пролеће, током лета и пре сеобе селица бројне врсте птица, а за неке од наведих врста је по први пут научним приступом доказано да се гнезде на теренима наше општине. Међу њима су виноградарска стрнадица, црноглава стрндарица, патка њорка, соко ластавичар, вивак, трстењак рогозар, трстењак цвркутић, сива мухарица, цврчић поточар и жути вољић. Једном приликом, када је у тиму била екипа орнитолога из Швајцарске, потврђена је и колонија гакова након 20 година када се мислило да је квакавац из породице чапљи у потрази за бољим стаништем напустио наше крајеве.
Природњаци приликом оваквих посета долини Велике Мораве буду задивљени лепотом природе и одушевљени нашим, још увек очуваним и богатим пасторалним пределима који врве од различитих врста птица, међу којима су неке којих више нема на европском континенту, или су права реткост на неким заштићеним стаништима. Истовремено су били разочарени призором бројних дивљих депонија, непопштовањем природе од стране човека и занемаривањем природног блага коме многобројне врсте птица дуж моравског коридора доприносе лепопти и дају целокупном окружењу још већи значај. Поуздан је податак да је избројано на овом терену Велике Мораве и делова око Копорина и Јасенице међу неколико хиљда јединки станарица и селица 135 врста птица.
