Глобално отопљење угрожава воде Србије
Морава је овог лета на историјском минимуму. Дуж читавог тока формирани су спрудови на речном корито, виде се остврвца а биљни и животињски свет угрожава мањак кисеоника
Водостај река овог лета у Србији и свету је веома низак, у неким подручјима на историјском минимуму, а у малим водотоцима корита су сасвим пресушила. Велика Морава је у августу на историјском минимуму све до Љубичева. Разлог су мале количине падавима и веома високе температуре које нас прате током целог лета. Према информацијама Хидрометеоролошког завода повремени пљускови на неким локацијама само привремено повећавају ниво воде који се већ након 24 сата услед тропских врућина поново спушта до најниже коте и количину воде враћа у пређашње стање. Оваква хидрометеоролошка ситуација утиче на живи свет и доводи биљке и животиње речних водотокова у ситуацију да се боре за преживљавање. Дуготрајна суша и високе температуре формирале су острва и острвца на највећој српској реци кроз читаво Поморавље, чини се да је реку могуће прећи дугим корацима без опасности од утапања.
Када су реке на граници течења количина кисеоника у њеним водама лагано се смањује што има пресудан утицај на живи свет око ње и у самој води. Због дефицита падавина ситуација се неће битније променити све до септембра када се очекује већа количина кише и пораст река. Дуготрајна суша и високе температуре формирале су острва и острвца на највећој српској реци кроз читаво Поморавље. Вода је, на већини места црна од распаднутих алги и биљака, река је успорена, а на неким местима личи на бару. На речном кориту формирали су се су спрудови који отежавају пловидбу чамаца.
Када је у пиатњу температура воде у рекама Србије овог лета су уједначене и прилично високе, крећу се између 28 до 29,8 степени. Видна стагнација је израженија на мањим и средњим рекама које практично не могу да отичу, јер су на биолошком минимуму, што значи да је у опасаности биљни и животињски свет због мањег кисеоника.
Ретке падавине у неколико наврата, не веће од 30 до 70 милиметара кише по квадратном метру, доприносе побољшању пољопривредних култура, одржавају у животу усеве и биљке у природи, али не утичу у великој мери на побољшање хидролошке ситуације у земљи. Освежење је краткотрајно, а опадање нивоа је извесно чим престану падавине и сунце исуши преосталу малу количину влаге из плитких корита. Суша као елементарна непогода је појава која се понавља последњих година и још више доприноси готово трагичном изгледу река. Тужни призори, исушена речна корита, мутне воде, лењи спори ток, пожутело растиње усред лета, упозоравају на еколошке катастрофе које су могуће у још већој и драстичнијој мери у наредном периоду уколико се стање на планети не промени и човек не предузме мере заштите водотокова и читаве природе.
Србија је земља са недовољно властитих вода за све потребе у будућности, наведено је у Просторном плану Србије. Најбитнија је, свакако, вода за пиће, али ништа мање важна и вода за основне животне потребе, наводњавање, индустрију, расхлађивање на високим температурама, одржавање хигијене. Према извештају Уједињених нација од пре десет година Србија је на 47. месту од 180 држава у свету, када је реч о водним ресурсима. На основу тога, може се закључити да наша земља није сиромашна водама и није драстично угрожена. Међутим, већи део вода у Србији чине транзитне воде, док је домицилних вода значајно мање - Велика Морава и њене притоке су главни домаћи водни ресурси, а реке овог слива су углавном мањи и средњи водотоци.
.
Са све приметнијим климатским променама и деградацијом животне средине угрожавамо не само површинске токове већ и подземне воде. А последице могу бити катастрофалне. У приобаљу Мораве готово сви градови и општине који гравитирају највећој српској реци имају изворишта, рени бунаре које експлоатишу више деценија за потребе житеља кроз водоводну мрежу и фаберике воде. О томе како газдујемо водним ресурсима, бринемо ли на прави начин о водоизвориштима, где су лоциране бушотине за напајање водом градова и насеља, не воде се интензивни разговори на највишим нивоима осим када нас погоде елементгсарне непогоде у виду суше или поплава. Нема правих одговора ни на питања зашто смо запустили канале за наводњавање, зашто уређујемо обале река и речица, чистимо канале и потоке тек кад нас изненади поплава. Ни тада се посао не заврши до краја. Ради се по етапама, већи део одлаже за наредни период и нека боља времена која никако не долазе сама од себе.
Како истиче, Жикица Новаковић, директор Фабрике воде у Трновчу, која дистрибуира пречишћену воду за пиће житељима општина Велика Плана и Смедеревска Паланка, ниво воде у бунарима на изворишту око Мораве се значајно спустио испод уобићајене црте због чега се током лета грађани упозоравају на рационалну потрошњу. Несташица није било, нема ни рестрикција али би штедња могла да да резултате све док се ниво воде у бунарима не врати на пређашњи ниво.
Овог лета упозоравајуће слике стижу и са Дунава и Саве. Отежана је пловидба и танспорт робе овим рекама, изронили су из речних дубина остаци потопљених ратних бродова које су Немци при повлачењу Дунавом пре Ђердапа поринули у воду. У Новом Саду на Штранду где је пешчана плажа проширена за 20-30 метара због ниског водостаја купачи се брчкају и ходају скоро до половине Дунава. Лабудови се брчкају у блату, птице изнемогле од суше успориле летове. Све посдсећа на еколошку катастрофу широких размера која би могла да се догоди наредних година са још тежим последицама.
Чувајмо природу да нам дуже траје, порука је коју упућују еколози света позивајући човека да на време спречи нестајање угрожених биљних и животињских врста зато што су нам воде загађене, а атмосфера презасићена штетном мисијом гасова због којих је све више облака и све мање кише.
