Причом и сликом кроз прелепе пределе тока највеће српске реке
Тешко је објаснити како ми житељи насеља које гравитира реци видимо Мораву, зашто је волимо и шта чинимо за њу да нам дуго траје. Немамо ни јасну представу шта чинимо да и даље буде део наших живота, нашег постојања, понос свих нас, зашто остаје место коме се увек враћато радо и с чежњом ма где били и ма куда нас пут кроз живот водио. Морава, упркос свему, увек остаје наш ослонац, наше уточиште, извор енергије и радости свих нас које повезује својим током и вечним постојањем...
Кад се родиш и одрастеш поред реке увуче се жубор воде неприметно у твој живот, њен ток остаје део твог крвотока, постаје неизоставни пратилац свега што ти се догађа и вечно остаје део тебе. Ако је напустиш на кратко у потрази за другим местом које ти даје нови живот, остави у теби неизбрисив траг, вечну ватру и жељу да јој се вратиш макар на кратко да провериш да ли је иста као пре или напредује као твој живот. Зато ће ове приче о Морави имати топлину људске душе, одисаће носталгијом колико и жељом да се што више оприча, опише, ослика са свих страна – као извор живота, дар природе, вечна инспирација, врело живота богатог биљног и животињског света. Ми Плањани стављамо је на трон који припада сваком ко се избори за место у нашем срцу зато што је неоспорно неизоставни део нас.
Уцртана је на географским картама, дестинација је за лов и риболом, весла спортских и рекреативних пловила секу јој воде, рибари је посећују током целе године, дуж њених обала граде се туристички објекти, деца је изучавају у свету природе и оквиру наука које доприносе очувању њених природних лепота и станишта живог света. О Морави су испеване бројне песме, тема је историјских романа, књижевних дела, популарног штива, повод научних радова, предмет посматрања љубитеља природе и целокупног живог света... Односи својим током тугу и неспокој, доноси радост живота многима који пожеле да споје своје мисли са њеним обалама. И тако би могло у бесконачност да се пише шта све Морава даје, доноси, нуди, одузима и поклања... 
Кроз Велику Плану Морава тече лењо, не меандрира као својим првобитним током, плави кад сакупи воде са Рудника, са југа и запада Србије. Рашири корито и избаци наплавину дуж њива и плодних ораница. Укротити се неда. Нема више скела. Оне некадашње, којима су се превозили са једне обале на другу ратари, запрежна возила, сељаци на пијаце, ђаци у школе, више не постоје. Ни као остаци историје, музејске вредости. Престале су да бродаре последње средином прошлог века. Најдуже је трајала код Трновча и Старог Села, а оном која је повезивала Орашје и Ливадицу, допловио је у Србију из Бесарабије Карађорђе пред смрт. Док шетате поред реке у околним ,,барама” могу се посматрати барске корњаче како крстаре воденим површинама. За разлику од скелеџија, оне опстају вековима на овим просторима и представнице су једне од укупно две слатководне врсте корњача које живе у Европи.
Морава као најдужа српска река протиче готово кроз половину територије опшине Велика Плана, скоро 40 километара њеног воденог пута пролази кроз насеља Марковца, Новог и Старог Села, Доње Ливадице, Великог Орашја, Савановца, Трновча, Милошевца и Лозовика. Заобилази једнино Крњево и Крушево, а далеко је од Ракинца, Радовања, Купусине и Бресја.
Године 1969. код села Лозовика, са дна Велике Мораве извучен је стари чамац дужине 12 метара, пречиника један метар. Био је прекривен муљем и тако конзервиран сачуван је од труљења и пропадања. Пренет је код цркве Покајница у Завичајни музеј општине Велика Плана. Чамац је заштићен и покривен надстрешницом, доступан посетиоцима. Научна анализа над њим није извршена због чега се не може поуздано утврдити време настанка. Чамац је уствари дуго храстово дебло издубљено нагоревањем, а претпоставља се да потиче из доба досељавања Срба на Балкан. То потврђује да је река била један од значајнијих водених путева досељеника и староседелаца на полуострву.
Очување биолошке разноврсности, спречавање и успоравање нестајања и угрожавања биљних и животињских врста и њихових природних станишта као основних компоненти генетског, специјског и екосистемског (био)диверзитета, је приоритет заштите природе на глобалном нивоу Србије, самим тим и воденог тока Мораве. Очување природе, заштита станишта биљака и животиња, ретких угрожених врста, важно је како за сам биљни и животињсаки свет, тако и за нас зато што нам пружа екосистемске услуге - изворе хране, разноврсност сировина, смањује ефекте све више изражених климатских промена и омогућава наш опстанак, истичу свуда и у свакој прилици борци за здраву животну средину. Па ипак, пловећи Моравом, или идући њеним обалама наилази се на обиље смећа, дивљих депонија, брда неразградивих материја.
У свом току Велика Морава грли најлепше пределе Србије, истиче се невероватном лепотом, пространством које изазива дивљење и радост. Утапајући се у њима национална миљеница прави прелеп амбијент за уживање и изучавање. Спајање Јужне и Западне Мораве код Сталаћа представља јединствен призор, удвајају јој обале стари гвоздени мостови, дивљом је чине вирови, бујно растиње, наноси почупаних стабала и грања. Морава је река која истовремено улива страх и радост, њу треба волети и поштовати, чувати и чистити, истовремено прибојавати се њене снаге и моћи, ћуди која превлада када препуни корито. Даје и узима.
Регате љубитеља реке са експедицијама истраживача, плове два пута годишње, од Ћуприје до ушћа и од Јагодине до Шалинца. Кажу путници ове експедиције да наилазе на шкољке, водене пужеве и ракове, убеђени су да је вода чиста чим се у њој настањују плашташи. Од Јагодине до Свилајнца, на десној обали реке подигнуто је у време деспота Стефана Лазаревића шест манастира: Јаковић, Томић, Рдошин, Златенац, Добреш и Миљков манастир, до којих је, практично, могуће доћи једино са воде.
Серијом текстова током шестомесечне реализације пројекта, поред тога што у највећој мери истражујемо значај највеће српске реке скренућемо пажњу јавности на потребу да се заштити природа и представи природно добро којим располажемо. Желимо да фотографијама прикажемо природне лепоте краја којем гравитира већи део Србије. Пројектом се шаље порука друштву да се бригом о природи и заштити животне средине деца и млади уче вредностима којима располажемо као нација и подстиче жеља да они сами дају допринос неговању традиције, заштити природних ресурса и уживању у природним лепотама. Садржајно обрађене теме, допуњене фотографијама које прате причу, видео материјалима на порталу, показаћемо како се воли Србија и уче нове генерације како да живе у складу са природом, усвоје обавезу да постојећа добра предају очувана и унапређена новим генерацијама.
Надамo се да ће оваj пpoјекат дати подстрек стручној и научној јавности да своја истраживања у већој мери усмере на проучавање овог дела Србије у циљу прикупљања научних података која ће послужити за повезивање еколошких мрежа и указивање на потребу проглашавања нових заштићених подручја. С обзиром на чињеницу да се на глобалном, регионалном и локалном нивоу издвајају угрожене врсте којима је неопходна заштита због очувања биолошке разноврсности, неопходно је усмеравање пажње јавности и на заштиту прироритетних типови станишта чија се површина смањује услег глобалних цивилизацијских промена.
Намера нам је да текстовима у оквиру пројекта скренемо пажњу јавности на богатство и разноликост живог света и укажемо на угроженост биљних и животињских врста којима се отпадним водама и општом непажњом човека урушавају станишта и прети истребљењем. Пројектом указујемо пажњу јавности да је човек главни кривац за загађење водотокова и нарушавање екосистема. Серијал од 45 текстова у периоду од 1. јула до 31. децембра у новинама Морава прес и на порталу www.planamedia.rs за циљну групу има децу и омладину, љубитеље природе, житље општине Велика Плана, локалну самоуправу и ширу друштвену заједницу.
