Морава привлачи и осваја лепотом и својом снагом
Како тече живот дуж обала Мораве лако је одгонетнути посматрањем њеног тока, праћењем свих промена током смене годишњих доба, чему човек доприноси својим ангажовање, а шта нарушава својим немаморм, питања су на која тражимо одговоре радећи на пројекту „Велика Морава – огледало Србије“.
Серијал текстова започео би објавом података, расположивог материјала и докумената о значају највеће српске реке у историјском, културолошком, социјалном и еколошком смислу за становништво великог дела централне Србије које гравитира Шумадији и Поморављу. У уводним текстовима објавили бисмо податке о географском положају Велике Мораве, значају и утицају воденог тока за житеље густо насељених градова и општина, сеоских насеља дуж водотока Мораве, природним лепотама на које наилази туриста обилазећи дестинације идући јој у сусрет. Сакупили бисмо податке колико је Морава инспиративна за уметнике и писце, колико јој пажње посвећују мештани, у којој мери је носе у сећањима људи који су у дијаспори и на тај начин бисмо повезали ставове о значају реке и самог пројекта са мишљењем људи који нису директо под утицајем реке чијем току гравитира више од милион грађана Србије.
У једном делу пројекта, на самом почетку активности, сакупили бисмо податке који указују на допринос Мораве на развој друштва тиме што се у њеном окриљу налазе значајни културно историјски споменици, што је кроз историју утицала на формирање насеобина уз њен водоток, што је дала име уметничком правцу, обележила епоху градње сакралних објеката у моравском стилу, била оријентир за постављање траса Цариградског друма, железничке мреже и коридора 10. Говорићемо и о идејама да постане пловна, да повеже север и југ балканског полуострва, унапреди туризам и пољопривреду, а у највећој мери желимо да јавности скренемо пажњу на њено загађење, угрожавање биљног и животињског света, потребу очувања биодиверзитета. Уз помоћ стручњака у области биологије, екологије и туризмологије даћемо конкретне одговоре на питања која се намећу задатим циљем, али и на појаве које утичу на урушавање екосистема, а на које се може утицати едукацијама, кампањама и указивањем јавности на потребу да се заједно као друштво, нација, народ боримо за здраве и чисте воде, незагађен ваздух и живот у потпуном складу са природом.
То би значило да бисмо се серијалом текстова осврнули на анализу постојећег стања, открили бисмо доброј већини становништва чиме располажемо када се ради о природним лепотама, разновстности биљних и животињских врста, у којој мери и које врсте су успеле на стаништима око Мораве да се изборе за опстанак, да ли можемо да зауставимо урушавање еколошких законитости тако што ћемо скренути пажњу јавности да се изловљавањем риба смањује потенцијал реке, ремети систем ланца исхране у природи, да се кривиловом смањује бројно стање птица и животиња и тимедоводе одређене врсте живог света на границу истребљења. Акцијама са ученицима и њиховим менторима, организацијама горана, истраживача и извиђача подстакли бисмо ширу јавност да преиспита своје понашање везано за однос према природи, колико својим немаром и (не)чињењем доприносе глобалном загађењу, усмерићемо грађане ка реци („сиђи до реке“) и подстаћи их да воде активнији живот у равнотежи са самим собом и природом која их окружује.
Акцијама са децом у вртићу, од најранијег узраста, покушаћемо да код млађе популације развијемо емпатију и потребу да се о природи знањем, бригом и дужном пажњом приближимо на најприхватљивији начин како бисмо у међусобном односу дали једни другима оно што нам је потребно – природа нама здравље и осећај уживања у њеним лепотама, ми њој поштовање, здрав однос према добрима које поседује, бригу и одговорно понашање како би будуће генерације имале окружење какво заслужују – здраво и незагађено.
Радећи на овом пројекту потражићемо помоћ науке, љубитеља природе, зналаца и људи који компетентно и стручно могу дати одговоре на питања која буде пажњу нашем новинраском тиму и јавности, прихватићемо коментаре и сугестије читалчачке публике која ће давати смернице ка неким новим циљевима пројекта који се буду наметнули као последица рада на овој теми. Покренућемо акције уређења плажа и чишћења депонија.
Успоставили бисмо контакт са пољопривредним стручњацима, биолозима, ловцима и риболовцима, младим горанима, еколозима, члановима удружења љубитеља реке, удружењем ронилаца, кајакаша и кануиста, веслачког клуба и од њих сакупити предлоге и сугестије на који се начин може помоћи Мораве да њеним коритом више не плутају пластичне флаше и кесе, одбачене шкољке старих аутомобила, олупине одбачених кућних апарата, лешеви угинулих животиња. Од надлежних у локалној самоуправи покушаћемо да добијемо информације које се односе на заштиту од поплава, уређење обале за одмор и рекреацију, ширење садржаја који могу допринети бољој посећености Мораве. Распитаћемо се докле је стигла реализација пројекта градње спортских терена на излетишту и трасирање стаза за шетаче.
Са члановима регата које два до три пута годишње, у летњим месецима плове Моравом, разговараћемо о запажањима током пловидбе, утисцима које носе са собом, разлозима за забринутост затеченим стањем и угрожености воденог пута којим броде као заљубљеници природе или чланови истраживачког тима. Да комплетирамо слику о Великој Морави помоћиће нам орнитолог др Слободан Ивић, члан међународне организације Bird life Internationl и његов тим посматрача и великих зналаца птица, биолог из Јагодине Бобан Станковић који је обећао сарадњу због значаја теме и жеље да учешћем да допринос очувању природе и екосистема Поморавља и већег дела Србије. Позитивне одговоре добили смо и од чланова редакције Детлић, као и од професора биологије средњих и основних школа у Великој Плани: Снежане Пешић, Марка Николића, Александре Обрадовић, Јелене Михајловић... На пројекту ће сарађивати и др Владимир Јовановић, др Ивана Радић, др Иван Тупајић, др Јелена Мутић и др Слађана Величковић, бивши ђаци Гимназије Велика Плана, доктори у области природних наука.
Обиласком терена оживећемо сећања на скелеџије, млинаре, воденичаре, чуваре плажа и мостова, на рибаре и риболовце. Потражићемо траваре, заљубљенике у реку, оживећемо сећања на Чибука, Шишу, Бају, Јанка, Васу, Микицу и остале рекреативце који су највећи део живота провели на Морави, око Мораве и у њеним водама. Присетићемо се инжењера Владе Сјеклоће, заљубљеника Мораве, који је до недавно редовно посећивао своје „градитељско чедо“, нови Жабарски мост, и остајао у кафанама на обали Мораве да сам са собом и таласима реке евоцира успомене на људе који су по нечему део ове приче. Причом о „вагончету“ подсетићемо све боеме на ноћи и сванућа уз таласе Мораве и кафанску музику.
Сав сакупљени материјал биће презентован у месечнику Морава прес, а у електронском облику са више слика и тонским записима на порталу Планамедиа – укупно 45 текстова. Саслушаћемо и ставове грађана који буду желели да изнесу своја запажања, примедбе и предлоге за очување и заштиту Мораве. Прича о Великој Морави стигла би до најудаљенијих читалаца преко друштвених мрежа, подстакла би бивше житеље ових крајева да се огласе, поделе са нама своја сећања, ставове и предлоге.
Током реализације пројекта мењале би се, у складу са потребама, неке од планираних активности све у циљу да се постигну што бољи резултати и комплетира грађа за целовиту слику о Великој Морави, воденом путу који спаја југ, запад и централну Србију, реци која је у срцу свих Мораваца чије се битисање поклапа са воденим током Мораве.
