Богат и разноврстан биљни и животињски свет у моравској долини
Шта крију воде највеће српске реке, које птице живе у њеном приобаљу, ко се враћа истом трасом сваког пролећа а одлази у јесен кад замре живот дуж њених обала... За време Европског викенда посматрања птица на теренима око Велике Плане пред сеобу, пре две године, избројано је 135 врста птица. Откривена је велика колонија гакова, ретка појава за сва станишта птица у овом делу Европе.
Истраживањем познатих и непознатих чињеница о Морави, бавећи се биљним и животињским врстама на стаништима дуж њених обала пружићемо заинтересованој јавности информације до којих нису дошли не зато што нису могли, него зато што нису ни знали да тако ретке врсте, заштићених и угрожених биљних и животињских врста живе на овим теренима. Зато је наш циљ да пројектом укажемо пажњу јавности у којој мери је Морава стециште и утошичте многобројним животињама из редова сисара, водоземаца, птица грабљивица, неким питомим и дивљим биљним врстама које се ретко сусрећу на другим стаништима. Аутохтоне биљне врсте, бела врба, бела и црна топола су концентрисане око велике реке, док у вишим пределима, идући даље од речног тока према пољима и њивама поред багрема има листопадних шума које чине храстово и буково дрво. Под дејством поветарца лишће у овим омањим шумским комплексима сигурно је станиште сићушним бићима, истовремено мами истраживаче, путописце и фотографе.
Са порастом температуре у првим пролећним данима, нису само пчеле активне, буде се и лептири. Два пара шарених крила, која се склапају попут ћерамида, појављују се у раним јутарњим сатима и нестају са заласком сунчевих зрака. На овом подручју су препознати још и пругасти једрилац, ластин репак, обични млинар и више од педесет врста летећих шарених цветова. Подручје моравских врбака још увек није у потпуности истражено, због чега представља оазу природе и изазов за истраживаче. Ову лепшу страну Мораве желимо да представимо јавности, као што нам је намера да говоримо и о флашама и кесама, одбаченим ломовима из кућа и дворишта који плутају таласима замућене реке. Да укажемо сликом и речима нашта утиче човеков (не)мар и (не)одговорсност, какве су дугорочне последице и шта може већим ангажовањем заједнице да се учини за здрав живот и заштиту целокупног биодиверзитета моравског коридора.
Присуство мекушца у водама Мораве, указује на чињеницу да има наде за опстанак биљног и животињског света и да се стање значајно поправља, по процени стручњака у односу на период када су дуж тока највеће српске реке загађивачи биле фабрике које данас не раде. Представници овог типа животиња у води Велике Мораве су речне шкољке и речни пужеви, дунавски рак... Наведеним и сличним безименим створовима у прошлости није придаван значај. Међутим, они заслужују научни и медијски значај, јер су битна карика у очувању и стабилности постојећег биодиверзитета. Површине око Велике Плане обилују засадима багремових шума, па је ово идеално подручје за рану пашу ,,домаћих” медоносних пчела. И ови подаци говоре у прилог томе да је циљ пројекта упознавање јавности са разноврсним биљним и животињским светом дуж воденог тока највеће српске реке и указивање на потребу да се њихово станиште очува и заштити.
Годишње у Србији незаконито страда од 120 до 170.000 јединки дивљих птица, а значајан део овог алармантног броја отпада на патке и гуске. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије упозорава у свакој прилици да се на свим стаништима широм Србије редовно одвија терор криволоваца над птицама. Разлози за смањење бројности птица су, између осталог и пренамена употребе земљишта на великим парцелама, интензивна пољопривреда, због које нестају станишта погодна за њихово гнежђење као и пестициди који утичу на смањење хране. Ту је и загађење копнених вода услед пољопривредних активности и урбаних одвода. Зато би овај аспект заштите природе био значајна тема нашег пројекта чији је циљ спашавање природе од штетних утицаја човекове потребе да узима од ње све што може не осврћући се на далекосежне последице и угрожавање еколошке равнотеже.
У недавно објављеној „Црвеној књизи птица Србије“ представљене су најугорженије врсте птице на основу истраживања Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Резултати су алармантни јер се чак 123 врсте суочавају са ризиком од ишчезавања, а међу чиниоцима који их угрожавају издвајају се лов, криволов и сакупљање јединки ( 40 врста), као и загађења која потичу из пољопривреде међу којима и тровање пестицидима ( 44 врсте). Домаћи и инострани стручњаци истичу да поред упозоравајућих информација постоје и добре вести јер је побољшан статус риђе луње и азорске зимовке, што је, како наглашавају биолози и орнитолози, показатељ да циљани приступ опоравку врста даје резултате. У том смеру се крећу и наши циљеви – упозоравање, обавештавање, усмеравање на последице и урушавање природних ланаца исхране.
На теренима око Велике Мораве Друштво за заштиту и проучавање птица Србије окупља одређеним поводом, у циљу посматрања и пребројавања птица, професионалне орнитологе и орнитологе аматере. За време Европског викенда посматрања птица на теренима око Велике Плане пред сеобу, пре две године, избројано је 135 врста птица, (у Србији 161 врста). Укупан број прикупљених појединачних података (врста-координате-датум) креће се око неколико хиљада. У оваквим приликама орнитолози помажу заинтересованој јавности да уживају у овом природном феномену, сеоби птица, да распознају врсте које посматрају и помажу им да стекну основна знања о опстанку птица у природи. Посматране су бројне врсте птица, а за неке од наведених ретких врста је по први пут научним приступом доказано да се гнезде на теренима наше општине. То су: виноградарска стрнадица, црноглава стрндарица, патка њорка, соко ластавичар, вивак, трстењак рогозар, трстењак цвркутић, сива мухарица, цврчић поточар и жути вољић. Потврђена је и колонија гакова након 20 година - разлог више да се и овом темом позабавимо озбиљније и уз помоћ стручњака у овој области дамо комплетне одговоре на питања која побуђују пажњу јавности.
Недавно је у Србију, у ове крајеве, у испомоћ домаћем тиму орнитолога стигао тим искусних швајцарских стручњака и љубитеља птица. Експедицију је пут водио у део Поморавља коме припада наша територија - приобаље Мораве и Копоринска коса. Гости су били разочарени призором бројних дивљих депонија у моравском сливу, немаром према природним добрима, непопштовањем природе, али су били одушевљени нашим, још увек очуваним и богатим живописним пределима, који врве од врста птица које су у Швајцарској и другим деловима западне Европе давно изумрле или су права реткост.
Имајући у виду све наведене чињенице, идеја овог пројекта је да се укаже пажња јавности на значај реке, богатство њеног биљног и животињског света, да децу и омладину заљубимо у природу, покажемо им шта имамо и како би требало ова добра очувати да би нам природа вишеструко узвратила. Бавећи се Моравом улепшаћемо дан некоме, показати некоме где је могуће пронаћи спокој и радост уживања у природним лепотама. На тај начин продубићемо им жељу да о Морави размишљају и са других аспеката, културолошких, етнолошких, социолошких и еколошких. Наш циљ, да Мораву посматрамо кроз све призме и истражимо све њене појаве и стране указаће и на њен утицај на људске творевине за које је на директан и индиректан начин заслужна.
Серијом текстова током шестомесечне реализације пројекта, поред тога што у највећој мери скренућемо пажњу јавности на потребу да се заштити природа и представи природно добро којим располажемо, желимо да фотографијама прикажемо природне лепоте краја којем гравитира већи део Србије. Пројектом се шаље порука друштву да се бригом о природи и заштити животне средине деца и млади уче вредностима којима располажемо као нација и подстиче жеља да дају допринос неговању традиције, заштити природних ресурса и уживању у природним лепотама. Садржајно обрађене теме, допуњене фотографијама које прате причу, видео материјалима на порталу показаћемо како се воли Србија и уче нове генерације како да живе у складу са природом, усвоје обавезу да постојећа добра предају очувана и унапређена новим генерацијама.
Надамo се да ће овj пpoјекат дати подстрек стручној и научној јавности да своја истраживања у већој мери усмере на проучавање овог дела Србије у циљу прикупљања научних података која ће послужити за повезивање еколошких мрежа и указивање на потребу проглашавања нових заштићених подручја. С обзиром на чињеницу да се на глобалном, регионалном и локалном нивоу издвајају угрожене врсте којима је неопходна заштита због очувања биолошке разноврсности, неопходно је усмеравање пажње јавности и на заштиту прироритетних типови станишта чија се површина смањује услег глобалних цивилизацијских промена.
