Наш нови пројекат подржан од стране Министарства културе и информисања
Пројектом указујемо пажњу јавности да је човек главни кривац за загађење водотокова и нарушавање екосистема.
Велика Морава, најдужа српска река целим својим током протиче најплоднијим и најгушће насељеним подручјем централне Србије, кроз већи део Шумадије и Поморављa. У њој се огледа цела Србија. Историјски, етнолошки и културолошки представља најзначајнију реку у региону. У њеној долини рођена је српска држава, а веза ове реке и народа ушла је у многобројне легенде. Њену непредвидиву нарав, природне лепоте и плодност коју дарује човеку, величају од памтивека епске песаме и уметничке творевине, заслужила је јединствену народну игру (моравац), уметнички правац (моравски стил) и целу једну школу (моравска школа), па и само име државе (Моравска Србија). Човек који носи са собом изразите карактериститке свог народа, по њој добија одредницу уз име и презиме – Моравац. Обележила је детињство и живот многих генерација.
И у новијем периоду Морава за Србе има велику моћ и симболику - посвећују јој музичари савремене песме и кола, без њеног помена не прође ни једно окупљање, ничу туристички објекти уз њене обале, велики број клубова, предузећа и удружења носи њено име, коридор је моравски, њене трагове налазимо у опанцима, традиционалној ношњи, сплету игара, расама и сортама биљних и животињских врста. Тако гледано у Морави се осликава велики део Србије, српски народ и српска култура.
Морава и њене притоке још увек плаве обилно и често уништавајући плодну равницу целим својим током. Одувек плодна моравска долина је увек била најгушће насељен део Србије али су велике поплаве спречавале насељавање самих обала реке. Једино веће место на самој обали Мораве је Ћуприја, друге насеобине су се развијале мало даље од њеног корита, укључујући Параћин, Јагодину, Баточину, Лапово, Свилајнац, Велику Плану, Пожаревац и Смедерево. Мања места и села су опстајала уз њено корито градњом насеобина далеко од њеног тока: Варварин, Глоговац, Марковац, Велико Орашје, Трновче, Милошевац, Лозовик, Симићево, Ореовица...
У свом току Велика Морава грли најлепше пределе Србије, истиче се невероватном лепотом, пространством које изазива дивљење и радост. Утапајући се у њима национална миљеница прави прелеп амбијент за уживање и изучавање. Спајање Јужне и Западне Мораве код Сталаћа представља јединствен призор, спајају јој обале стари гвоздени мостови, дивљом је чине вирови, бујно растиње, наноси почупаних стабала и грања. Морава је река која истовремено улива страх и радост, њу треба волети и поштовати, чувати и чистити, истовремено прибојавати се њене снаге и моћи, ћуди која превлада када препуни корито. Даје и узима.
У малом месту, које у имену има реч велика, има много тога лепог и великог. Велика Плана има Велику Мораву, а Морава безброј тако малих, а живих светова. Они одолевају времену, и сваки од њих има своју живописну и тајанствену причу до које се може доћи посматрањем, изучавањем и поклањањем пажње реци. Много тога је занимљивог и неистраженог на месту где се спајају Поморавље и Шумадија, где поглед пуца на реке, поља и начичкана насеља. Понегде задиви готово недирнута природа,истовремено забрину брда смећа. То што имамо желимо да поделима са људима којима недостаје сусрет са лепотом коју само природа може да дарује. Одговорни за будућност можемо заједно утицати на очување дарова природе дубоко свесни да то што имамо морамо да предамо „у исправном стању“ као сведок пролазности новим генерацијама на употребу, уживање и (о)чување.
Серијал од 45 текстова у периоду од 1. јула до 31. децембра у новинама Морава прес и на порталу www.planamedia.rs за циљну групу имаће децу и омладину, љубитеље природе, житље општине Велика Плана, локалну самоуправу и ширу друштвену заједницу.
