Млади и ментално здравље
Вршњачки едукатори на пројекту „Света речи“ показсали су ангажовањем на тренингу и интересовањем за тему да ће радећи на радионицама допринети побољшању менталног здравља средњошколаца у седам градова Србије. Пројекат „Имаш проблем! Ту смо за тебе“ реализује се уз подршку Министарства омладине и спорта РС у Пожаревцу, Смедеревској Паланци, Великој Плани, Крагујевцу, Деспотовцу, Кучеву и Бору.
Вршњачка едукаторка Ивана Чепић из Пожаревца, истиче да је др Лада Маринковић, професпрка психологије, тренерица на пројекту, имала такав приступ на радионицама да је младе учеснике сензибилисала за тему и научила их вештинама како да комуницирају и пруже подршку вршњацима којима је потребна њихова помоћ.
- За све што ће нам користити у раду дала нам је смернице, посебно за самооснаживање и заштиту од могућих непријатности са којима ћемо се сусретати у контакту са вршњацима. Ту првенствено мислим на „исисавање“енергије уколико буде ситуација када ћемо се тешко носити са проблемима саговорника који није у стању да дефинише свој проблем и да учесатвује у тражењу решења – истакла је Ивана и пренела научено знање да се најчешће у окружењу млади сусрећу са лакшим облицима депресије, поремећајима исхране и нападима панике.
- Ове појаве су чешће присутне код девојчица неко код дечака. И сексуална идентификација је један од проблема младих иако се о њему ређе говори, или се чува у строгој тајности. Ментални проблеми су често последица несклада у породици, свађа са родитељима, сукоби са емотивним партнером, неразумевање од стране околине... Младима у овом периоду одрастања потребно је разумевање, треба их охрабрити, подићи им елан, помоћи им да се суоче са непредвиђеним околностима које их спречавају у остваривању неких, за њих важних циљева. Има још мали милион проблема али су ово најзаступљенији, можда и најтежи – каже Ивана и наглашава да постоји значајна разлика у начину прихватања обавеза и поимању света око себе између дечака и девојчица.
- Девојке су у већој мери оријентисане ка физичком изгледу, склоније су поремећајима исхране, младићи су често усамљени зато што људи често поцењују проблеме јачег пола и од њих очекују у свакој прилици снагу и јаку вољу. Осећају се несхваћено, под притиском су да емотивно морају да буду стабили у сваком тренутку и да због тога нису у равноправном односу са девојкама приликом испољавања емоција. Мислим да то доста утиче на њихов ментални склоп и касније у животу.
Када се ради о сексуалној опредељености и припадности геј популацији, Ивана каже да су на тренингу научили да су људи неке друге сексуалне оријентације просто рођени такви и да их не треба због тога осуђивати и да су такве ставове многи од њих имали и пре ове обуке.
- Ја лично и већина нас сматрамо да имају једнака права и да их због тога не би требало изопштити из заједнице. Није ту само прблем хомосексуалности, требало би на исти начин размишљати и о асксуалности, стању у коме одређена особа нема потребу за сексуалним активностима што је начшће последица неке трауме и то је честа појава услед сексуалног узнемиравања, или још горе, силовања. Говорићемо у својим школама о свему што као стечено знање или вештину носимо са едукације. Чак и о оним ситуацијама које смо овде помињали и за које нам се чини да је мала вероватноћа да се икада неком догоде у стварном животу. Добро је да имамо свест о свему што је могуће да се деси неком негде, а што може да има негативне последице по ментално здравље човека – закључује средњошколка Ивана из Пожаревца
Јана Михајловић на пројектним активностима представља средњошколце из Деспотовца. Научила је о менталном здрављу младих све што би било потребно пре него што отпочне рад на радионицама у својој средини.
- Едуковани смо како да помажемо неком ко се тешко носи са бременом проблема везаних за ментално здравље, да препознајемо на опснову понашања и опхођења о чему се ради и подстакнемо вршњаке да отворено говоримо о томе. Ово није табу тема и о менталном здрављу би требало говорити отворено, као о свим другим болестима које се појављују код сваког од нас у различитим облицима и са различитим последицама – преноси своја искуства са обуке Јана и каже да раније није на овај начин размишљала о проблемима психе са којима се суочавају њени вршњаци.
- Све што сам раније знала о томе у поређењу са овим што сам на радионици научила и добила као информацију је благо речено увод у проблем. Знала сам и препознавала и раније код других да се нешто са њима чудно дешава, али нисам о томе на овај начин размишљала. Сада видим да сви ми, без обзира ког смо пола, сексуалног опредељења, понашања и навика, заслужујемо да имамо равноправан третман и да није срамота рећи да душа боли уколико неко осећа страх, анксиозност, има напад панике или се једноставно тешко изражава у друштву и не сналази пред непозатим особама.
Да различито прихватају проблеме одрастања младићи у односу на девојке средњошколац из Крагујевца, Милован Перовић, раније није примећивао нити је томе придавао значај. Како сам каже, много лепих ствари је научио на тренингу уз вршњаке и менторе, а да је професорка Маринковић утицала на њега да подигне самопоуздање и пожели да ради на овом пројекту више него што је мислио.
- Надам се да ћу продубити своје знање и интересовање за тему која ме је раније привлачила у знатно мањој мери него пре обуке. Углавном се о овом проблему мање говори и мање зна него што је у стварности потребно да би се на време спречиле неке негативне појаве које могу да угрозе здравље и будућност младих. Млади се свакодневно сусрећу са проблемима који могу да оставе последице по њихово ментално здравље, почев од насиља међу вршњацима, преко насиља у породици, злоупотреба друштвених мрежа. То је наша свакодневица. Свесни смо да можемо у таквим ситуацијама до потражимо неку стручну помоћ, али нам је после тренинга јасно да и ми едукатори можемо у значајној мери да утичемо на промену свести младих и убедимо их да се разговором, бољом комуникацијом међу вршњацима и поштовањем потреба других, ствари могу посматрати из другог угла. Сада сам оснажен да помажем другима, ако неко од мојих вршњака буде у проблему потрудићу се да му помогнем што више могу – поручује Милован.
Урош Ристић из Деспотовца сматра да би тему менталног здравља требало подићи на виши ниво, да се о проблемима младих који се сврставају у категорију менталног здравља више прича на свим местима – у кући, у школи, спортским клубовима, свуда где млади проводе доста времена.
- Моји вршњаци су у већим проблемима него раније, посебно после значајних ломова у свету и технлошких новина које се намећу као свакодневни део живота на које не можемо да утичемо нити да их игноришемо. Оптерећени смо проблемима одраслих, допиру до нас узнемиравајуће информације, живимо у страху и притом се боримо да своје обавезе савесно обавимо како би се што боље припремили за живот који нам се обећава. Припремамо се за мир и спокој, а свесни смо да нас очекују буре и искушења – каже у свом коментару теме којом ће се бавити до краја средњошколског образовања Урош, свестан да је ово што је научио само површина широке области менталног здравља човека.
- Приметио сам да смо отуђени, да не умемо међусобно да комуницирамо, превише смо у дигиталном свету, затуцани оним што нам се нуди као информација у глобалноим свету, заробљени у неком имагинарном свету због чега у све већој мери губимо корак са реалношћу. То је проблем оба пола. Ја сам лично више заинтересован за вербалну комуникацију, то ми је драже и ближе, него да се везујем за друштвене мреже као већина мојих вршњака. Друштво око мене слично мисли, немамо проблема са отварањем, знамо да изразимо оно што мислимо, препознајемо промене код себе и других и врло прецизно можемо да дефинишемо стање у којем се налазимо ако нам је тешко, ако смо тужни, забринути и помало изгубљени.
Урош жели да упише психологију и сматра да му је овај тренин проширио видике у том правцу.
- Углавном су сви наши проблеми решиви, искључујем све већи број младих који се у последње време боре са депресијом и анксиозношћу, то свакако тражи стручну помоћ. Али, мање проблеме који нас свакодневно јуре можемо да решавамо сами уз подршку неког ко нам је важан у животу, или у кога имамо поверење. Сматрам да свако има прваво на сексуално опредељење и са тим немам баш никакав проблем, трудим се да и људи око мене тако мисле. Немам никакве предрасуде према тој појави. Једва чекам да све што сам овде научио применим у контакту са младима и помогнем им да и они едуковани приступе решавању неких проблема са којима се буду суочавали током живота. Мислим да ће бити успешно и интересантно.
Глорија Хорти из Бора је по њеном казивању добила доста нових информација које ће јој помоћи да реалније посматра себе и људе у свом окружењу.
- Разговарали смо о свему што се подводи под ментално здравље младих, што може да нам помогне у животу уколико се будемо нашли у неком проблему који је тешко решив, или ако буде било потребно да некоме наших година пружимо прву помоћ. Ми као слушаоци, саветници у некој ситуацији која се буде наметнула, морамо да будемо отворени за разговор, довољно обучени да саслушамо и помогнемо, притом и да сами посматрањем других уочимо уколико је некоме помоћ потребна, а да сам не жели да се отвори и говори о томе. Научили смо кроз које фазе пролазимо и која питања би требало да постављамо саговорницима радећи на појекту са својим вршњацима – истакла је Глорија и потврдила да је спремна за изазове који је чекају.
- Помогла је мени лично ова обука да увидим какво је моје ментално здравље, да могу на основу покрета, понашања и одговора које ми особа даје да стекнем увид у њено ментално здравље. Надам се да ћемо радећи на овим пројектима и на радионицама које следе помоћи младима да више мисле о себи и свом менталном здрављу него што је то до сада била пракса. Схватила сам овде да није у реду да неко има превише самопоуздања и да претерује у неким стварима, нека граница мора да постоји. Средина, можда мало преко ње, од 60 дo 70 посто самопоуздања, била би идеална мера понашања, остало је лудост, претерана храброст и хазардерство. Треба постављати ограде које нас усмеравају да се крећемо у оквирима у којима делујемо.
Овако размишљају и говоре о менталном здрављу млади из седам градова Србије окупљени на пројекту „Имаш проблем! Ту смо за тебе“ УГ „Свет речи“.
