Ментори на пројекту УГ „Свет речи“„Имаш проблем! Ту смо за тебе!“ о значају теме и потреби да се о менталном здрављу више говори на свим нивоима друштвене заједнице. Пројекат се реализује у Пожаревцу, Смедеревској Паланци, Деспотовцу, Бору, Крагујевцу, Великој Плани и Кучеву уз подршку Министарства омладине и спорта.
На тренингу у Великој Плани, ученици и ментори из седам градова централне Србије дали су свој допринос да се о менталном здрављу више говори међу адолесцентима и људима из њиховог окружења него што је то до сада била пракса. Након завршене обуке за вршњачке едукаторе и професоре - менторе у узјавама за медије говорили су о потреби да се у најрањивијем узрасту за децу и омладину више и студиозније прилази теми менталног здравља не само у породицама и школама него и читавој заједници; да се издејствује на националном нивоу израда стратегије менталног здравља која ће јасно дефинисати циљеве заштите младих у овој области.
Ксенија Јанковић, психолог из Кучева, рекла је овом приликом да када говоримо о младима обично мислимо на адолесцентан период који иначе представља један кризан период у развоју личности.
- Он није једини али је врло значајан и достизање, током развоја, здраве личности у многоме зависи од превентивних активности које се тичу очувања њиховог менталног здравља. Мислим да је превенција јако важна јер је лакше спречити него лечити, што је народ не без разлога одавно рекао. С обзиром на чињеницу да живимо у неким временима која су пуна изазова, мислим да се такво стање у великој мери одражава на младе, а посебно зато што је адолесценција прелаз из периода детињства у период зрелости и одговорности. То је иначе веома осетљив период. Због тога је овај пројекат значајан и користан и требало би да их буде још више. Како се базира на вршњачкој подршци и очувању менталног здравља младих, где је вршњачки сензибилитет међу младима приснији него према старијима, даје боље резултате. У школама се иначе ради на томе, не у великој мери и колико би требало, али професори који су сензибилни примењују у току наставе методе које су корисне за младе, посебно када примете неки знак да млади имају потребе за тим. Тимски рад у оквиру нашег школског система је право решење, а под тимским радом подразумевам не само одрасле, него и ученике, вршњачке едукаторе што опрпавдава очекивања да ће такав ангажман дати најбоље ефекте – истакла је професорка Јанковић наводећи притом најчешће проблеме са којима се носе у периоду одрастања средњошколци у градским и руралним срединама.
- Највећи проблеми због којих се млади најчешће обраћају за помоћ одраслима или стручним службама у својим школама су несклад у породичним односима, неретко у комуникацији са родитељима, а посебно односи међу вршњацима и веома често су то, како бисмо рекли, љубавни проблеми или партнерски односи. Ако кажемо да је то типично за тај узраст и ако га назовемо нормалним, неизненађујућим, просто га везујемо за период одрастања, свесни смо да већина младих пролази кроз такве проблеме без обзира на средину у којој живи. Сналазећи се уз помоћ друга или другарице, често сами преко друштвених мрежа и интернета решавају проблеме, не иду код психолога или стручњака. Врло често нађу подршку и разумевање у околини, међу вршњацима, код најбољих другова и другарица и тако се безболније завршава етапа кроз коју пролазе. Озбиљнији проблеми усмерени су на тражење решења када не могу да се уклопе у критеријуме групе. У том случају подршку траже негде другде и нажалост, такве одлуке не резултирају позитивним исходом, а то су секте, конзумација психоактивних супстанци, алкохолизам који је код нас друштвено прихватљива варијанта за решавање проблема и због тога млади прибегавају овим пороцима несвесни да се та болест развија и да ће кад тад узети маха и оставити последице. То просто постаје део имиџа, неко остане на том ниво, код неких се развије и ствара веће проблеме – закључује школски психолог Ксенија Јанковић и додаје да постоје изузетно велике разлике у развоју адолесцената од прве до четврте године.
- То указује на чињеницу да тек свршени основци у средњу школу дођу неспремни. Стресније је ако долазе из другог места, али тада показују карактеристике дечијег узраста. Пред крај школовања показују одлике фино формиране одрасле особе, још увек не са завршеним одрастањем јер се карактерне црте личности развијају током целог живота. Како су проблеми различити по узрастима, јер изазови нису исти, тако ни проблеми нису током одрастања исти. Одлуке пред њима условаљавају промене у понашању и сналажењу. У руралним срединама девојке се рано, веома младе удају, тиме истина не решавају ништа, али се често уз сагласност родитеља одлучују на такав корак. Побегну из једног окружења у друго. Традиција је прилично јака па се и са тим боримо у овим нашим крајевима - каже менторка из Кучева.
Нада Петровић, професорка књижевности из Крагујевеца, сматра да је семинар био јако поучан, са занимљивим тема и садржајима који наводе професоре, као активне учеснике рада са адолесцентима, да се запитају да ли добро раде са младима када је у питању њихов ментални развој.
- Пројекат нам стога даје један другачији поглед и сасвим нову перспективу на нешто што је померено са фокуса рада са младима, а односи се на рад са младима ван наставе. У функцији предметног наставника и разредног старешени лакше можемо да препознамо проблеме са којима се наши ученици суочавају, такође можемо да применимо одређене вештине на очување не само њиховог, него и нашег менталног здравља. С обзиром на то један од закључака био би да очување менталног здравља би требало да буде усклађено са стратегијом државног карактера, никако не треба да се своди на ниво школског тима или једне организације – каже професорка Петровић и наводи да се кроз праксу сусретала са различитим проблемима младих који директно утучу на ментално здравље у периоду њиховог одрастања.
- Било је ученика који су имали лакше или теже облике анорексије или булимије, трансродну сексуалну оријентацију, са биполарним поремећајима, у стању депресије... Имали су оне болести које се у неком смислу подводе под стања нарушеног менталног здравља па се на неки начин ни кроз клиничку праксу не посматрају као неки озбиљнији поремећаји којима се препоручује лечење – коментарише актуелност теме менторка из Крагујевца и додаје да је код младих често ин нешто што је супротно од стварног стања и њихових потреба.
- Чињеница је да данас јесте тренд да се говори о модерним болестима али у овом случају је реч о младима који су заиста имали поремећаје и ми као њихови прфесори морамо да имамо довољно ширине и снаге да им пружимо подршку и нађемо им се као сламка спаса за коју се хватају када осете да не могу да се носе сами са разним облицима несигурности и неразумевања од стране вршњака или саме породице. Понекад су свесни да нису у равни ни са самим собом, па из тих разлога траже помоћ од оних у које имају поверење и за које сматрају да им могу помоћи.
Александра Радовић, педагог из Крагујевца, каже да средњошколци знају шта је то ментално здравље и да показују извесну зрелост када се говори о стању духа и равнотежи физичке и емотивне стабилности личности.
- Прликом наших индивидуалних разговора без проблема се отварају и почињу да говоре о проблемима који их муче. Не битно је да ли се ради о проблемима из породице или се појављују као последица вршњачких односа. Често су то насилна понашања, неразумевања од стране вршњака, нередовна исхрана као и ригорозне дијете које нису за адолесценте добра ствар. Некад не послушају наш савет, али су отворени за комуникацију. Радећи у целодневној настави сусретала сам се са тешкоћама које су девојчице износиле као своје проблеме у односима са вршњацима, падање у несвест због неадекватне исхране и изгладњивање опасно по здравље. Све више је актуелна булимија, учестале су болести зависности и узимање седатива на своју руку, без препоруке стручњака.
Она каже да је све више таквих појава око нас и да су у истом односу угрожена оба пола – младићи колико и девојке које су ранијих година биле осетљивије на оваква стања духа.
- Ми психолози и педагози приликом уочавања проблема код младих упућујемо их на стручњаке у саветовалишту за младе или диспанзера за младе који касније раде са њима. Превенција тих корака је изузетно важна. Поменула бих да су овакве ситуације у већој мери изражене међу младима после ковида. Сматрам да је деци и младима неопходно бављење неким активностима, да се социјализују и да време користе корисно у друштву, на отвореном, у природи, са вршњацима. У нашој околини, на нашу срећу, нису присутне секте, али имамо све већи проблем са навијачима Радничког и хулиганизмом са којим изузетно тешко излазимо на крај. Покушавамо да се организујемо, окупимо стручњаке и реагујемо, али нема значајнијих успеха. Сматрам да су и родитељи криви и да од детињства подржавају навијања чиме несвесно подстичу хулиганизам дозвољавајући да деца одлазе на утакмице иако знају да је ризично боравити на таквим местима. Баш се боримо са тим – каже Александра упућујући позив родитељима и институцијама да о овом проблему говоре отворено трудећи се да у спортским борилиштима влада такмичарска атмосфера а не дух мржње и насилнички нагони.
- До прошле године смо имали више кризних ситуација са девојчицама док се ове године у већој мери кроз разговоре са дечацима закључује да је много више младића у проблему него раније – каже педагог крагујевачке средње школе у прилог чињеници да девојке више нису подложније менталним проблемима у односу на дечаке.
- Ради се о нападима панике, било да се јавља због неких породичних проблема, личних трагедија или лошег успеха у школи. Неки ученици су се баш због те појаве едуковали тако што су на својим телефонима инсталирали апликацију правилног дисања током паничног страха што и ја као педагог стручне службе нисам знала да постоји. На тај начин и ми нешто можемо научити од младих којима иначе пружамо помоћ и подршку. За време ковида због затварања у куће и карантине, он лајн наставе, изолација и смањене комуникације сви смо се отуђили што је оставило поседице на психу и понашање. Млади не успевају да се социјализују, окренути су групама које су постојале током ковида, направили су се кланови, не влада дух заједништва. Трудимо се да то променимо и надамо се да ће се од септембра прилагодити нормалним условима одржавања наставе. Појавило се у већој мери вршњачко насиље међу групама које су биле раздвојене – каже школски педагог и истиче да је рад на оваквим пројектима пожељан због јачања менталног здравља младих и бриге о њиховом развоју.
- Овакви су пројекти неопходни за јачање менталног здравља које је занемарено и запостављена тема. Од раније је требало ствари поставити на право место и о болестима духа и евентуалним поремећајима личности говорити отворено и са свих аспеката. Ученици су прошле године сами инсистирали да на „Дан менталног здравља“ говоримо о томе. Дошли су стручњаци из Дома здравља и Института за ментално здравље младих. На основу дугогодишњег искуства у стању сам да препознам потребу за интервенцијом стручњака, посебно када су у питању депресија, напади панике, тикови, суициди... Изражавам забринутост пред оваквом ситуацијом и тражим да се сви одговорно понашамо, нарочито ако су нам деца поверена да са њима радимо – изирича је Александра у жељи да се проблем озбиљно схвати и наглашава да су млади свесни проблема са којима се суочавају.
- Млади отворено говоре о својим проблемима. Прихватање различитости је појава са којом се тешко боримо, просто млади не прихватају личности које се по нечему разликују од осталих – по одевању, понашању, интересовањима, музици коју слушају... Уметници су посебно окарактерисани као чудаци због манира које поседују и навика којих се придржавају. Када се ради о сексуалним опредељењима млади се у већој мери него раније труде да прихвате различитост у погледу нечије сексуалности, након радионица у великој мери промене став, или се блаже изражавају по питању геј популације него раније – преноси своја искуства у раду са младима педагог из Крагујевца, Александра Радовић.
