Никола се наљутио на маму и тату, и зато креће у свемир, у потрагу за другим, бољим родитељима, а друштво му прави омиљена играчка. Да ли су најбољи родитељи они који се играју са децом ? Или они који брину о њима ? Можда је најважније да родитељи науче децу реду, раду и дисциплини ? Никола упознаје различите светове и различите породице, али најбоље родитеље на свету ипак налази у наручју оних који га највише воле…
Узбудљиву, забавну и поучну причу наше најпознатије списатељице за децу испричаћемо у форми камишибаји представе. Ова традиционална јапанска позоришна техника повезује слику, приповедача и гледаоце у специфичној интеракцији која буди машту, развија моћ опажања и стрпљење и подстиче вештину комуникације. Инспиративна је како за децу, тако и за родитеље, педагоге и свима онима који раде са децом.
Представа је настала у продукцији Сеоског културног центра Марковац у оквиру вишегодишњег пројекта развоја и примене техника камишибаји позоришта у раду са децом, који реализује стручни тим састављен од редитељке, глумаца, педагошкиње и психолошкиње у интеракцији са тест публиком - групом деце предшколског и школског узраста. Сеоски културни центар Марковац члан је Међународне камишбаји асоцијације са седиштем у Токију, а настанак ове представе омогућила је Јапанска фондација из Будимпеште.
Представа траје 45 минута, намењена је узрасту 4+.
Извођење: Ђорђе Живадиновић Гргур/Петар Лукић
Режија: Анђелка Николић
Стручна сарадња: Александра Миладиновић
Израда позорнице: Слободан Калуђеровић/Петар Лукић
Дизајн плаката: Катарина Станојловић
Више података о активностима Сеоског културног центра Марковац можете наћи на:
https://www.facebook.com/seoskikulturnicentar
https://www.instagram.com/skcmarkovac/
*****
Камишибаји (од речи ками, што значи папир, и шибаји, што значи позориште) је древна јапанска уметност приповедања уз помоћ слика на малој дрвеној позорници. На идеју да се позабавимо овoм занимљивом формом дошли смо 2020.године, у тражењу начина да изведемо планирани позоришни програм за децу из села Марковац упркос забрани већих окупљања. Тако су настале наше прве камишибаји представе, које смо изводили у двориштима деце, за њих и њихове родитеље и суседе. Једна од њих, „Жабац и странац“ по књизи Макса Велтхајса, одвела нас је на Фестивал еколошког позоришта у Бачкој Паланци, као и на Фестивал Аситеж центра Србије у Београду, и тако представила наш рад широј јавности.
У међувремену смо правили нове представе, изводили их у Марковцу, Свилајнцу, Крагујевцу, Београду, за децу предшколског и школског узраста, као и за децу са посебним потребама, успоставили сарадњу са Креативним центром, постали чланови ИКАЈА – Међународне камишибаји асоцијације са седиштем у Јапану... Камишибаји је позоришни облик, али и инспиративно средство за рад са децом, будући да развија машту, креативност, ликовну и говорну изражајност. Зато су чланови нашег тима глумци (Петар Лукић и Ђорђе Живадиновић Гргур) и редитељка (Анђелка Николић), али и психолошкиња (Александра Миладиновић).
Но, с обзиром на то да је камишибаји, пре свега, уметност приповедања уз слике, наши најважнији сарадници су – писац и илустратор. Након десетак представа које смо направили према већ постојећим сликовницама, у марту 2022. настаје наш први оригинални камишибаји, за који је, према адаптираној причи Јасминке Петровић „Хоћу кући“, оригиналне слике направила Ана Петровић. Овај пројекат омогућила је Јапанска фондација Будимпешта.
