Средњошколци из седам општина и осам школа Србије након обуке у оквиру пројекта „Сазнај! Препознај! Пријави!“ оснажени да се боре за родну равноправност полова
Родно засновано насиље је по дефиницији употреба било ког облика насиља (физичког, психичког, сексуалног) над неком особом само зато што је одређеног пола. Насиље је и претња насилним делима, присиљавање и одузимање слободе. Истраживања говоре да су жртве насиља у преко 90 одсто случајева особе женског пола, док су насилници у 90 одсто случајева мушкарци. Зато је неопходно дефинисање родно заснованог насиља као посебног облика насиља. Насиље у партнерским односима међу младима најчешће има врло сличне карактеристике као и насиље које се дешава међу одраслим особама које су у партнерским везама.
Полазећи од основних појмова родно заснованог насиља председница реализовала је у протелих шест месеци са средњошколцима из осам школа у седам градова и општина Србије пројекат Вршњачки едукатори су са својим менторима организовали 125 радионица на тему родне равноправности и насиља у везама младих, направили 14 онлајн изложби креативних постера, снимили 8 спотова, поставили 14 информативних штандова, написали 26 литерарних радов о неправедно запостављеним хероинама које су дале допринос развоју цивилизације. Млади из Тимова реализујући пројекат пружали су подршку својим вршњацима у ситуацијама када су имали потребу да поделе искуства из својих веза у којима су препознали елементе насиља. Учествовало је посредно и директно у пројекту више од 3.000 средњошколаца и наставног особља
Општине и градови: Бор, Деспотовац, Смедеревска Паланка, Кучево, Крагујевац, Пожаревац и Велика Плана.
Партнери на пројекту: Техничка школа Бор, Техничка школа Деспотовац, Средња школа "Жикица Дамњановић", ЕТМШ Кучево, „Креативна педагогија“ Пожаревац, Прва техничка школа Крагујевац, Средња стручна школа Крагујевац и УГ „Свет речи“ Велика Плана.
Шта су млади научили радећи на пројекту и са којим знањима настављају кроз живот да се боре против родно заснованог насиља закључује се из њихових изјава на Завршној конференцији у Великој Плани.
Милица Михајловић из Пожаревца рекла је да јој је било здовољство да пише о теми која је интересује не само зато што су женски ликови који су задужили историју интересантни, него и зато што су дали значајан допринос развоју друштва у свим епохама. Миличин рад је заслужио прву награду, а похвале које је добила од жирија и учесника пројекта инспирисаће је да настави истраживања у овој области.
- Сматрам да писањем или говором, било како и на било који начин који подразумева активизм, можемо да проширимо свест о оваквим темама. Колико год да сам била инспирисана, у неку руку сам била тужна зато што имао толико жена које су заборављене, али исто тако има и оних које јесу на овом свету и даље, а већ се заборављају, или се занемарује њихово дело. Сматрам да ми који смо овде, сви они који су чули наша предавања и радили са нама, заиста би требало да се потрудимо да то више не буде случај и да више нема „оних које су заборављене“, него оних које су заиста афирмисане јер такве жене то и заслужују.
Матуранткиња Пожаревачке гимназије каже да се њен начин размишљања није толико променио зато што се и раније бавила овом темом. Читала је о томе, гледала филмове, истраживала у доступној литератури.
- Имала сам већ изграђене ставове са којима сам приступала овом прблему, али се променио спектар информација са којима располажем. Свакако сам стекла много више знања него што сам имала, исто тако стекла сам знање како да другима преносим оно што би требало да знају о томе, да им објасним зашто је важно да се залажемо за родну равноправност – каже Милица и истиче да и њене вршњаке занима тема, али да су и даље присутни стереотипи које би требало мењати.
- Заиста мислим да их занима, а да је породица заслужна за оно што из ње понесу - или је једна велика препрека или одскочна даска и то је моменат који упозорава да су промене неминовне. Ја и данас чујем да неке моје другарице кажу да неће да полажу вожњу јер ће их возити муж или отац... Да ће материјално да се обезбеде када се удају. Мислим да све то потиче од васпитања, зато сматрам да је веома тешко да се исправе такви ставови, искорене ако се код куће чују такве ствари. Сигурна сам да особа уколико жели да се мења, може то да уради код себе и да аргументовано утиче на промене код других.
Кристина Милорадовић, гимназијалка из Пожаревца, у свом коментару о резултатима пројекта истиче да се и раније залагала да у својој средини покаже људима колико је ова тема значајна, али да ће наставити новим сазнањима и проширеним интересовањима да буди свест околине о проблемима који су последица неједнакости полова.
- Драгоцено искуство са радионица ми је проширио спектар информација зато што сам се сусрела са дечацима који, не само да се не слажу са овом темом, него и мисле да су супериорнији зато што су мушкарци. Чак и када су њихове мајке у питању, оне које воде неку значану улогу у друштву као предузетнице, оне које издржавају породицу, према њима заузимају такав стак као да је то њихова обавеза. Једноставно мисле да је њима природом одређено да буду подређене мушкарцима, и да притом раде и привређују чак и више од њих.
Кристина сматра да су могуће промене, али да споро иду.
- Можемо нешто да мењамо, да се добро информишемо о теми и да научимо да делимо искуства и знања тако да буду примењима у свакодневном животу. Може доћи до неспоразума, јер може да се стекне утисак да ми као жене и девочице које држимо радионице заузимамо страну жена и феминисткиња. Уствари, да бисмо дошли до равноправности, морамо најпре да истакнемо положај жена и да увидимо да су тренутно неравноправне. Постоје примери где су пак и мушкарци угрожени па би и у том правцу требало радити на равноправности полова – скреће пажњу пожаревачка гимназијалка и на овај део проблема о коме често промишљају млади у тежњи да се обострано изједначе по вредности и значају оба пола.
На сличан начин промишља и Милица Драгутиновић из Деспотовца.
- Доста смо научили, оспособили се да препознамо насиље, сензибилисани смо како да поступамо са особама које су жртве насиље. Упоређивањем сопствених ставова са мишљењем вршњака установили смо да смо истовремено у великој мери слични, али исто толико и различити. Било је другачијих па и погрешних начина приступа теми. Кажу да је љубомора у границама нормале пожељна у вези, али не знају да дефинишу шта је граница. Сматрају да је нормално да девојка младићу шаље слике са места где се налази и тиме му доказује да му је верна. Да ли је насиље избор или је нагон, због чега насилник не може да се уздржи од реакције иако је свестан да су поседице штетне – питања су на која нису давали јасне одговоре. Из тога закључујемо да је право време у овом узрасту порадити на еманципацији – закључила је свој коментар девојка која је овом темом била заокупљена и пре реализације пројекта.
- Научили смо од својих вршњака нешто ново тако што смо изнели своје мишљење, суочили размишљака и потражили заједнички закључак. Чак су и млађи од нас добро реаговали и били заинтересовани, боље и активније него што смо очекивали. Занимало их је како да дефинишу љубомору зато што су сви рекли да је љубомора нормална појава у вези и да је прави знак љубави. Било ми је важно да схвате суштину проблема и да промене мишљење, али и да другима укажу на грешку коју су и сами правили зато што нису освестили шта значи непоштовање супротног пола и до чека доводе неједнакости на којима се инсистира – рекла је Анастасија Милошевић из Деспотовца.
- Доста другачије размишљам о родној равноправности. Мислим да је имало доста ефеката оно што смо усвојили на едукацијама у сузбијању насиља и формирању ставова са којима крећемо у партнерске односе. Надам се да смо и вршњацима са којима смо радили на радионицама отворли очи шта значи равнопшравност полова. И раније сам приближно размишљао о овоме, али моја знања су сада употпуњена, а интересовања проширена. Волим да радим на овакмим пројеката због едукације и могућности да и друге подичим како бисмо сви заједно били боље друштво и бољи људи - рекао је Петар Вуловић средњошколац из Крагујевца.
Милош Миладиновић из Крагујевца каже да су се млади на овом пројекту упознали са проблемом за који нису ни знали да постоји и да га треба третирати као опасност која може да има велике последице и жртве.
- Многи родно засновано насиље не препознају као проблем, третирали су га као вид свакодневне појаве у животу. Драго ми је што смо им подигли свест о проблему који се манифестује кроз родно засновано насиље. Бавићу се темом надаље озбиљније, користићу сваку прилику и различите активности, кроз волонтерски рад, да утичем на промене код младих. Желим да им предочим значај теме и наведем их да размишљају исправно. Размишљао сам и ја пре ових сазнања да неправде и неједнакости у друштву нису моја ствар, да ме се не дотичу јер на њих не могу да утичам, сада сматрам да смо део друштва и да је наша обавеза да утичемо на друге уколико наносе штету и неправду недужнима по било ком основу.
За Николину Миловановић, матуранткињу из Крагујевца, било је велико задовољство рад на пројекту. Увидела је колико је род и родна равноправност табу тема за њене вршњаке и колико има простора за рад са њима да би променили ставове и почели реалније да прихватају проблеме са којима се суочавају.
- Нашим вршњацима је непријатно да причају о томе. Понашње и начин размишљања понесу из куће, нису спремни да нешто мењају ако се усталио у друштву известан кодекс понашања. Жао ми је што у 21 веку ми још увек морамо да указујемо на једнакост полова. Насиље је присутно и испољено, на жалост заташкава се и крије. У већој мери испољава се међу младима у вербалном облику, што је боље него да се спорне ситуације решавају употребом силе. Када смо на радионицама својим вршњацима приближили емотивно стање жртве, почели су да мењају ставове – каже Николина и потврђује да је након едукације спремна још више да ради на сузбијању свих облика насиља.
- Могу да скренем пажњу на пропусте, имам јасно дефинисане ставове и није ми проблем да укажем на грешку када се ради о неравноправностима у односима. Јасније видим људе око себе након ове приче и увиђам колико су спремни да мењају мишљење. Оваква ангажовања нам омогућавају да се правилније развијамо као личности. Родитељи ме подржавају у свему и помажу да истрајем када ми се понекад учини да су промене немогуће.
Уна Јовановић, ученица из Смедеревске Паланке, каже да је приметила да су деца још у основној школи освешћена, спремна да воде интерактиван разговор о насиљу и да добро знају шта је насиље. У стању су да препознају насилника и жртву. Не подржавју насиље, желе да се боре против насилног понашања вршњака, али још увек неозбиљно приступају теми.
- Шале се и смеју чак и када изводимо драматизације у којима је жртва угрожена и трпи насиље.
Њена школска другарица, Вања Живковић, преноси слична искуства и потврђује да је било корисно радити на пројекту.
- Ово је један од бољих начина како можемо да пробудимо свест код вршњака да размишљају исправно о односима међу половима и родно заснованом насиљу. Деца нису концетрисана да слушају сувопарна предавања, зато им тему приближавамо на занимљивији, креативнији начин.
И Нађа Арнаутовић из Смедеревске Паланке, је пројектним активностима ојачала своју личност. Оснажена је да настави едукацију са млађим генерацијама и осовцима зато што се насиље појављује из године у годину раније него што се очекује – чак и код најмлађих предшколског узраста.
- Све чешће се дешава насиље, расте број жртава, страдају жене и деца. Надам се да ћемо се боље припремити за живот, бити након ове обуке спремни да препознамо и предупредимо насиље. Рад на пројекту схватам као задатак да подигнемо свест младима о овом проблему.
.
