ЖИВОТ ПОСЛЕ ХРАНИТЕЉСКОГ СМЕШТАЈА

Млади из хранитељских породица на животној пректретници су након навршене 18 године када су приморани да се суоче са поступком осамостаљивања...

Не постоји системска евиденција о младима који напусте алтернативно старање. Етапу једног дела живота деца без родитељске бриге завршавају боравком у хранитељској породици, или у домовима; после пунолетства, ако се не одлуче на даље школовање, о њима једно кратко време бригу воде надлежне социјалне установе, након тoга се сналазе сами. То траје до 26. године. За младе који су и даље под окриљем друштва као корисници услуга социјалне заштите подаци су доступни и лакше је пратити њихов даљи развој.

Из много разлога: психолошких, социјалних и емотивних, дуго траје веза између штићеника и хранитеља. И добро је док је тако. Кад одрасту, и кад напусте сигуран кутак у хранитељској породици, јављају се својим добротворима који су им помогли да се осамостале и буду спремни на нове изазове у животу. Уколико су направили такву врсту односа да им се млади јављају и да их информишу о свом животу, хранитељи дуго остају у животима својих штићеника. Замењују им родитеље и у већини случајева остају сигурна лука за младе принуђене да се сами брину о себи. Овакав однос постигнут је искљућиво на основу дубоке везе обе стране зато што друштвена заједница преко установа за збрињавање деце без родитељског старања нинашта не обавезује хранитеље по истеку уговора о хранитељству.

deca centra

У истраживањима др Аните Бургунд Исаков из Београда, рађеним новембра 2019. године у оквиру пројекта Анализа положаја младих који напуштају систем алтернативног старања истиче се да невладине организације имају одређени ниво праћења само за младе који су корисници њихових услуга. На тај начин дошло се до закључка да је праћење и подршка за младе у периоду од шест месеци након обезбеђивања услуге корисна и пожељна за младе зато што им пружа одређену врсту сигурности. У том правцу прикупљају се информације о осећању спремности младих без родитељске бриге да се након престанка хранитељства отисну у живот.

Овакав вид праћења је од изузетног значаја за праћење исхода услуга за осамостаљивање које се обезбеђују за младе. Вођење евиденције о младима након напуштања алтернативног старања би било изузетно корисно у виду креирања услуга за подршку младима који су се осамосталили, истовремено представља превенцију од ризичних понашања и угрожавања од стране заједнице и појединаца. Налази истраживања о младима који се спремају да напусте алтернативо старање упућују да ниједна млада особа не осећа спремност за самосталан живот и да преовладавају осећања страха и узнемирености од осамостаљивања. Обезбеђивање системског и континуираног праћења осамостаљивања младих на алтернативном старању би допринело евалуацији услуга за ову популацију младих, и обезбедило јасне смернице и препоруке за увођење оних услуга и модела који су у функцији осамостаљивања младих.

Истраживања о младима из ове категорије угроженог становништва - рањивих група у нашој земљи су показала да је друштво недовољно развијено да да комплетну слику о њиховим потребама и начину живота кад напусте хранитеље или колективни смештај. Закључак је у да се праве подробније анализе како да им се помогне и олакша решавање њихових горућих проблема.

Чињеница је да са децом на алтернативном старању ради недовољан број помагача због чега би млади који се спремају да напусте алтернативно старање требало да буду препознати као осетљива категорија у Закону о социјалној заштити. Приоритет у оспособљавању за рад, помоћ у запошљавању и адекватна здравствена заштита требало би да буде део политичке акције усмерене ка овој групи младих. Предлог стручног тима из поменутог пројекта је да се усвоји јединствена методологија за евиденцију и праћење младих по напуштању хранитељства, да се води евиденција на државном нивоу о броју, узрасту, полу, територијалној распоређености, типу смештаја, услугама које млади користе, плановима еманципације, а посебно је потребно редефинисати начин планирања и садржај планова за осамостаљивање.

9581102

У препорукама по завршетку пројекта истакнуто је да би установе за смештај деце без родитељског старања као и ЦПСУ ове податке требало да достављају Заводу за социјалну заститу, како би се систематично и доследно водила евиденција о младима. Праћење младих након осамостаљивања треба да буде доступно након 6 месеци, а најмање 2 године након изласка из оквира заштите, са подацима о запослењу, становању и системима подршке коју млади користе, као и о потенцијалним изазовима.

Право на сталну новчану помоћ треба да буде једнако доступно свим младима на територији Србије; да буде у служби ојачавања капацитета младих за запошљавање, што значи да је неопходно изменити ограничење ове помоћи за младе који су незапослени, јер их на тај начин демотивише и онемоћава у преузимању активне улоге у осамостаљивању. Партиципација младих треба да буде заступљена и у креирању политика за осамостаљивање младих из система како би гледишта младих допринела да мере за осамостаљивање буду прилагођене младима. Стога је неопходно јачати систем подршке за младе након осамостаљивања. Добар пример је оснивање каријерних центара попут Центра “Јаки млади”, који је процењен као изузетно значајан од стране младих.

Иако је систем социјалне заштите у Србији од 2002. године, као и читаво друштво, прошао кроз знатне транзиције, положај младих који напуштају систем алтернативног старања и даље није уређен. Србија је земља од укупно 7,2 милиона становника, од којих деца испод 18 година чине 1.217.101, и чине удео од 17.4% у популацији. Вредна помена је чињеница да број деце у систему социјалне заштите расте иако је Србија земља која је изложена процесу демографског старења,. Према подацима из 2018., укупан број деце у периоду од 2014. до 2018. смањен је за 2.8%, док је број деце у систему социјалне заштите порастао за 5.8% према подацима РЗСЗ из 2018. Под старатељством је 4672 деце, а од тога је 86.6% деце на породичном смештају. Најчешћи разлог издвајања деце из породице у 2018. години је неадекватно родитељско старање, у 54,8% случајева. Други разлог издвајања деце из породице је насиље над децом, услед чега је издвојено 11,9% деце.

ОСАМОСТАЉИВАЊЕ

Поводом „Међународни дан младих“ 12. августа медији су објавили низ забрињавајућих података који се тичу осамостаљивања младих. Млади људи у Србији чине 16,5% укупног становништва. Поред незапослености (32,2% младих до 24 године је без посла), посебан проблем представља осамостаљивање. Осамостаљивање није лако ни када постоји развијена мрежа подршке уз породицу којој могу да се врате, док за младе који су значајан део живота провели у хранитељским породицама или установама за смештај деце и младих ово представља посебно тежак животни период, праћен најразличитијим, најчешће бурним осећањима и страховима.

У жељи да младима без родитељског старања који се припремају да напусте хранитељске породице или установе у којима су смештени и крену пут самосталног живота буде још снажнији ветар у леђа организација СОС Дечија села Србија спровела је вршњачко истраживање о напуштању алтернативног старања. Резултати истраживања показују да се млади суочавају са страхом и неизвесношћу, да се плаше самоће, маргинализације и искључивања, неретко се осећају остављеним и неспремним за самосталан живот. Упитани какви би им видови подршке били потребни у тим тренуцима посебно су издвојили саветодавну, психолошку и финансијску помоћ, професионалне обуке, затим помоћ у обезбеђивању стамбеног простора, тражењу посла и стицању вештина за обављање кућних послова, кувања и располагања новцем.

mladivoleselo

НУЖНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Млади су, такође, истакли да би им од велике помоћи било да током живота у хранитељској породици или некој од установа алтернативног старања добију релевантне информације о томе шта могу да очекују и која права им припадају након напуштања старања, као и да посебна пажња буде посвећена развијању њихових вештина за самосталан живот, како би за њега били спремнији. Управо наведени сегменти подршке, уз добру информисаност и развијене животне вештине, представљају предуслов за успешно превазилажење изазова које са собом носи процес осамостаљивања.

У процесу осамостаљивања младима без родитељског старања веома је важно да их заједница види онаквим какви јесу, кроз призму њихових потенцијала и снага, а не кроз призму њихове прошлости и негативних животних искустава. Није им потребно сажаљење нити дивљење већ подршка која би им омогућила да у самостални живот закораче што спремнији и сигурнији.

Спроведено истраживање указало је и на потребу да се унапреди рад са младима, обезбеди развој додатних услуга и сервиса који би били од помоћи у процесу припреме, али и након изласка из алтернативне бриге. Налази претходних истраживања показују да се планирање напуштања старања дешава касно, да најчешће постоје планови за отпуст младих из домова или хранитељских породица, а врло ретко планови еманципације који обухватају стицање знања и вештина потребних за самосталан живот. Услед недостатка психосоцијалне подршке, правовременог усмеравања, помоћи у проналаску смештаја и запослења, млади који напуштају систем алтернативног старања суочавају се са ризиком да постану пасивни примаоци социјалне помоћи, зависни од подршке друштва, неспремни и неохрабрени да развијају и користе своје пуне потенцијале.

Дугогодишње улагање у децу и младе без родитељског старања повлачи потребу да се води рачуна о томе где млади одлазе након напуштања старања. Код нас не постоји системска евиденција о младима који напусте старање, нити о исходима њиховог самосталног живота. Ове информације најчешће имају само васпитачи у домовима, хранитељи или друге одрасле особе које су током старања изградиле однос поверења са њима и које су на основу личног односа остале у контакту са младима. Сви релевантни субјекти укључени у бригу о деци истичу да је важно радити на успостављању међусекторксе сарадње и умрежавању система социјалне заштите, запошљавања, образовања и других система како би се извршила евиденција, а затим и пружила адекватна и правовремена подршка свим младима који се осамостаљују из система алтернативног старања.

pokloni

satovi1

ДОБРА ПРАКСА

„Као и претходне, и ове године окупили смо у просторијама Центра за породични смештај и усвојење у Милошевцу свршене средњошколце, како бисмо им уручили скромне поклоне, у знак пажње и успомену на године проведене у Милошевцу и у раду и дружењу са својим саветницима. После разговора о њиховим даљим плановима, уручени су им сатови, модерни, примерени њиховим годинама, а обезбеђени из средстава Центра и уз помоћ донатора. Младе особе, њих 11-оро, кренуле су путем осамостаљивања решени да успеју у својим намерама да се запосле, врате у породицу порекла, нађу стан, наставе даље школовање. Честитамо им и желимо пуно среће и успеха!“

Овим речима испраћени су у живот млади из Центра у Милошевцу којима је приређен испраћај пре три године на крају боравка у хранитељским породицама села великог срца које с разлогом слови за колевку хранитељства у Србији..

NEMA ZA PERU

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

  • ИМАШ ПРОБЛЕМ? ТУ СМО ЗА ТЕБЕ!  

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec Avgust 2022 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 31 1 2 3 4 5 6 7
week 32 8 9 10 11 12 13 14
week 33 15 16 17 18 19 20 21
week 34 22 23 24 25 26 27 28
week 35 29 30 31

Ускоро

Nema događaja