mpo228 link

daftar / login

slot online

promo / bonus

casino online

berita terpopuler

sportsbook

arcade games

ЖЕНЕ СА РАЈСКИМ ДУШАМА

Катарина Дешић и Бранка Филиповић, хранитељице из Милошевца биле су до последњег дана живота симбол села, понос установе, неисцрпна енергија за 60 штићеника Центра који су одрастали у њиховим домовима

Пре три године председник Србије, Александар Вучић, одликовао је најстарију и најпознатију установу за збрињавање деце на балканским просторима, Центар за породични смештај и усвајање у Милошевцу, Сретењским орденом првог степена, а Катарину Дешић и Бранку Филиповић златним медаљама за заслуге. Катарина је однеговала и на животни пут извела 20 штићеника, Бранка 40. Ова признања припадају целом селу за сво добро које су житељи несебично, скоро читав век, даривали деци без родитељског старања. Ни Катарина ни Бранка нису више међу живима, остала су иза њих сећања на племенитост и доброту коју су даривале деци лишеној родитељске пажње и љубави. Сећања су још увек жива на жене рајске душе, још увек је много оних који сведоче о њихоој доброти и великом срцу.

О овим племенитим женама писало се често, али не превише, и не толико колико су заслужиле, не ни онолико колико би друштво и сви потомци штићеника који су прошли кроз њихове руке и седели у њиховим крилима хтели и могли да се захвале. Да су биле изузетне и вредне дивљења потврђују небројене приче о њима, неизречене похвале и не написане приче које би сведочиле о њиховој марљивости, умештности, хуманости... лепоти њихове душе. Зато су ту сви они који их се радо сећају, кроз чије куће су прошли, који су их увек сматрали мајкама, женама од Бога дариваним да им улепшају тужно детињство, изведу их на пут, пошаљу у свет ојачале и оспособљене за живот. Ту су и признања, највећа државна, ордени за заслуге. Нешто што се добија само великим залагањем, заслугама и постигнутим резултатима. Биле су и остаће понос својих породица, Центра и целог села. Ово је сећање на њих. Најпре на Катарину, а у другом тексту и на Бранку.

663z390 Najstarija hraniteljica Kat

Катарина Дешић-Рајковић зачетница је традиције хранитељства не само у својој породици, него и цеом селу. По угледу на њу жене из комшилука узимале су незбринуту децу из колоније да им удахну нови живот. Њеним путем пошла је касније снаха Славка, а потом и унука Зорица која данас са својим супругом брине о деци из Центра, по новим условима и друштвеним нормама. Обучена, припремљена на едукацијама да деци без родитељског старања пружи не само љубав него и сву потребну заштиту, васпитање и усмерење, упути их у све оно што родитељ има као обавезу са својом децом.

Катарина је до пре две године била жива слика искуства и племенитости, добрте и умилности. Када су је описивали новинари након небројених сусрета са њом и децом увек су истицали неизмерну љубав коју је носила у очима за сву децу о којој је бринула. И са 80 година, непосредно пред смрт, када је примала орден, била је живахна и одважна, пуна оптимизма и радости, поноса према деци коју је однеговала и извела на пут. Никада није посустала нити одустала од покретачке снаге коју је носила у себи са жељом да помаже другима. Можда је живела тако зато што се ни њен живот није у многоме разликовао од живота њених штићеника.

Пореклом из Окучана, чврста и јака жена каквом ју је живот створио, у Другом светском рату била је жртва мучења и злостављања у логору. Да несрећа буде још већа остала је трајно стерилна од хране и инјекција које су јој злотвори убризгавали како би затрли семе српком роду. Након рата се удала свесна чињенице да никада неће имати своје потомке. Судбина је, као и децу шићенике, неким чудом, довела у Милошевац. Код мужа је затекла пасторка кога је чувала као рођено дете. Имала је превише љубави за друге због чега је одлучила да прихвати још неко незбринуто дете из колоније за ратну сирочад. Желела је да их однегује као права мајка, од пелена.

desssss

Тако је почело а потом трајало више од пола века. Мајка Катарина, како су је звали штићеници и посинак, у почетку је сама, а касније уз помоћ снахе Славке, однеговала двадесеторо деце и са свима је до краја живота остала у контакту. За њих је она увек била "мама" или "нана", а они су сви од реда били њена деца. Памтила је ова крепка старица и у позним годинама имена све своје деце и знала где су, шта се са њима догодило. Знала је чак и имена њихове деце, мужева, жена... Нема детета о коме није знала све – како и где живе, где раде, да ли су здрава, имају ли проблеме... Бринула је о њима као да их је родила, а не само подигла и извела на пут, усмерила их оснажене и припремљене да се боре са недаћама које су их сустизале, а са којима су се уз њену помоћ лакше суочавали и решавали их као математичке задатке.

Била им је све у животу: најбољи пријатељ, старатељ, хранитељица, дружбеница... кад је затребало, саветница, мудра у сваком тренутку, спремна да да најбољи савет, подучи их али да им укаже на то да сами одлучују и доносе пресудне одлуке у животу. Знала је да их саслуша, ободри, охрабри, научи, испрати на пут, у правом тренутку одвоји од себе и заштите породичног гнезда.

Жеља да има своје дете била је пресудна за њену одлуку да се до краја живота брине о туђој деци. Све своје штићенике је прихватала и васпитавала као своје најмилије. Када смо је питали како то да је имала довољно љубави за двадесеторо малишана, да ли их је заиста волела као да су њена деца, говорила је самоуверено да је то сам Бог удесио и наместио да оствари своју вечиту тежњу за сопственом децом.

- Од малих ногу сам их купала, хранила. Срећна сам била да имам за кога да кувам, да им намештам кревет, да идем у школу на родитељске састанке. Нисам их делила и одвајала, сви су ми били исти. Најтеже ми је било кад су одлазили својим путем, тешило ме је то што су на неки начин увек са мном – причала је Катарина када смо приликом посета хранитељицама гледали слике штићеника и присећали се имена свих дечака и девојчица које су прошле кроз њену кућу. Врата су за њих и њихове породице била увек широм отворена.

kacca

До последњег даха Катарина је бринула о деци без родитељске љубави. Са штапом у руци, онемоћала, дрхтавог корака, ишла је за малим Савом, дечаком који је пред пресељење њене рајске душе у вечност, био у њиховој кући. Био је у њиховом дому када је из Звечанске, са два месеца, упућен у Милошвац. О њему је бринула најмлађа хранитељица у Катарининој породици, унука Зорица, мајка троје деце, Бојана, Бојане и Ивана. Бака Катарина је била ту да припомогне, забави малишана, заштити да се не повреди док весело трчкара по кући и дворишту. У то време је, иако остарела, бака Катарина имала свог штићеника, дванаестогодишњег Нешу. Припремали су га за усвојење на даљину па је једном годиње боравио код будућих родитеља што је бака Катарини тешко падало.

– Као бака Катарина и ја ћу до старости да се посвећујем незбринутој деци, наставићу породичну традицију. Ово не доживљавам као посао већ као лично задовољство, иако имам своје троје деце. Очекујем да од те деце створим здраве и способне људе, а себи пријатеље – каже унука Зорица Рајковић, поносна на баку од које се научила доброти и хуманости...

Једном приликом новинари „Политике“ у тексту о Катарини Дешић и њеној великој породици, деци посинка и однегованој, забележили су изјаву једне сутенткиње из Београда, која је у свесци утисака пренела одушевљење посетом овој породици.

Бундало Бранка:"Тешко је описати топлину овог дома и утисак који оставља ова породица са толико чланова. Захвална сам им на бризи о деци и што су ми омогућили да се уверим у њихову племенитост".

NEMA ZA PERU

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

  • ИМАШ ПРОБЛЕМ? ТУ СМО ЗА ТЕБЕ!  

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec Februar 2025 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 5 1 2
week 6 3 4 5 6 7 8 9
week 7 10 11 12 13 14 15 16
week 8 17 18 19 20 21 22 23
week 9 24 25 26 27 28

Ускоро

Nema događaja