Истинита прича о човеку који је био штићеник Центрa у Милошевцу чијем сину прети слична судбина зато што као „невидљиви отац“, без комплетиране личне документације, не може да оствари право на социјалну помоћ
Неиспричане животне приче, у којима живот испише романе чији садржај подстакне на размишљање, поремети равнотежу и допринесе да о неким појавама промишљамо дубље него што бисмо желели, увек буде пажњу читалаца. Ово је истинита прича позајмљена са једног блога која је настала као коментар на садржај једне сличне приче о хранитељству, штићеницима и људима великог срца који су све што имају поделили са децом без родитељског старања. Написана је да укаже друштву на постојање проблема, пробуди нечију савест и утиче на некога ко би могао да покрене промену статуса лица чији је идентитет замагљен, а права нејасно дефинисана.
Невидљивих родитеља има – јесмо ли свесни тога; вероватно да, нарочито после филма „Отац“ Срђана Голубовића, који је настао на основу истините приче о Ђорђу Јоксимовићу, „потпуно омаловаженом човеку, коме су због сиромаштва одузета деца“. Сурова је истина да ни после европске промоције филма и одјека у јавности проблем ове породице није решен, а чини се да је решење могуће, скоро на дохват руке.
„Постоје приче које морају бити испричане. Једана од таквих је и ова ... животна, какву само живот може да напише. Невидљиви отац је мој друг, кога знам више од 20 година. Растао је као дете без родитељског старања, по хранитељским породицима. У прву породицу смештен је са непуних једанаест месеци живота. Као беба био је болешљив, чуван у беди и немаштини и занемарен од стране родитеља, те је на једном од лекарских преглада педијатар позвао раднике Центра за социјални рад и по хитном поступку је хоспитализован, а нешто касније измештен из примарне породице.
Своје биолошке родитеље видео је свега неколико пута у животу као случајне пролазнике али се ти исти родитељи никад нису званично одрекли свог родитељског права, тако да је тада дете, а сада одрастао и зрео човек, био лишен не само родитељске бриге и неге, већ и могућности усвојења и неког, условно реченог, нормалног породичног живота. Временом су се у животу невидљивог оца, мењали само хранитељи а када је напунио десет година, по одлуци радника Центра за соц.рад, премештен у дечје село Милошевац.
Међутим, развојни пут кроз хранитељске породице и није толико битан, битно је да је напуштен од најближих успео да заврши средњу школу, осамостали се, запосли, скући и ожени. Једино што је невидљиви отац добио од својих биолошких родитеља је име, презиме и ништа више. Чак ни могућност да буде усвојен, да буде нечији.
Причи овде није крај. Невидљиви отац, сада већ зрео човек по завршетку школовања, проналази посао, жени се и добија сина. Игром судбине остаје без супруге и са својим малим сином живи у кући коју је добио на коришћење од стране Центра за социјални рад. Након извесног времена остаје без посла и сталних месечних прихода. Тако, невидљиви отац и његов мали син, без игде иког, чувају једно друго и муче муку са животом, породичним законом и администрацијом.
Како је невидљиви отац уједно и самохрани родитељ, без посла и сталних месечних прихода, има право на социјалну помоћ али да би остварио ово право, потребно је прво да тужи бабу и деду свог сина, јер не издржавају унука?! Овде настаје административни проблем. Како невидљиви отац да тражи издражавање свог сина од родитеља, које и сам не познаје? Како објаснити систему и закону да биолошке родитеље, невидљив отац, има само на папиру, да су можда и умрли, јер им се одавно губи сваки траг. Од ког тражити и кога тужити за издржавање?
Сивило је преплавило живот ове породице, а рупе у закону постају све веће, обзиром на то да је невидљиви отац без посла... Постоји претња Центра за социјалани рад да му се одузме син и смести у хранитељску породицу!!
Па питам и молим за помоћ.
- Зар није боље решење дати родитељу новац, уместо да му радници Центра прете одузимањем сина зато што нема пара за његово издржавање?
- Зар није боље да дете буде са оцем који о њему савесно брине, него да га силом прилка препусти другима на чување?
Разилика између невидљивог оца и његових биолошких родитеља је огромна. Он жели и хоће да се брине о свом сину. Како му помоћи?"
