Успешних 90 година рада Центра за породични смештај и усвајање у Милошевцу
Идеја нашег новог пројекта је да се информисањем грађана о феномену везном за село Милошевац, које слови као колевка хранитељства, говори са аспекта установе која нуди предности одрастања деце без родитељске бриге у хранитељским породицама, истовремено се упознаје млађа популација незапослених жена са могућностима ангажовања у области хранитељсатва.
Ово је прилика да се јавности топлим људским причама о хуманом селу пружи свеобухватна информација о хранитељству, начину живота деце у хранитељским породицама, комплетира слика о Центру у Милошевцу, социјалној институцији која је током непуног века постојања збринула више од 6.000 деце. Говорећи о значају и специфичностима рада Центра за породични смештај деце и усвајање од оснивања институције до данас, дао би се допринос подизању свести о значају и вредностима овог хуманог посла – одгоја деце којима је током одрастања неопходна љубав и пажња породице.
Од објављених документарних прича о досадашњем раду установе, портрета најстаријих хранитељица и хранитељских породица, текстова о сусретима некадашњих штићеника са хранитељима, ангажовању државних институција и локлане заједнице да се омогући угодан боравак деци у хранитељским породицама села Милошевца, биће направљена електронска књига, доступна на порталу као збир података којима се грађанима изван подручја општине Велика Плана пружа права слика о селу великог срца и развоју хранитељства у Србији. Сакупљена грађа могла би да буде корисна за писање монографије о Центру у Милошевцу и феномену хранитељства у овом делу Србије. Пружањем слике о функционисању установе током непуног века развоја ханитељства у Милошевцу могле би да буду подстакнуте породице млађих брачних парова у окружењу и шире у Србији да се и саме баве оим хуманим и надасве плементим послом. Писањем тетстова о Милошевцу били би упознати грађани читавог региона преко портала и друштвених мрежа да у овом српском селу скоро све породице пружају топао дом деци лишеној родитељске бриге, да исту пажњу добијају штићеници са проблемима у развоју и да међу њима не постоји никаква разлика.
Овим пројектом скренула би се пажња јавности да је деци без родитељске бриге поред смештаја потребна забава, да се подстакне хуманост међу људима који су у могућности да донацијама, симболичним давањима и организованим акцијама улепшају њихово одрастање. Уколико би се допрло до свести дела грађанства које може удруженим снагама да помогне организацију хуманитрних акција, деца би чешће него за велике празнике могла да добијају поклоне и буду више пута обрадована играчкама, књигама и слаткишима. Уколио би се повећао број потенцијалних донатора за малишане свих узраста могле би да се организују екскурзије, летовања, зимовања и боравци у природи, посете музејима, позориштима, зоолошком врту... Намера је да се подстакну удружења грађана, културне институције, привредне организације да омогуће гостовања глумаца, организацију позоришних представа у селу, концерата за децу Центра, спортских сусрета и упознавање са њиховим идолима.
Пројекат би током рада на овој теми могао да одговори и на питања да ли деца без родитељске заштите у средини у којој су збринута трпе неки облик насиља, како о њима брину хранитељи, да ли имају довољно пажње и љубави, јесу ли можда искоришћени као бесплатна радна снага на имањима својих хранитаља, у којој мери уживају исти третман као деца у чијим породицама одрастају. У разговору са надлежним службама које брину о социјалној заштити деце и омладине сазнали бисмо колико новца друштво издваја за њихове потребе, да ли је могуће обезбеди више и да ли сва та давања иду за њихове потребе.
Циљ пројекта је да одговори на питња која се односе на ментално здравље малишана чије је детињство обележено недостатком родитељске љубави, како се развија њихов ментални склоп, колико празнина остаје у њиховим душама у периоду одрастања, да ли се стварно осећају заштићена или је само претпоставка да се на овај начин, збрињавањем у хранитељским породицама, постиже најбољи баланс развоја личности у датим околностима.
Серијом текстова током шестомесечне реализације пројекта, између осталог, скреће се пажња јавности на креативне могућности деце из хранитељских породица и подстиче друштво да усмери додатну пажњу на њих како би се многобројни таленти које поседују развијали благовремено у првом смеру. Запитаћемо се да ли су штићеници Центра имали могућност током одрастања да се припреме за жељене професије, упишу школе према својим способностима, или им је сугерисано да се што пре оспособе за самосталан живот. У контакту са запосленима у Центру добили бисмо одговоре колико је штићеника установе имало прилику да студира, колико друштво улаже у њихово образовање и на који начин им помаже да оспособљени за живот после 18. године сами брину о себи.
Кроз серију текстова указује се пажња јавности на значај постојања институције хранитељства и важност промене става друштвене заједнице када се ради о социјалној категорији становништва и угрожених породица са децом, посебно њених најмлађих чланова.
Пројекат би могао допринети очувању и неговању традиције хранитељства подстицајима да се млади баве истим позивом, да укаже пажњу незапсоленим женама да је једна од могућности обезбеђивања егзистенције и сталног запослења хранитељска активност. С обзиром на чињеницу да је хранитељицама омогућено да примају плате и стичу радни стаж, дали бимо информацију у овим текстовима како се долази до сертификата о завршеној обуци за хрнитеље који је неопходан да би се нове породице бавиле хрнитељством.
Овим пројектом шаље се порука друштву да се бригом о деци са посебним потребама у хранитељским породицама не прави разлика међу здравом популацијом и децом са сметњама у развоју и да сви у друштвеној заједници којој припадамо имамо права на једнокост и равноправност.
Студиозно, јасно и садржајно обрађене теме, допуњене фотографијама које прате причу, видео материјалима на порталу, где је то могуће и упутно, могле би да буду лична карта села великог срца, колевке хранитељства које ће и у наредном столећу остати оно што јесте – дечија колонија, завичај за све малишане без родитељског старања који силом прилика одрастају далеко од родног краја и без својих правих родитеља. Објављивањем текстова на порталу ствара се могућност повезивања бивших корисника услуга Центра расутих по свету. И не мање значајно, циљ пројекта је да укаже грађанима пажњу на потребу да будемо хумани, да у свакој прилици помогнемо неком ко је у невољи давањем подршке, хуманитарним ангажовањем или дирктним учешћем у решавању социјалних проблема заједнице.
Серијал текстова започео би објавом података, расположивог материјала и докумената из периода формирања Дечије колоније у Милошевцу, истицањем потреба да се на овом месту оформи институција и оправданим разлозима да се баш у овом селу заљуља колевка хранитељства. Значајан простор би био посвећен портретима најстаријих хранитељица, њиховим породицама и домаћинствима са дугогодишњом традицијом неговања деце без родитељске бриге.
Успосавили бисмо контакт са штићеницима који су пре неколико деценија, или у новије време, последњих година, боравили у Милошевцу, говорили о њиховим сећањима, успоменама и емоцијама које их везују за период одрастања у породицама које су им пружиле топлину родитељског дома. Са старијим хранитељицама разговараћемо о васпитању и неговању деце по старим методама, а са младим, новим нараштајем хранитеља о искству и стеченом знању на едукацијама.
Покушаћемо заједно са њима да дефинишемо проблеме са којима се сусрећу у васпитању и одгоју деце, потражити помоћ од стручњака, са запосленима у Центру анализирати могућности унапређења пружања услуга и послати поруку јавности на који начин могу својим учешћем, донацијама и разноврсним активностима да допринесу раду установе ради постизања јединственог циља – пружања што бољих услова деци за одрастање без родитељске љубави и пажње.
Даћемо одговор како се постаје хранитељ, како заинтересоване породице могу законским путем и по којој процедури да усвоје дете из Центра. Пратићемо током целе године планиране активноти које ће уследити у циљу промоције установе и обележавања јубилеја – 90 година од оснивања Дечије колоније у Милошевцу.
С обзиром на чињеницу да су житељи Милошевца и околних села у више наврата надлежним службама локалне самоуправе и ресорних министарстарстава у ранијем периоду упућивали захтеве за отварање дечије амбуланте у Милошевцу како би се пружила адекватна здравствена помоћ деци из Центра и села, покренућемо петицију упућену ресорном министарству да се ова давношња идеја коначно реализује. Са запосленим педијатром у Милошевцу не би се одлазило из овог села на лечење у 10 – 15 километара удаљене домове здравља да би се обавили прегледи и спрвео третман лечења који би био могућ у селу. Како се хранитљством последњих деценија поред Милошевца баве и житељи сусуедних насеља, Лозовика и Трновча, комплетирали бисмо информацију о хранитељским породицама у овим селима.
Посебан одељак пројекта био би посвећен штићеницима Центра који су остали да живе у Милошевцу као усвојена деца у породицама у којима су одрастали или су сплетом околности везивањем за брачног партнера остали да живе у овом делу Поморавља, а који су и сами одлучили да се баве хранитељством. У сарадњи са стручњацима Центра говорићемо о тешкоћама са којима се сусрећу деца приликом одласка из Милошевца и вези која траје између укућана са којима су деца без родитељског старања провела током одрастања у хранитељској породици. Даћемо простор надареним штићеницима да се искажу као сликари, песници, спортисти, добри ђаци, таленти који обећавају. Наћићемо међу бившим штићеницима успешне људе који су превазишли све баријере на животном пути и постали добри стручњаци, јавни радници, професори, доктори, социјални радници на сличном задатку као њихови ментори који су о њима бринули док су одрастали без родитељског надзора.
Обиласком терена оживећемо сећања на хранитељице које су биле мајке, баке, учитељице, пријатељице и сигурна рука деци која су одрастала у Милошевцу и оставила најлепши део живота у овом селу које и сада, после толико година сматрају својим завичајем, хранитељску кућу својим домом, хранитеље својим другим родитељима. Била би ово животна прича о детињству штићеника Центра који су упркос свим недаћама у животу, тужним судбинама и искушењима на трновитом путу одрастања постали људи, који су прелазили све препреке уз помоћ хранитеља које им је случај доделио да им буду потпора, путоказ и вођа кроз живот.
Сав сакупљени материјал за портрете, приче о селу и хранитељству, савети стручњака, извештаји и интервјуи били би презентовани у текствима за новину Морава прес, а у електронском облику са више слика и тонским записима на порталу Планамедиа.
Саслушаћемо и ставове грађана који буду желели да изнесу своја искуства о овом хуманом послу, селу са широм отвореним капијама за сву децу којима је потребан дом, родитељска љубав и пажња, срећно детињство. Прича о Милошевцу стигла би до најудаљенијих читалаца преко друштвених мрежа, подстакла би бивше штићеника да се огласе, кажу по нешто, поделе са нама своја сећања...
Реализацијом пројекта комплетираћемо грађу за целовиту слику о Милошевцу и житељима села великог срца које је у свету познато као колевка хранитељства, заједнички дом ратној сирочади и друга кућа многобројној деци без родитељског старања. Са више од 6.000 штићеника село је богатије за све њихове породице и потомке, који би сакупљни на једном месту створили од Дечије колоније неку нову хуману дечију републику...