Нови пројекат наших новина Морава прес и портала Планамедиа
Поводом јубилеја, 90 година рада Центра за породични смештај деце и усвајање Милошевац, до краја године у текстовима које ћемо објављивати у новинма и на порталу писаћемо о установи изузетног значаја за збрињавање деце без родитељске бриге, селу које је однеговала више од 6.000 нзбринутих дечака и девојчица са ових наших, балканских простора. Говорићемо о људима који су несебичо давали љубав, делили пажњу, дом и поклањали земљу да би некадашњи штићеници створили сопствене породице и сами постали хумани људи. Делићемо са вама успомене на најстарије жене хранитељице, осниваче дома за незбринуту децу, људима који су допринели да се глас о Милошевцу прошири по свету.
Наша идеја је да, пројктом „Милошевц колевка хранитељства“, укажемо пажњу јавности на значај деведесетогодишњег постојања Центра за породични смештај деце и усвјање у Милошевцу; да проговоримо о проблемима са којима се сусрећу хранитељи и штићеници у међусобној комуникацији у намери да одрастање деце без родитељског старања протекне што безболније. Циљ нам је да мали људи, којима је судбина наменила тежи пут него деци поред родитеља, нађу себе, остваре своје снове и одрасту у часне и поштене грађане ове земље. У разговорима са хуманим људима у чијим домовима одрастају деца без родитељске бриге, стручњацима у области дечије заштите, представницима надлежних установа и предводницима хуманитарних организација, покушаћемо да пренесемо праву слику одрастања у породицама које у датим околностима замењују деци без родитељске пажње све оно што би имала да су у прилици да одрастају у својим кућама.
Намера нам је и да, кроз примере из живота, најодговорније упозоримо на проблеме са којима се деца и хранитељи сусрећу како бисмо им помогли да што безболније превазиђу ове неминовне појаве које прате период одрастања адолењсцената, посебно ако живе под окриљем људи које прихватају као друге родитеље, људе са којима су приморани да живе упркос жељи да буду у окружењу сопствене породице. Свакако, највише простора у нашем истраживању остављамо казивању главних актера ових прича, које су се непун век преносиле с генерације на генерацију, јер они својим искуством и хуманим деловањем сведоче истини да је хранитељство опстало захваљујући њима и да су деца без родитерљске бриге постала људи иако су несарећним сплетом околности могли да буду на маргини друштвене лествице – бескућници, скитнице, деца без будућности, заборављени људи.
У пажљиво обрађеним темама (45 ауторских текстовова који ће бити објављени у нашим новинама Морава прес и на Интернет порталу www.planamedia.rs ) најверније ћемо приказати живот деце у хранитељским породицама Милошевца - села великог срца. Према подацима од представника институције која се бави збрињавањем деце без родитељске бриге и надлежних републичких институција, у Центру за породични смештај и усвајање „Милошевац“ за 90 година удомљено је и одрасло више од 6.000 деце из свих крајева ондашње Југославије, последњих деценија из Србије. Жеља нам је да се подсетимо хранитељица које су утирале пут хранитељству, да са њиховим потомцима поделимо сећања на период када је село раширило капије за ратну сирочад и да, из прича оних који су захваљујући њима створили своје породице, кажемо садашњим генерацијама да љубав подељена на једнаке делове сопственој деци и деци без родитељске бриге, значи умножавање среће, пружање добра које гарантује лепу старост и испуњен живот, некоме компас за живот.
Жеља нам је да, провереним истинама, ваљаним исказима у новинарским формама које лакше допиру до читалаца, највише утичемо на оне који у безнађу траже пут који ће их извести из мрака, да женама које могу да деле љубав и пажњу деци којој је пажња и топлина породице лек за душу, кажемо шта их на путу хранитељства очекује – лепо, замршено, неизвесно. Да их подстакнемо да делују, буду хумане, буду мајке не само својој деци. Наум нам је да пробудимо солидарност код оних који имају више нечега што би било корисно онима који немају ни нужно и да то што се прелива поделе са њима.
Подједнаку пажњу поклонићемо истраживању у којој мери су та рањива бића мета злоупотребе, мобинга, насиља... Позабавићемо се питањима да ли су старији штићеници у хранитељским породицама искоришћавни за тешке физичке послове, да ли се додатак намењен њиховим потребама користи само за њих, запитаћемо се како се поступа са децом са сметњама у развоју и колико се о њима брине када постану пунолетни, а још увек неспособни за самосталан живот.
Писаћемо о хранитељима који су уступили део своје имовине како би однегована деца направила своје куће, помагали им да у Милошевцу, где су одрасли у туђим породицама, саграде свој дом. Бележићемо казивања о хранитељима који су развили готово родитељску везу са децом, пратили их у војску, слали их на школовање, правили свадбе, крштења, примењивали обичаје прилоком свих важних животних догађаја, били поред њих као помоћ и подршка када би они добијали своју децу и поносили се њиховим успесима.
Говорићемо и о штићеницима који су остали у селу и сами стварањем својих породица постали хранитељи, одлучни да неком другом подаре оно што им је недостајало кроз живот, што су добили од својих хранитеља одрастањем у Милошевцу.
