Ауторка пројекта, Јелена Златкова, истакла је на почетку рада учесника пројекта, да нова активност удружења почива на асертивној комуникацији тако да као модел доприноси унапређивању комуникацијијских вештина младих. Учи их да добро опсервирају ситуације у којима се налазе, да фокусирају сопствену пажњу на важне детаље и тиме постану осетљивији за намере особа из окружења. Кроз повезивање са својим потребама и осећањима млади се оснажују за конструктивну комуникацију која води ка сарадњи између различитих друштвених група којима млади припадају, као и са одраслима који су ауторитети.
- Генерално, пројекат је у функцији развијања толеранције, разумевања и антидискриминације. Посебним квалитетом сматрамо генерацијско, вршњачко учење које се реализује путем разговора, радионица, презентација, друштвених група, медија – истакла је Златкова.
Средњошколка Николина Миловановић из Крагујевца, учесница пројекта, сматра да су насиље и родна неједнакост и даље табу тема у друштву и да се мало говори међу младима о узрочно последичним везама насиља у породици, међу вршњацима и партнерским односима.
- Дошла сам на тренинг да бих могла стечено знање да ширим међу вршњацима и на тај начин им скренем пажњу на опасности које даље кроз живот доносе нескладни или насилни партнерски односи. Ширење идеја о ненасилном понашању и препознавању знакова насиља у везама ће помоћи не само нашој генерацији и нама у даљем животу, него и будућим генерацијама како би се глобално у сутрашњици нешто променило у правцу демократизације целокупне заједнице.
Њен вршњак, Милош Миладиновић, каже да су на овој едукацији сазнали колико је насиље над женама и у породици заступљено у друштву и колико млади морају да се потруде да жене остваре своја права.
- Као појединац могу да изазовем реакцију код других људи и да у њима пробудим свест да као група можемо да утичемо на промену многих ствари па и смањења насиља. Ми као већина обичних, малих људи, можемо да утичемо на велике промене. Надам се да ће моја генерација до уласка у трећу деценију успети да промени актуелан систем вредности у нашем друштву, да ће жене бити равноправније јер су заслужне за стабилност породице и напредак целог друштва више него мушкарци.
Сара Милићевић, средњошколка из Велике Плане, има жељу да више научи и да допринос променама које би допринеле равноправнијем односу полова и смањењу насиља у друштву.
– Желела бих да још више научим о насиљу због себе, али и да бих могла да упутим друге људе у то колико је важно да причамо више о свим облицима насилног понашања. Постоје људи који су више или мање свесни овог проблема, али има и оних који не уочавају разлике и неједнакости међу половима. Долазимо из различитих породица и различитих средина, различитих смо убеђења и уверења, због тога је важно да што више научимо о овој теми да бисмо помогли људима којима је наша помоћ неопходна.
– Сведоци смо да има насиља у нашем окружењу готово свуда - у породици, међу вршњацима, младима, па и у партнерским односима. Стално се неке немиле ситуације намећу као тема дана. Сцене насиља су суровије него ранијих година, неретко са катастрофалним последицама. Обелодањују се у свим срединама, све више се о томе говори, а оваквим пројектима се подизањем свести младих доприноси да се проблем превазиђе – истакла је менторка на пројекту из Бора, професорка Светлана Продановић.
Нада Петровић, професорка књижевности из Крагујевца сматра да је улога професора ментора кроз пружање подршке ученицима у превазилажењу и упознавању проблематике везане за родно насиље и препознавање проблематике у везама међу младима изузетно важно и вишеструко значајно.
- Идеја је да укључимо што већи број средњошколаца активиста и учесника у пројекат да бисмо аргументовано и са што више знања утицали на подизање свести младих и целог друштва о проблему који је у експанзији. Обукама ширимо поље интересовања младих, учимо их животу, доприносимо мање стресном начину проналажења места у друштву и савладвању друшвених вештина које су васпитањем занемарене или можда поднебљем стављене у други план.
Маријана Миладиновић, педагошкиња из Деспотовца, истакла је овом приликом да је дугогодишња сарадња са „Светом речи“ допринела унапређењу рада у школи и напретку образовања младих у циљу припреме за изазове које доноси живот.
- Веселим се сваком новом пројекту зато што ће нам помоћи расветљавању других постојећих проблема у друштву и омогућити нам да лакше дођемо до могућих решења. Рад је постао разноврснији, плодоноснији и богатији од када делимо интересовања са колегама из других средина – рекла је профеорка Миладиновић уз констатацију да су средњошколци жељни знања и спремни да утичу на промене у друштву.
- Дугогодишњим радом се померају табу теме са мртве тачке, не може ништа значајно преко ноћи да се промени. Млади су изузетно значајан ресурс, тек ће заснивати своје породице, градити трајније везе и уопште разматрати на прави начин насиље. Почев од вршњачког до задирања у појавне облике насиља у породици биће теме које ће заокупљати већу пажњу управо због оваквих едукација. Само сусретање са појмом медијације, где поступак медијаторства тек треба законски да заживи у нашој земљи, је јако важна ствар за развој једног исправног грађанског друштва.
Природно, због мање изражене разлике у годинама, Александра Малишић, млада едукаторка на пројекту, преносећи искуства у раду са младима на обуци у Великој Плани, истакла је да је успостављено разумевање, поверење и жеља да се идеја ненасиља шири међу младима интензивније и плодоносније него раније. Тим пре што се оваквим пројектима подиже свест читавог друштва о значају проблема који је у све већој мери присутан у друштву, самим тим и међу младима.
- Након ових обука и контаката са младима расте мотивација да наставим ово што радим зато што су учесници врло отворени и спремни да се суоче са овако тешким темама. Показали су врхунску концентрацију, трудили су се да разумеју једни друге, да развијају емпатију и једну врсту отворености у изградњи поверења – закључила је, након целодневног рада са младима, представница невладиног сектора и нагласила да је највећи део едукације био посвећен партнерским односима с обзиром на чињеницу да су млади у овом узрасту недовољно обавештени о могућим последицама партнерских односа у нездравим везама које могу да узрокују трајне последице.
- Сматрам да је најважније да се они у том узрасту информишу како треба да изгледа једна квалитетна веза и насупрот томе уоче који су то знаци насиља које они могу да препознају у својој вези, или околини, и притом разлуче шта могу да ураде да се заштите – тврди Александра и напомиње да је најзначајни утисак то што се учесници отварају и имају потребу пред групом вршњака да ипричају нешто што им се догодило.
- Кад пожеле да поделе искуства са другима, тада схватају да проблем није индивидуалне природе, није интерперсонални већ системски проблем који захтева системско решење. Нису истицали страх када су тумачили партнерску везу, али када смо говорили о појединачним ситуацијама насиља била им је једна од асицијација управо страх. У већој мери присутна је била емоција понижења, осећај несигурности, чак су наводили депресију, анксиозност и збуњеност као нека од осећања регистрованих у вези са конкретним ситуацијама насиља.
Као закључак едукације намеће се став да су млади развијајући здраву дискусију истакли осећај заједништва. Убеђени су да заједно овакве и сличне проблеме могу да решавају ефикасније, а у прилог томе истакли су да су на овом окупљању постигли склад у размишљању и заједничком раду. Зато је главни утисак за све чланове групе стечена емпатија, договрена сарадња и неизбежно зближавање на оваквим и сличним сусретима. Пожелели су да се поново виде и буду део неког новог тима у борби против насиља.
