Нови пројекат УГ „Свет речи“ из Велике Плане окупио je младе из седам градова Србије
Пројекат је наставак вишедеценијских активности Удружења грађања „Свет речи“ које се ангажовањем средњошколаца широм Србије активно бори против насиља, трговине људима и свих облика злоупотребе младих. Нови пројекат се бави веома важним проблемом - родно заснованим насиљем, на начин који је пријемчив за најугроженију категорију становништва – младе средњошколског узраста.Његова реализација доприноси унапређивању начина за решавање конфликата и превазилажења неспоразума међу њима.
Удружење грађана „Свет речи“ из Велике Плане, од јуна до краја децембра, реализује пројекат „Сазнај! Препознај! Пријави!“ чији је циљ подизање свести младих о родно заснованом насиљу. Око идеје смањења насиља међу младима окупили су се средњошколци из седам градова Србије: Kрагујевца, Пожаревца, Kучева, Деспотовца, Бора, Смедеревске Паланке и Велике Плане. Циљ пројекта је да се након обуке, одржане у Великој Плани протеклог викенда, подизањем свести о узроцима и последицама родно заснованог насиља утиче на вршњаке да сазнају више о појавним обилицима насиља и да развијањем знања, вештина и ставова по питањима рода, пола и родно заснованог насиља утичу на промену свести вршњака. На овај начин се и индиректно, ширењем мреже активиста у школама, утиче на смањење насилног понашања међу младима.
Пројекат се реализује уз подршку Министарства омладине и спорта у оквиру Програма спровођења Националне стратегије за младе. Након завршених активности у свим партнерским школама укључивањем у пројекат више хиљада младих биће подстакнута шира друштвена заједница да интензивније размишља о насиљу у друштву и могућностима превазилажења конфликтних ситуација у међусобним односима. У пројекат су укључени ученици, представници својих школа и њихови професори ментори. Обука се састоји од радионица на којима раде едукатори из Астре, Центра за педагогију Пожаревац и школски психолог.
- Овај циљ омогућава повећање степена толеранције међу млaдима, смањење броја конфликтних ситуација и родно заснованог насиља, доприноси оснаживању учешћа девојака у јавним догађајима. Истовремено, јача самопоуздање младих у борби против свих облика насилног понашања.
Млади кроз пројекат уче да формирају мрежу подршке, подстичу се да говоре о својим искуствима и на тај начин оснаже себе и помогну другима. Биће оснажени да на прави начин затраже помоћ од институција које брину о младима – жртвама насиља, у првом реду од полиције, тимова за подршку у својим школама, обрате се тужилаштву, потраже помоћ у саветовалиштима – рекла је овим поводом , ауторка пројекта изражавајући наду да ће се активностима младих у срединама из којих долазе подићи свест заједнице о значају проблема и облицима борбе.
- Приоритет је овог пута насиље у вези јер се то насиље, ако се препозна, касније појављује као породично насиље. Са младима су радили у оквиру обуке стручњаци, психолози и педагози као и младе едукаторке из Астре, а са менторима је реализован програм оснаживања против стреса. Упознали смо се са применом когнитивно бихевиоралне терапије (РЕБТ) и препоручили неке програме који ће професорима помоћи да се додатно оснаже с обзиром на то да раде са једном осетљивом групом коју чине адолесценти између 15. и 18. године – казала је Златкова.
Стручна сарадница удружења на реализацији овог прогрма, педагошкиња Живкица Ђорђевић испред Центра за педагогију Пожаревац, истакла је да уколико постоје емоције, когниције или било који облик понашања који нас омета, чини несрећнима или неуспешнима, морамо потражити ефикасне начине и методе за њихово решавање. Због тога овакви пројекти нуде младима сазнања како да се боре против проблема са којима се у периоду одрастања суочавају, а њиховим менторима да унапреде комуникацију са њима и да иду у корак са временом.
- Занимљив је приступ теми зато што се бавимо унапређивањем капацитета младих да решавају проблеме који се односе на њихов лични живот. Посебно на односе које успостављају у партнерским везама, као млади људи који на неки начин улазе у живот недовољно обавештени и неприпремљени за све што их на животном путу очекује. Програм рода и родне равноправности нам се наставља на програм медијације који сам радила са групама средњошколаца у оквиру пројеката које реализујемо заједно са „Светом речи“. Суштина је да научимо како да сараднички решавамо међусобне односе и да благовремено уочимо који су наши, а који су интереси друге стране и да са што мање сукоба и непријатости можемо да функционишемо даље – истакла је овим речима циљ пројекта, едукаторка за менторе, Живкица Ђорђевић.
Смиља Синђелић тренерица на пројекту са комплетном групом учесника, ученицима и њиховим професорима, у оквиру радионица се у највећој мери бавила узроцима и последицама насилног понашања узрокованог непоштовањем родне равноправности и јасно изражених разлика у друштву.
- У причи о родном идентитету, родним улогама, моћи и дистрибуцији моћи у друштву, као и злоупотреби моћи, пре десетак година, када смо говорили о овој теми и сусретали се са чињеницом да млади тај појам нису препознавали нити су га сретали у већој мери, овог пута уочавамо значајне промене. Проблем се сада среће скоро свакодневно, међутим, обрада тог податка, начин на који га млади доживљавају и решавају је и даље површан или пак погрешан. Због тога ми се чини да ми као друштво идемо убрзано у назад. Овде је кључна ствар сазнање да је то друшвено важан проблем, не само са позиције зато што људи најчешће уско гледају ову појаву сматрајући да се насиље одоноси само на жене и ужи круг маргинализованих групација – истиче у свом коментару разлога због чега су неопходни овакви пројекти, Смиља Синђелић, професорка психологије, везујући проблем насиља за читаво друштво.
- Жене са маргине су најчешће угрожене, али је овде проблем демокртизације друштва, а то у ствари значи потребу да сви живимо боље. Без одоварајућег третмана овако великог проблема, који је јако изражен у свим срединама, и истицањем читавог низа неких, уско гледано ситнијих проблема, ми заправо нећемо моћи да живимо боље. То се односи апсолутно на све нас. Било ми је фасцинантно на радионици колико су деца пажљиво слушала и учествовала у раду. Била сам убеђена да они схватају проблем, да разумеју да је ово једна широка друштвена прича која тражи ангажовање свих чланова заједнице. Ово јесте проблем који ће морти да ангажује све нас: институције, појединце, групе, невладин сектор ... апсолутно све.
ЧИЊЕНИЦЕ
Важно је знати да је родно засновано насиље глобалан проблем пандемијских размера. Чак 35% свих жена широм света доживеле су физичко и/или сексуално насиље од стране интимног партнера, или сексуално насиље од мушкарца који им није партнер (оидатак из 2013). Иако су бројни фактори који повећавају ризик да ће жена доживети РЗН, насиље у породици погађа све жене, без обзира на социо-економски статус, образовна достигнућа, етничко порекло, религију или сексуалну оријентацију. Док су неке студије откриле да су жене које живе у сиромаштву несразмерно погођене интимним партнерским насиљем и сексуалним насиљем, није јасно утврђено да ли само сиромаштво повећава ризик од насиља, или су у питању други фактори који прате сиромаштво.
МЕЂУНАРОДНО ПРАВО
Свака жена има право на безбедност, достојанство и живот без насиља. Свака жена, жена која је преживела РЗН има право на самоопредељење - она може да одлучи да остане са својим насилним партнером или да га остави, и у оба случаја има право на подршку и заштиту од стране државе.
Аргумент да жене треба да остану у насилној вези често се оправдава благостањем деце. Међутим, установљено је да су безбедност и здравље деце угрожени када деца доживе насиље, или су сведоци насиља у породици. Подршка државе кроз програме који уче насилне мушкарце да усвајају ненасилно понашање у међуљудским односима кључна је за спречавање даљег насиља и мењање образаца насилног понашања (члан 16 Истанбулске Конвенције). Ово је од нарочитог значаја у ситуацијама када жене нису вољне да напусте насилну везу, или их нешто у томе спречава, на пример услед економске зависности и ризика од стигматизације од стране заједнице, нарочито у руралним областима.
Насиље над женама је кршење људских права, без обзира да ли се дешава унутар породице или у јавној сфери. По међународним законима о људским правима, као што су CEDAW или Истанбулска Конвенција, државе не само да имају право да елиминишу све облике насиља над женама, већ су и у обавези да то ураде.
